{"id":13944,"date":"2010-12-16T00:00:00","date_gmt":"2010-12-15T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/16\/vremeplov-rodjen-kralj-ujedinitelj\/"},"modified":"2010-12-16T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-15T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-kralj-ujedinitelj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=13944","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Kralj Ujedinitelj"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1888. godine ro\u0111en je kralj Aleksandar I Kara\u0111or\u0111evi\u0107 – Kralj Ujedinitelj. Od 1921. do 1929. vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. do 1934. Jugoslavije.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0160kolovao se u \u0160vajcarskoj, Rusiji i na francuskoj vojnoj akademiji Sen-Sir. Postao je prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata \u0110or\u0111a, a od 1914. kao regent vladao je Srbijom u ime bolesnog oca kralja Petra I. Bio je na \u010delu Vrhovne komande Srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca 6. novembra 1921. nakon smrti kralja Petra I. Ubijen je Marselju 9. oktobra 1934. Atentat u Marselju, u kojem je ubijen i \u0161ef francuske diplomatije Luj Bartu, organizovali su hrvatski teroristi – usta\u0161e, uz podr\u0161ku Musolinijeve Italije. Dalja pozadina nije nikada rasvetljena, postoji nekoliko opre\u010dnih teza. Paso\u0161 prona\u0111en kod ubice izdat na ime Petra Kelemana, bio je \u010cehoslova\u010dki.<\/p>\n

\tDanas je \u010detvrtak, 16. decembar, 350. dan 2010. Do kraja godine ima 15 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1485. – Ro\u0111ena je \u0161panska princeza Katarina Aragonska, prva od \u0161est \u017eena engleskog kralja Henrija VIII. Njihov razvod 1533. bez dozvole pape izazvao je englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom. Henri VIII razvodio se vi\u0161e puta po\u0161to nije imao mu\u0161ke dece – zbog nasle\u0111a prestola.<\/p>\n

\t1653. – Vo\u0111a engleskih parlamentarista u gra\u0111anskom ratu protiv monarhista Oliver Kromvel je, odbiv\u0161i titulu kralja, progla\u0161en lordom protektorom Engleske, \u0160kotske i Irske.<\/p>\n

\t1687. – Umro je engleski ekonomista Vilijam Peti, tvorac teorije radne vrednosti, koji je prema Karlu Marksu postavio temelj politi\u010dke ekonomije kao nauke. Smatrao je da vrednost robe – prema njegovoj terminologiji prirodnu cenu – odre\u0111uje koli\u010dina rada utro\u0161ena za proizvodnju. Dela: „Ne\u0161to o novcu“, „Traktat o porezima i da\u017ebinama“, „Politi\u010dka anatomija Irske“, „Politi\u010dka aritmetika“.<\/p>\n

\t1773. – Nezadovoljna visokim uvoznim carinama i britanskom kolonijalnom vla\u0161\u0107u, grupa ameri\u010dkih kolonista, obu\u010dena poput indijanaca, pobacala je u bostonskoj luci u more sanduke \u010daja s jednog britanskog broda. Taj doga\u0111aj, kasnije nazvan „bostonska \u010dajanka“, nagovestio je Rat za nezavisnost SAD, zapo\u010det 1775.<\/p>\n

\t1775. – Ro\u0111ena je engleska knji\u017eevnica D\u017eejn Ostin, koja je u romanima realisti\u010dki slikala svakodnevni \u017eivot engleske provincije. Zapleti njenih romana – protkanih humorom i blagom ironijom – jednostavni su i izviru iz psihologije likova obi\u010dnih ljudskih odnosa, a dijalog je veoma ve\u0161to vo\u0111en. Dela: romani „Razum i ose\u0107ajnost“, „Gordost i predrasuda“, „Mensfildski park“, „Ema“, „Nortagentska opatija“, „Nagovaranje“.<\/p>\n

\t1818. – Ro\u0111en je srpski pisac i diplomata Matija Ban, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i \u0161ef presbiroa srpske vlade od 1861. do 1878. Deo Beograda na kojem se nalazilo njegovo imanje dobio je ime po njemu – Banovo brdo. Dela: drame „Smrt Uro\u0161a V“, „Kralj Vuka\u0161in“, „Osnove ratne“, (prva knjiga o modernoj vojnoj strategiji kod Srba), “ Moralne i politi\u010dke iskrice“.<\/p>\n

