{"id":13945,"date":"2010-12-15T00:00:00","date_gmt":"2010-12-14T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/15\/vremeplov-umro-stanislav-krakov\/"},"modified":"2010-12-15T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-14T23:00:00","slug":"vremeplov-umro-stanislav-krakov","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=13945","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Stanislav Krakov"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1968. godine umro je Stanislav Krakov, srpski knji\u017eevnik, novinar, filmski stvaralac. Rodio se u Kragujevcu, njegov otac, po ro\u0111enju Poljak, do\u0161ao je u Srbiju kao vojni lekar.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kao gimnazijalac 1912. kada je izbio Prvi balkanski rat, sa nepunih 17 godina poku\u0161ao je da se priklju\u010di kao dobrovoljac srpskoj vojsci, ali je po\u0161to je zbog mladosti odbijen, stupio u jedinicu Vojvode Vuka. Iz Balkanskih i Svetskog rata iza\u0161ao je sa najvi\u0161im srpskim i savezni\u010dkim odlikovanjima. Ranjavan je preko dvadeset puta. Apsolvirao je prava 1924. i po\u010deo je da se bavi novinarstvom. Bio je jedno od najuticajnijih i najpopularnijih imena u novinarstvu Kraljevine Jugoslavije. Ure\u0111ivao je dnevni list „Vreme“(1934.-38.), „Na\u0161a krila“(1924.-39.), „Telegram“. Bio je direktor Radio-Beograda (1940.-41.). Kao knji\u017eevnik postao je poznat dvadesetih ratnim romanom „Krila“. Bavio se i filmskim stvarala\u0161tvom, on je autor poznatog filma „Golgota Srbije“ (originalni naslov je „Za \u010dast otad\u017ebine“). Svojim sredstvima osnovao je muzej \u010dija su centralna tema bile starine Ju\u017ene i Stare Srbije. Posedovao je i izuzetno zna\u010dajnu filatelisti\u010dku zbirku. Tokom Drugog svetskog rata podr\u017eavao je generala Milana Nedi\u0107a, otuda je ostatak \u017eivota proveo u bedi u Francuskoj, gde je umro 1968. Izvesno vreme se \u010dak skrivao pod la\u017enim imenom. Knji\u017eevna kritika njegova dela smatra najvi\u0161im dometom srpske ratne proze. Dela: „Kroz buru“, „Krila“, „Kroz Ju\u017enu Srbiju“, „Na\u0161e poslednje pobede“, „Plamen \u010detni\u0161tva“, „Prestolonaslednik Petar“, „Crveni Pjero“,“General Milan Nedi\u0107“, „\u017divot \u010doveka na Balkanu“ (autobiografija). Autor filma: „Za \u010dast otad\u017ebine“.<\/p>\n

\tDanas je sreda, 15. decembar, 349. dan 2010. Do kraja godine ima 16 dana.<\/strong><\/p>\n

\t37. – Ro\u0111en je rimski car Neron Klaudije Cezar Avgust Germanik, jedan od najkontroverznijih vladara u istoriji Rimskog carstva. Na presto ga je 54. dovela majka Julija Agripina Mla\u0111a, koja je prethodno otrovala cara Klaudija, \u010dija je bila \u010detvrta \u017eena. Su\u017eavao je ovla\u0161\u0107enja Senata i vladao je surovo, uklonio je mnoge ugledne Rimljane i konfiskovao im imovinu. Pogubio je \u010dak i majku i vaspita\u010da, filozofa Seneku. Bolesno ambiciozan, podra\u017eavaju\u0107i Aleksandra Velikog, vodio je skupe ratove i uzalud poku\u0161avao da osvoji Jermeniju, severnu obalu Crnog mora i Etiopiju. Tro\u0161io je ogromna sredstva na cirkuske igre (\u0161to je bio na\u010din za zabavu svetine u Rimu). Uobra\u017eavaju\u0107i da je veliki umetnik, pojavljivao se u pozori\u0161tu i cirkuskoj areni kao glumac, peva\u010d, svira\u010d (\u0161to je bio skandal po\u0161to su to u Rimu bila robovska zanimanja) i u\u010desnik u trci dvokolica. Pove\u0107anjem poreza izazvao je niz ustanaka u Britaniji, \u0160paniji, Galiji i Judeji. Nezadovoljstvo, poja\u010dano posle po\u017eara koji je 64. uni\u0161tio veliki deo Rima, glasine da je zapalio prestonicu – kako bi izgradio novi Rim, i u\u010destale pobune u vojsci, na kraju su ga ko\u0161tale i vlasti i glave. Ubio se 68. prestravljen pobunom pretorijanske garde i erupcijom op\u0161teg nezadovoljstva.<\/p>\n

