{"id":13943,"date":"2010-12-17T00:00:00","date_gmt":"2010-12-16T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/17\/vremeplov-radovan-karadzic-izabran-za-predsednika-rs\/"},"modified":"2010-12-17T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-16T23:00:00","slug":"vremeplov-radovan-karadzic-izabran-za-predsednika-rs","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=13943","title":{"rendered":"Vremeplov: Radovan Karad\u017ei\u0107 izabran za predsednika RS"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1992. godine Skup\u0161tina Republike Srpske usvojila je Deklaraciju o zavr\u0161etku rata. Umesto Predsedni\u0161tva, Skup\u0161tina je ustanovila funkciju predsednika RS i za prvog predsednika izabrala je Radovana Karad\u017ei\u0107a.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Danas je petak, 17. decembar, 351. dan 2010. Do kraja godine ima 14 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1531. – Papa Klement VII naredio je da u portugalskoj prestonici Lisabonu otpo\u010dne delatnost inkvizicije.<\/p>\n

\t1538. – Papa Pavle III isklju\u010dio je iz rimokatoli\u010dke crkve engleskog kralja Henrija VIII, koji je prethodno sebe proglasio poglavarom Anglikanske crkve.<\/p>\n

\t1718. – Engleska je objavila rat \u0160paniji.<\/p>\n

\t1749. – Ro\u0111en je italijanski kompozitor Domeniko \u010cimaroza, autor \u017eivahnih bufo-opera rokoko stila, od kojih je najpoznatija „Tajni brak“. Napisao je i vi\u0161e oratorijuma.<\/p>\n

\t1778. – Ro\u0111en je engleski hemi\u010dar Hamfri Dejvi, predsednik Kraljevskog u\u010denog dru\u0161tva u Londonu, koji je pomo\u0107u elektrolize prvi dobio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku. Dokazao je da je hlor hemijski element, da je dijamant \u010dist ugljenik, da neke kiseline ne sadr\u017ee kiseonik. Prona\u0161ao je rudarsku lampu i otkrio elektri\u010dni luk.<\/p>\n

\t1788. – Pod komandom mar\u0161ala Grigorija Potemkina, Rusi su potukli Turke i zauzeli crnomorski grad O\u010dakov.<\/p>\n

\t1794. – U Be\u010du je prestao da izlazi srpski list „Slaveno-serbskija vedomosti“ koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovi\u0107a pokrenuo Stefan Novakovi\u0107. Cilj lista bilo je \u0161irenje „istine o ote\u010destvu i prosve\u0161\u0107enije roda na\u0161ega“. List je imao pretplatnike u Pe\u0161ti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, \u0161irom Podunavlja, a prodavan je i u Vla\u0161koj, Rusiji. U „Vedomostima“ su bili objavljivani pozivi na prenumeracije srpskih knjiga, poput „Istorije“ Jovana Raji\u0107a. Zapav\u0161i u dugove, Novakovi\u0107 je prodao \u0161tampariju, pa je izla\u017eenje lista obustavljeno.<\/p>\n

\t1819. – Ro\u0111en je srpski novinar, istori\u010dar i izdava\u010d Danilo Medakovi\u0107, veoma zaslu\u017ean za \u0161irenje knjige u srpskom narodu. U vreme revolucije 1848. pokrenuo je list „Napredak“ koji je ubrzo zabranjen zbog opozicionog stava prema patrijarhu Josifu Raja\u010di\u0107u. Godine 1851. pokre\u0107e list „Ju\u017ena p\u010dela“, a 1852. „Srpski dnevnik“ s knji\u017eevnim dodatkom „Sedmica“. Bavio se i izdava\u0161tvom, priredio je i objavio Sabrana dela Dositeja Obradovi\u0107a. Napisao je „Povesnicu srpskog naroda“.<\/p>\n

\t1830. – Umro je ju\u017enoameri\u010dki revolucionar, vojskovo\u0111a i dr\u017eavnik Simon Bolivar, vo\u0111a borbe za nezavisnost Ju\u017ene Amerike od \u0160panije, koji je posle niza vojnih pobeda nazvan „El Libertador de la Patria“ (Oslobodilac otad\u017ebine). Nezavisnost Venecuele proglasio je 1811. a od 1812. do 1825. predvodio je pobunjeni\u010dku vojsku protiv \u0160panaca i potukao ih je u vi\u0161e od 200 bojeva. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i izabran je za predsednika Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Njegovu \u017eivotnu zamisao, osnivanje federacije ju\u017enoameri\u010dkih republika, omela su trvenja vladaju\u0107ih slojeva i otpor SAD i Britanije. Optu\u017een da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.<\/p>\n

\t1894. – U Beogradu je Lova\u010dko udru\u017eenje donelo prva lova\u010dka pravila u Srbiji, kako bi bila o\u010duvana korisna divlja\u010d i potpomognuto „umno\u017eavanje blagorodne divlja\u010di“.<\/p>\n

\t1903. – Bra\u0107a Vilbur i Orvil Rajt izvela su prvi uspe\u0161an let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica „Flajer I“ je nad pe\u0161\u010danim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, poletela \u010detiri puta, zadr\u017eav\u0161i se pritom najdu\u017ee u vazduhu 59 sekundi.<\/p>\n

\t1922. – Poslednji britanski vojnici napustili su Republiku Irsku.<\/p>\n

\t1939. – U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nema\u010dki bojni brod „Admiral Graf fon \u0160pe“, \u010diji se kapetan Hans Langsdorf zbog toga kasnije ubio. Nema\u010dki brod – koji je prethodno tokom gusarskog krstarenja u ju\u017enom Atlantiku i Indijskom okeanu potopio devet trgova\u010dkih brodova – \u010detiri dana ranije su u pomorskoj bici te\u0161ko o\u0161tetile tri britanske krstarice.<\/p>\n