\t1849. – Umro je Jovan Pa\u010di\u0107, srpski pesnik i slikar. \u0160kolovao se u rodnoj Baji, Kalo\u010di i Budimu. Zbog siroma\u0161tva, stupio je, 1792. ili 1793. u vojsku, i kao konjanik vojevao je u Napoleonovim ratovima. Penzionisan je zbog promrzlina ste\u010denih u Napoleonom pohodu na Rusiju, i od tada \u017eivi u Novom Sadu, \u0110uru, i od 1838. u Budimu. Umro je u zanamenitoj gostionici „Kod zlatnog jelena“ Sime Ignjatovi\u0107a, strica Jakova Ignjatovi\u0107a, u Tabanu (srpski kvart u Budimu) gde je stanovao zajedno sa Simom Milutinovi\u0107em i Milovanom Vidakovi\u0107em. Objavljivao je u Letopisu i Srpskom narodnom listu do 1842. a jo\u0161 1827. \u0161tampao je u Budimu tri sveske „So\u010dinenija pjesnoslovska“. Pesme Jovana Pa\u010di\u0107a su ljubavne, vojni\u010dke, elegije, epigrami, po uzoru na nema\u010dke romanti\u010dare. Godine 1828. s Janom Kolarom objavio je „Imenoslov ili re\u010dnik li\u010dni imena razni naroda slovenski“. Bio je retko u\u010den, govorio desetak jezika (vladao je latinskim, starogr\u010dkim, hebrejskim \u010dak arapskim). Bio je protivnik Vukove jezi\u010dke reforme. Pa\u010di\u0107 je prvi srpski knji\u017eevnik koji je prevodio Getea. Mahom je slikao pejza\u017ee tehnikom akvarela. Posebno su va\u017eni njegovi akvareli o stanovncima rodne Ba\u010dke. Veoma precizno, s mnogo detalja slikao je narodnu i gra\u0111ansku no\u0161nju ba\u010dkih Srba, Bunjevaca, Nemaca, Ma\u0111ara. Njegovi akvareli \u010duvaju se danas u Se\u010denjijevoj biblioteci u Budimpe\u0161ti.<\/p>\n

\t1859. – Umro je nema\u010dki pisac Vilhelm Grim, skuplja\u010d i obra\u0111iva\u010d narodnih bajki, koje je, kao i ve\u0107inu drugih dela, objavio u saradnji sa starijim bratom Jakobom. Izdavao je i nema\u010dke srednjovekovne knji\u017eevne spomenike i prou\u010davao mitologiju.<\/p>\n

\t1882. – Ro\u0111en je ma\u0111arski kompozitor i muzikolog Zoltan Kodalj, uz Belu Bartoka najzna\u010dajniji ma\u0111arski muzi\u010dki stvaralac 20. veka, u \u010dijim delima je prepoznatljiva melodika i ritam narodne muzike. Napisao je studije o ma\u0111arskom muzi\u010dkom folkloru i izdao zbirke narodnih pesama. Dela: kantata „Psalmus hungaricus“, scenska muzika „Hari Jano\u0161“, orkestarsko delo „Igre iz Galante“.<\/p>\n

\t1899. – Ro\u0111en je engleski pisac, glumac i peva\u010d Noel Kauard, veoma popularan izme\u0111u Prvog i Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji i SAD. Pisao je i re\u017eirao drame, komedije i muzi\u010dke revije koje se odlikuju duhovitim dijalozima, neo\u010dekivanim obrtima i scenskim efektima i po ve\u0107ini njegovih komedija snimljeni su filmovi. Dela: „Vrtlog“, „Pali an\u0111eli“, „Laka vrlina“, „Re\u010d i muzika“, „Privatni \u017eivot“, „Nesta\u0161ni duh“.<\/p>\n

\t1917. – Ro\u0111en je britanski pisac Ser Artur Klark, autor niza dela iz oblasti nau\u010dne fantastike. Zavr\u0161io je Kraljevski Koled\u017e u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. Njegov najve\u0107i doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji, otuda je Me\u0111unarodna astronomska unija nazvala geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom. Dela: „Odiseja u svemiru 2001“, „S druge strane strane neba“, „Pad mese\u010deve pra\u0161ine“, „2010: Druga odiseja“, „2061: Tre\u0107a odiseja“, „Susret sa meduzom“, zbirke pripovedaka „Sastanak sa Ramom“ i „Pesme daleke zemlje“.<\/p>\n

\t1920. – U zemljotresu u kineskoj provinciji Gansu poginulo je oko 180.000 ljudi.<\/p>\n