\t1675. – Umro je holandski slikar Jan Vermer, majstor u slikanju svetlosti, koji se ubraja me\u0111u najve\u0107e umetnike u istoriji slikarstva iako je izradio samo oko 40 slika. Prete\u017eno je radio figure u enterijeru i njegove kompozicije odlikuju harmoni\u010dnost, produhovljenost i poeti\u010dnost, matemati\u010dka ta\u010dnost, blistav kolorit i svetlost koja obavija svaki predmet. Dela: „\u017dena s pismom“, „Devojka s \u0111erdanom“, „U ateljeu“, „Mlekarka“, „\u010cas muzike“, „Devojka s turbanom“, „Pogled na Delft“, „Uli\u010dica u Delftu“.<\/p>\n

\t1711. – U Kopenhagenu je izbila epidemija kuge, odnev\u0161i hiljade \u017eivota.<\/p>\n

\t1801. – Dahije su ubile beogradskog valiju Had\u017ei Mustafa pa\u0161u i potom zavele strahovladu u Beogradskom pa\u0161aluku, \u0161to je 1804. izazvalo Prvi srpski ustanak.<\/p>\n

\t1806. – Francuski car Napoleon Prvi u\u0161ao je na \u010delu svojih trupa u Var\u0161avu.<\/p>\n

\t1832. – Ro\u0111en je francuski in\u017eenjer Aleksandar Gustav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom, izgra\u0111ene 1889. za svetsku izlo\u017ebu. Bio je specijalista za \u010deli\u010dne konstrukcije i mostove i me\u0111u prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.<\/p>\n

\t1840. – Kov\u010deg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona Prvog polo\u017een je u „Dom invalida“ u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.<\/p>\n

\t1852. – Ro\u0111en je francuski fizi\u010dar Antoan Anri Bekerel, pronalaza\u010d radioaktivnih zraka (Bekerelovi zraci) iz uranskih jedinjenja, dobitnik Nobelove nagradu za fiziku 1903. Njemu u \u010dast merna jedinica za radioaktivnost nazvana je bekerel.<\/p>\n

\t1859. – Ro\u0111en je poljski lekar i filolog Lazar Ludvig Zamenhof, tvorac me\u0111unarodnog jezika esperanto. Prvi ud\u017ebenik tog jezika objavio je 1887. pod pseudonimom dr Esperanto (onaj koji se nada). Esperanto nije postao me\u0111unarodni jezik u \u0161irokoj upotrebi kako se nadao njegov tvorac, ali je najva\u017eniji i najra\u0161ireniji od svih ve\u0161ta\u010dkih jezika.<\/p>\n

\t1874. – Vladar Sandvi\u010dkih ostrva (sada\u0161nji Havaji) Dejvid Kalakua postao je prvi vladaju\u0107i kralj koji je – na poziv predsednika Simpsona Granta – posetio SAD.<\/p>\n

\t1890. – Ubijen je indijanski poglavica „Bik koji sedi“, vo\u0111a plemena Sijuks, na osnovu naredbe poverenika vlade SAD u rezervatu u Ju\u017enoj Dakoti. Predvodio je savez plemena, poznat kao „Dakota“. Borio se protiv brutalne politike koju je vlada SAD sistematski sprovodila nad Indijancima. Najzaslu\u017eniji je za pobedu njegovih sunarodnika u bici kod Litl Big Horna 1876. kada je uni\u0161ten deo Sedme konji\u010dke divizije pod komandom D\u017eord\u017ea Kastera.<\/p>\n

\t1897. – Umro je francuski pisac Alfons Dode, autor trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske humoristi\u010dke proze. Bio je naturalista, ali se odlikovao toplinom u razumevanju ljudske nesre\u0107e, nenametljivim humanizmom i izuzetnim darom zapa\u017eanja. Pisao je romane, drame i novele. Dela: „Pisma iz mog mlina“, „Tartaren Taraskonac“, „Nabob“, „Safo“, „Numa Rumestan“, „Kraljevi u izgnanstvu“, „Besmrtnik“.<\/p>\n

\t1904. – Upu\u0107en je prvi poziv hitnoj pomo\u0107i u Beogradu. Srpsko lekarsko dru\u0161tvo je posle jedne saobra\u0107ajne nesre\u0107e odlu\u010dilo da u Beogradu organizuje „stalno de\u017eurstvo lekara koji \u0107e u svako doba dana i no\u0107i i\u0107i kolima da ukazuje prvu i najpotrebniju pomo\u0107“.<\/p>\n