\t1971. – Indijsko-pakistanski rat zbog Isto\u010dnog Pakistana (sada\u0161nji Banglade\u0161) okon\u010dan je predajom 90.000 pakistanskih vojnika.<\/p>\n

\t1973. – Arapski islamski teroristi ubili su 32 ljudi na aerodromu u Rimu.<\/p>\n

\t1983. – U po\u017earu u jednoj diskoteci u Madridu poginulo je 83 ljudi.<\/p>\n

\t1985. – Vojna vlada Ugande i njeni gerilski rivali ugovorom su podelili vlast i okon\u010dali petogodi\u0161nji gra\u0111anski rat.<\/p>\n

\t1989. – U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv re\u017eima Nikolae \u010cau\u0161eskua. Nemiri koji su po\u010deli u Temi\u0161varu i Aradu ubrzo su preneti u Bukure\u0161t i na celu zemlju. Vojska i politi\u010dka policija „Sekuritatea“ su u po\u010detku krvavo gu\u0161ili nerede, zavedeno je i vanredno stanje, ali je posle vi\u0161ednevnih demonstracija i sukoba, po\u0161to je vojska stala na stranu pobunjenika, svrgnut re\u017eim \u010cau\u0161eskua. Njemu je zatim ubrzano su\u0111eno i zajedno sa suprugom Elenom je streljan u dvori\u0161tu jedne vojne kasarne u Trgovi\u0161tu. Prvobitno je procenjeno da je u nemirima poginulo vi\u0161e od 5.000 ljudi, ali je naknadnim proverama brojka svedena na oko 150.<\/p>\n

\t1989. – Prve direktne predsedni\u010dke izbore u Brazilu posle 29 godina dobio je Fernando Kolor de Melo.<\/p>\n

\t1990. – Na prvim demokratskim izborima u Haitiju populisti\u010dki sve\u0161tenik \u017dan Bertran Aristid izabran je za predsednika.<\/p>\n

\t1994. – Prilikom obaranja ameri\u010dkog vojnog helikoptera iznad Severne Koreje jedan pilot je poginuo, a drugi se spasao katapultiranjem.<\/p>\n

\t1995. – Na izborima za Dr\u017eavnu dumu, Donji dom ruske skup\u0161tine, Komunisti\u010dka partija Ruske federacije dobila je najvi\u0161e glasova me\u0111u 43 partije i politi\u010dka bloka, osvojiv\u0161i 158 od 450 mesta.<\/p>\n

\t1996. – Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija je za novog generalnog sekretara svetske organizacije s petogodi\u0161njim mandatom izabrala diplomatu iz Gane Kofija Anana, koji je stupio na du\u017enost 1. januara 1997. zameniv\u0161i egipatskog diplomatu Butrosa Galija, \u010diji su reizbor spre\u010dile SAD.<\/p>\n

\t1996. – Pobunjenici peruanskog levi\u010darskog gerilskog pokreta „Tupak Amaru“ zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretiv\u0161i da \u0107e pobiti 490 talaca ukoliko vlasti Perua ne oslobode iz zatvora njihovih 300 saboraca.<\/p>\n

\t1997. – Ukrajinski putni\u010dki avion sru\u0161io se u planinskoj oblasti na severu Gr\u010dke, \u0161to nije pre\u017eiveo niko od 70 ljudi u letilici.<\/p>\n

\t1997. – Tabo Mbeki je nasledio Nelsona Mandelu kao predsednik ju\u017enoafri\u010dke vladaju\u0107e partije Afri\u010dkog nacionalnog kongresa.<\/p>\n

\t1998. – SAD su, podr\u017eane Velikom Britanijom, otpo\u010dele \u010detvorodnevne vazdu\u0161ne udare na Irak, \u010dije su mete – kako je zvani\u010dno obja\u0161njeno – bili nuklearni, hemijski i biolo\u0161ki ira\u010dki vojni potencijali.<\/p>\n

\t2005. – Makedonija je dobila status zvani\u010dnog kandidata za \u010dlanstvo u EU.<\/p>\n

\t2007. – Okru\u017eni sud u Beogradu doneo je Odluku o rehabilitaciji Dragoslava Stojanovi\u0107a, slikara, karikaturiste i novinara. Sud je utvrdio da je Stojanovi\u0107 „bio \u017ertva progona i nasilja iz politi\u010dkih i ideolo\u0161kih razloga zbog \u010dega je likvidiran 1945“. Stojanovi\u0107, ro\u0111en u Aran\u0111elovcu 1890. bio je saradnik lista „O\u0161i\u0161ani je\u017e“, autor je poznatog zaglavlja s je\u017eom koji se ogleda u ogledalu. U me\u0111uratnom periodu radi u beogradskom listu „Vreme“ i predaje dekorativno slikarstvo u Umetni\u010dkoj \u0161koli u Beogradu. Godine 1942. nakon povratka iz logora u Nirnbergu, radi u listu Nedi\u0107eve vlade „Novo vreme“. Streljan je 1945. zbog plakata „Majko Srbijo pomozi“ koji je vlada Milana Nedi\u0107a, naru\u010dila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz usta\u0161ke Hrvatske, \u0161to je okarakterisano kao saradnja „na polju propagande sa nema\u010dkim fa\u0161isti\u010dkim okupatorom“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 17, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1992. godine Skup\u0161tina Republike Srpske usvojila je Deklaraciju o zavr\u0161etku rata. Umesto Predsedni\u0161tva, Skup\u0161tina je ustanovila funkciju predsednika RS i za prvog predsednika izabrala je Radovana Karad\u017ei\u0107a.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-13943","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13943","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13943"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13943\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13943"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13943"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13943"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}