\t1921. – Umro je francuski kompozitor, pijanista, dirigent, orgulja\u0161 i muzi\u010dki pisac \u0160arl Kamij Sen Sans, romanti\u010dar tipi\u010dno francuskog duha, racionalne, ugla\u0111ene forme. Dela: opera „Samson i Dalila“, tri simfonije, poema „Ples smrti“, \u010detiri simfonijske pesme, pet klavirskih koncerata, tri koncerta za violinu, dva koncerta za violo\u010delo, kompozicija za kamerni sastav „Karneval \u017eivotinja“, klavirski trio, dva guda\u010dka kvarteta, svita za violon\u010delo, oratorijum „Potop“, balet „Brbljivica“.<\/p>\n

\t1931. – Umro je srpski sve\u0161tenik i istori\u010dar Dimitrije Ruvarac, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Bio je bibliotekar patrijar\u0161ijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Prou\u010davao je politi\u010dku, crkveno-politi\u010dku i knji\u017eevnu istoriju. Veoma plodan autor, bavio se i publicistikom. Dela: „Postanak i razvitak srpske crkveno-narodne avtonomije“, „Srpska mitropolija karlova\u010dka oko polovine XVIII veka“, „Istorija arhiepiskopsko- mitropolitsko-patrijar\u0161ke biblioteke u Sremskim Karlovcima“.<\/p>\n

\t1934. – Pu\u0161ten je u saobra\u0107aj prvi beogradski drumski most preko Save – „Zemunski most kralja Aleksandra I“, dana\u0161nji „Brankov most“. Podignut je u vazduh u aprilu 1941. ubrzo po napadu Nema\u010dke na Kraljevinu Jugoslaviju. S potpornih zidova sa obe strane mosta novi re\u017eim je u prole\u0107e 1947. uklonio kamene reljefe s grbom Kraljevine Jugoslavije. Na mestu sru\u0161enog vise\u0107eg mosta 1957. podignut je novi nezvani\u010dno nazvan „Brankov most“ prema nazivu ulice \u010diji je produ\u017eetak.<\/p>\n

\t1942. – Vrhovna komanda Nema\u010dke je u Drugom svetskom ratu izdala direktivu za borbu protiv partizanskih jedinica kojom je, suprotno odredbama \u017denevske konvencije, nare\u0111eno da nijedan nema\u010dki vojnik ne sme biti pozvan na odgovornost zbog brutalnog pona\u0161anja.<\/p>\n

\t1944. – Nemci su u Drugom svetskom ratu u Ardenima, jakom artiljerijskom pripremom i spu\u0161tanjem 1.500 padobranaca, po\u010deli kontraofanzivu na Zapadnom frontu, iznenadiv\u0161i ameri\u010dke snage. U borbama okon\u010danim nema\u010dkim porazom, saveznici su izgubili 77.000 vojnika a Nemci 130.000.<\/p>\n

\t1949. – U Bugarskoj je izvr\u0161ena smrtna kazna nad Traj\u010dom Kostovim, dugogodi\u0161njim istaknutim liderom Komunisti\u010dke partije Bugarske. On je na montiranom politi\u010dkom procesu u Sofiji osu\u0111en zbog „titoizma“.<\/p>\n

\t1949. – Vo\u0111a borbe za nezavisnost Ahmed Sukarno izabran je za prvog predsednika Indonezije posle sticanja nezavisnosti zemlje od Holandije.<\/p>\n

\t1960. – U sudaru ameri\u010dkih putni\u010dkih aviona „DC-8“ i „Super konstelej\u0161en“ iznad Njujorka, poginulo je svih 128 ljudi u dvema letilicama i osam na tlu.<\/p>\n

\t1965. – Umro je engleski pisac Vilijam Somerset Mom, o\u0161tar kriti\u010dar engleskog gra\u0111anskog dru\u0161tva. Tema njegovih dela neretko su bile i egzoti\u010dne daleke zemlje. Dela: romani „Ljudski okovi“, „Mesec i stoparac“, „Kola\u010di i pivo“, „Pozori\u0161te“, „\u0160areni veo“, zbirke pripovedaka „Treptaj lista“, „Na kineskom platnu“, „Istok i Zapad“, drame „Lejdi Frederika“, „Hlebovi i ribe“, „Sveti plamen“.<\/p>\n

\t1966. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je na predlog Velike Britanije izglasao ekonomske sankcije protiv re\u017eima bele manjine u Rodeziji.<\/p>\n