\t1914. godine, osloba\u0111anjem Beograda u Prvom svetskom ratu zavr\u0161ena je Kolubarska bitka. Srpska vojska je u kontranapadu proterala austrougarske trupe koje su 28. jula 1914. napale Srbiju i time zapo\u010dele Prvi svetski rat. Pobeda srpskih vojnika, za koju velika zasluga pripada komandantu Prve armije generalu \u017divojinu Mi\u0161i\u0107u, unapre\u0111enom posle jednomese\u010dne bitke u \u010din vojvode, podigla je ugled Srbije me\u0111u saveznicima i u\u010dvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.<\/p>\n

\t1920. – Odr\u017eana su prva predavanja na novoosnovanom Teolo\u0161kom fakultetu Univeziteta u Beogradu (danas Pravoslavni bogoslovski fakultet). Formalno on je po\u010deo da radi 6. septembra 1920. kada je odr\u017eana prva sednica fakulteta u zdanju Rektorata Univerziteta u Beogradu (Kapetan Mi\u0161ino zdanje). Visoko teolo\u0161ko obrazovanje kod pravoslavnih Srba postojalo je prethodno samo u Karlova\u010dkoj bogosloviji – koja ipak nikada nije i formalno uzdignuta u rang visoke \u0161kole, mada je po oceni stru\u010dne javnosti, kvalitetom i programom taj rang dosegla.<\/p>\n

\t1938. – Isprobavaju\u0107i novi tip lova\u010dkog aviona, poginuo je ruski pilot Valerij Pavlovi\u010d \u010ckalov, koji se proslavio mnogim poduhvatima, uklju\u010duju\u0107i preletanje preko Severnog pola. Ostvario je 1937. prvi let preko najsevernije ta\u010dke zemlje bez spu\u0161tanja, preletev\u0161i avionom „An-25“ za 64 \u010dasa i 25 minuta 12.000 kilometara od Moskve do ameri\u010dkog grada Vankuver kod Portlanda, \u0161to je bio svetski rekord. U \u010dast tog senzacionalnog leta, u Vankuveru mu je podignut spomenik i posve\u0107en muzej.<\/p>\n

\t1961. – Biv\u0161i nacisti\u010dki glave\u0161ina Adolf Ajhmah, rukovodilac nema\u010dke ma\u0161inerije koja je u Drugom svetskom ratu usmrtila milione Jevreja, u Jerusalimu je osu\u0111en na smrt.<\/p>\n

\t1961. – Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija odbacila je sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.<\/p>\n

\t1964. – Skup\u0161tine Kanade prihvatila je novu nacionalnu zastavu – crveno belo crvena vertikalna polja, pri \u010demu se na centralnom belom polju nalazi crveni javorov list – op\u0161te prihva\u0107en kao simbol Kanade.<\/p>\n

\t1966. – Umro je ameri\u010dki re\u017eiser Volt Dizni, autor stripova, filmski animator i producent, tvorac crtanog filma, dobitnik 29 Oskara. Put ka slavi otvoren mu je kad je krajem dvadesetih godina 20. veka osmislio lik Miki Mausa. Njegovi crtani filmovi „Sne\u017eana i sedam patuljaka“, „Pepeljuga“, „Petar Pan“, „Bambi“, „Pinokio“, „Alisa u zemlji \u010duda“ i stripovi „Paja Patak“, „Tri praseta“ i drugi i sada su popularni \u0161irom sveta. Prema njegovoj zamisli ure\u0111eni su zabavni parkovi „Diznilend“ u Kaliforniji i „Diznivorld“ u Floridi.<\/p>\n

\t1970. – Na Veneru se spustio sovjetski vasionski brod „Venera 7“, s kojeg su signali stizali samo nekoliko minuta, ali su dali odgovore na mnoga pitanja nau\u010dnika.<\/p>\n

\t1978. – Predsednik SAD D\u017eimi Karter saop\u0161tio je da \u0107e njegova zemlja od 1. januara 1979. uspostaviti diplomatske odnose s Kinom i prekinuti odnose s Tajvanom.<\/p>\n

\t1989. – Skup\u0161tina Paname naimenovala je za predsednika vlade generala Antonija Norijegu, biv\u0161eg \u0161ti\u0107enika SAD, i proglasila da je Panama „u ratnom stanju“ sa SAD.<\/p>\n

\t1991. – Ispred egipatske luke Safaga feribot „Salem Ekspres“ udario je u koralni greben i potonuo, pri \u010demu je stradalo 474 osobe.<\/p>\n

\t1992. – Vlada SAD optu\u017eila je ameri\u010dkog velemajstora i nepora\u017eenog prvaka sveta u \u0161ahu Bobija Fi\u0161era da je igranjem me\u010da s biv\u0161im svetskim prvakom Borisom Spaskim prekr\u0161io ekonomske sankcije protiv Srbije (SRJ). Fi\u0161er je prethodno javno ismejao takav nagove\u0161taj i doslovno pljunuo na tekst optu\u017ebe.<\/p>\n

\t1996. – Sudskom presudom potvr\u0111ena je pobeda opozicione koalicije „Zajedno“ u Ni\u0161u, u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave odr\u017eane 17. novembra 1996.<\/p>\n

\t1997. – Preminuo je srpski knji\u017eevnik Borislav Mihajlovi\u0107 Mihiz, pesnik, knji\u017eevni kriti\u010dar, dramski pisac. Ro\u0111en je u Irigu, zavr\u0161io je Karlova\u010dku gimnaziju i Filozofski fakultet u Beogradu. Radio je kao asistent u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, kriti\u010dar Nin-a, upravnik Biblioteke Matice srpske, saradnik Politike. Bio je umetni\u010dki direktor Avala-filma , umetni\u010dki savetnik u Ateljeu 212 (koji je stvorio zajedno sa Mirom Trailovi\u0107), urednik u Prosveti. Po\u010deo je kao pesnik, veoma aktivan kao knji\u017eevni kriti\u010dar. Tako\u0111e bio je izuzetno dru\u0161tveno anga\u017eovan, jedno vreme i narodni poslanik, na listi Deposa. Bio je poznat kao \u010dovek „bez dlake na jeziku“ i dosledni borac protiv tada\u0161njeg re\u017eima. Dela: „Pesme“, „Ogledi“, „Od istog \u010ditaoca“, „Srpski pesnici izme\u0111u dva rata“, „Knji\u017eevni razgovori“, “ Autobiografija o drugima“. Autor je ili koautor vi\u0161e filmskih scenarija: „Orlovi rano lete“, „Pono\u0107na zvona“, „Vojnik i pas“, „\u010covek i ptica“, „Zaseda“. Autor je dramskih tekstova: „Banovi\u0107 Strahinja“, „Komandant Sajler“, „Kraljevi\u0107 Marko“, „Optu\u017eeni Petar Todorovi\u0107“.<\/p>\n

\t1999. – \u0160ef UNMIK-a Bernar Ku\u0161ner formirao je prelaznu vladu Kosova, o \u010demu je u Pri\u0161tini potpisao dokument sa albanskim politi\u010dkim predstavnicima. Dokument je napisan na engleskom i albanskom i donesen bez konsultacija s predstavnicima Srba. Izvr\u0161ni odbor Srpskog nacionalnog ve\u0107a Kosova i Metohije zaklju\u010dio je da je stvaranjem prelazne vlade UNMIK produbio jaz izme\u0111u Srba i Albanaca.<\/p>\n

\t2000. – Ukrajinski predsednik Leonid Ku\u010dma naredio je zatvaranje nuklearne elektrane u \u010cernobilju u kojoj se 14 godina ranije dogodio najte\u017ei incident u atomskim elektranama uop\u0161te, s veoma opasnim posledicama po stanovni\u0161tvo koje je tada bilo izlo\u017eeno \u0161tetnom zra\u010denju.<\/p>\n

\t2001. – Krivi toranj u italijanskom gradu Piza otvoren je za javnost, posle 12 godina komplikovanih radova kojima je spre\u010deno uru\u0161avanje te turisti\u010dke atrakcije.<\/p>\n

\t2002. – Na Prevlaci je okon\u010dana posmatra\u010dka misija Ujedinjenih nacija (UNMOP), pet dana po\u0161to su SRJ i Hrvatska potpisale Protokol o privremenom re\u017eimu na tom strate\u0161ki zna\u010dajnom poluostrvu na ulazu u bokokotorski zaliv.<\/p>\n

\t2004. – Na jugu Francuske sve\u010dano je otvoren najvi\u0161i drumski most na svetu „Mijo“, \u010diji najvi\u0161i stub ima 340 metara. Most, dug dva kilometra, zajedni\u010dki je francusko-britanski poduhvat.<\/p>\n

\t2006. – Japan je prvi put nakon poraza u Drugom svetskom ratu dobio Ministarstvo odbrane. Do ove odluke japanska vlada u svom sastavu je imala samo Agenciju za odbranu, formiranu uo\u010di Korejskog rata 1954. Neposredno posle kapitulacije 1945. Japanu je strogo zabranjeno posedovanje oru\u017eanih snaga.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 15, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1968. godine umro je Stanislav Krakov, srpski knji\u017eevnik, novinar, filmski stvaralac. Rodio se u Kragujevcu, njegov otac, po ro\u0111enju Poljak, do\u0161ao je u Srbiju kao vojni lekar.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-13945","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13945","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13945"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13945\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13945"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13945"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13945"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}