\t1969. – Donji dom britanskog parlamenta izglasao je ukidanje smrtne kazne.<\/p>\n

\t1971. – Indijske trupe zauzele su Daku, a dan kasnije se predala pakistanska armija od 90.000 vojnika u Isto\u010dnom Pakistanu, pa je nezavisnost Banglade\u0161a, progla\u0161ena 26. marta 1971, postala stvarna. Posle progla\u0161enja nezavisnosti izbio je gra\u0111anski rat u koji se ume\u0161ala pakistanska armija, ali su indijske trupe 4. decembra 1971. objavile rat Pakistanu i prisko\u010dile u pomo\u0107 „Oslobodila\u010dkoj armiji Isto\u010dnog Bengala“.<\/p>\n

\t1992. – Kopredsednici Konferencije o biv\u0161oj Jugoslaviji Sajrus Vens i lord Dejvid Oven predlo\u017eili su ministarskoj konferenciji 29 zemalja u \u017denevi seriju diplomatskih i vojnih mera radi okon\u010danja gra\u0111anskog rata u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

\t1996. – Ju\u017enokorejski apelacioni sud preina\u010dio je smrtnu presudu biv\u0161em predsedniku Ju\u017ene Koreje \u010cun Du Hvanu u kaznu do\u017eivotnog zatvora.<\/p>\n

\t1999. – Biv\u0161i nema\u010dki kancelar Helmut Kol priznao je da je pogre\u0161io zbog prikrivanja donacija Hri\u0161\u0107ansko-demokratskoj uniji, vladaju\u0107oj nema\u010dkoj partiji koju je predvodio, ali je odbacio tvrdnje da je re\u010d o podmi\u0107ivanju.<\/p>\n

\t2000. – Novi predsednik SAD D\u017eord\u017e Bu\u0161 imenovao je penzionisanog generala Kolina Pauela za dr\u017eavnog sekretara, koji je postao prvi Afroamerikanac na polo\u017eaju \u0161efa diplomatije.<\/p>\n

\t2002. – Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i generalni sekretar NATO D\u017eord\u017e Robertson ozvani\u010dili su strate\u0161ko partnerstvo dveju organizacija u upravljanju krizama, \u0161to je omogu\u0107ilo EU da stvara sopstvene snage za brzo reagovanje i sama vojno interveni\u0161e u inostranstvu.<\/p>\n

\t2003. – \u0160vajcarska skup\u0161tina usvojila je rezoluciju kojom je masakr nad Jermenima koji se dogodio u Turskoj tokom Prvog svetskog rata – ozna\u010den kao genocid.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Karlo Kara\u010dolo osniva\u010d rimske „Republike“ („La Repubblica“) jednog od vode\u0107ih italijanskih listova. Kara\u010dolo, aristokratskog porekla, njegova ro\u0111ena sestra udovica je \u0110anija Anjelija \u010delnika grupe „Fiat“, pedesetih je imao ve\u0107insko vlasni\u0161tvo u nedeljniku „Espreso“, a 1976. je sa Eu\u0111enijom Skalfarijem, jednim od najistaknutijih italijanskih novinara, osnovao uticajni rimski dnevnik „Republika“.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Nikola Karaklaji\u0107 srpski \u0161ahista, negda\u0161nji reprezentativac i prvak Jugoslavije u \u0161ahu, internacionalni majstor. Kao \u010dlan reprezentacije Jugoslavije na Olimpijadi u Moskvi 1956. osvojio je srebrnu medalju. Nalazio se i u selekciji koja je 1957. na prvom ekipnom prvenstvu Evrope u Be\u010du zauzela drugo mesto. Decenijama je radio kao \u0161ahovski trener. Bio je selektor reprezentacija Malte, Singapura, \u0160ri Lanke i Ujedinjenih Arapskih Emirata. \u010citav radni vek proveo je u Radio Beogradu, gde je radio kao novinar i muzi\u010dki urednik. Karaklaji\u0107 se smatra prvim muzi\u010dkim urednikom u negda\u0161njoj Jugoslaviji koji je dozvolio emitovanje rok muzike.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 16, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1888. godine ro\u0111en je kralj Aleksandar I Kara\u0111or\u0111evi\u0107 – Kralj Ujedinitelj. Od 1921. do 1929. vladar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. do 1934. Jugoslavije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-13944","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13944","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13944"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13944\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13944"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13944"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13944"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}