{"id":13923,"date":"2010-12-14T00:00:00","date_gmt":"2010-12-13T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/14\/vremeplov-potpisan-mirovni-sporazum-o-bih\/"},"modified":"2010-12-14T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-13T23:00:00","slug":"vremeplov-potpisan-mirovni-sporazum-o-bih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=13923","title":{"rendered":"Vremeplov: Potpisan mirovni sporazum o BiH"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1995.godine, \u0161ef delegacije SRJ na mirovnim pregovorima u Parizu predsednik Srbije Slobodan Milo\u0161evi\u0107, predsednik Hrvatske Franjo Tu\u0111man i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegovi\u0107 potpisali su mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U svojstvu svedoka dokument su potpisali predsednik SAD Bil Klinton, predsednik Francuske \u017dak \u0160irak, predsednik vlade Rusije Viktor \u010cernomirdin, premijer Velike Britanije D\u017eon Mejd\u017eor, kancelar Nema\u010dke Helmut Kol i predsednik vlade \u0160panije Felipe Gonzales.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je utorak, 14. decembar. Do kraja godine ima 17 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1503. – Ro\u0111en je francuski astrolog Mi\u0161el de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, li\u010dni lekar francuskog kralja \u0160arla Devetog, poznat po svojim predvi\u0111anjima budu\u0107nosti. Napisao je knjigu „Proro\u010danstva“ u kojoj je, naj\u010de\u0161\u0107e na zagonetan i nejasan na\u010din, proricao doga\u0111aje u budu\u0107nosti.<\/p>\n

\t1546. – Ro\u0111en je danski astronom Tiho Brahe, koji je podigao \u010duvenu opservatoriju „Uranijenburg“ na ostrvu Hven i gotovo dve decenije osmatrao planete, posebno Mars. Otkrio je novu zvezdu u sazve\u017e\u0111u Kasiopeje.<\/p>\n

\t1788. – Umro je nema\u010dki kompozitor, \u010dembalista i dirigent Karl Filip Emanuel Bah, \u010dije su klavirske sonate prete\u010da klasi\u010dnih, sin i u\u010denik Johana Sebastijana Baha. Bio je pristalica „ose\u0107ajnog stila“, dramskog patosa s obiljem ukrasa. Dela: dvadesetak simfonija, oko 60 koncerata za klavir, kamerna muzika, sonate za klavir, kantate.<\/p>\n

\t1799. – Umro je ameri\u010dki dr\u017eavnik D\u017eord\u017e Va\u0161ington, prvi predsednik SAD. Komandovao je vojskom kolonista u pobedonosnom ratu za nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva, od 1775. do 1783. Za predsednika SAD izabran je 1789. i na tom polo\u017eaju ostao je osam godina (dva mandata). Stav prema starom savezniku Francuskoj (proglasio je neutralnost SAD u ratu Britanije i drugih dr\u017eava protiv revolucionarne Francuske) i unutra\u0161nja politika stvorili su mu jaku opoziciju u zemlji. Iz politi\u010dkog \u017eivota povukao se razo\u010daran 1797. i odbio je da se tre\u0107i put kandiduje za predsednika, uputiv\u0161i narodu „opro\u0161tajnu besedu“.<\/p>\n

\t1900. – Nema\u010dki fizi\u010dar Maks Plank objavio je „kvantnu teoriju“, prema kojoj energija radijacije poti\u010de iz nevidljivih deli\u0107a, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.<\/p>\n

\t1911. – Norve\u0161ki istra\u017eiva\u010d Rual Amundsen postao je prvi \u010dovek koji je stigao na Ju\u017eni pol, pretekav\u0161i konkurenta, engleskog polarnog istra\u017eiva\u010da Roberta Skota, koji je na Ju\u017eni pol stigao 18. januara 1912.<\/p>\n

\t1918. – U Lisabonu je ubijen predsednik Portugala Sidonio Pae\u0161.<\/p>\n

\t1918. – Na izborima u Velikoj Britaniji \u017eene su prvi put glasale i omogu\u0107eno im je da se kandiduju za parlament.<\/p>\n

\t1921. – Narodna Skup\u0161tina Kraljevine SHS usvojila je „Zakon o za\u0161titi radenika“. Datum kada je usvojen ovaj akt uzima se kao za\u010detak sistemski organizovane javne slu\u017ebe zapo\u0161ljavanja u Srbiji, iako je jo\u0161 tokom 19. veka bilo nekih elemenata ovakve slu\u017ebe u Srbiji. Dr\u017eavne berze rada bile su, po Zakonu iz 1921. du\u017ene da svoje poslove obavljaju besplatno i nepristrasno.<\/p>\n

\t1927. – Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka.<\/p>\n

\t1935. – Prvi predsednik \u010cehoslova\u010dke Toma\u0161 Masarik podneo je ostavku i na polo\u017eaju \u0161efa dr\u017eave \u010detiri dana kasnije nasledio ga je dotada\u0161nji \u0161ef diplomatije Eduard Bene\u0161.<\/p>\n

\t1937. – Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.<\/p>\n

\t1939. – Dru\u0161tvo naroda je isklju\u010dilo Sovjetski Savez zbog napada na Finsku.<\/p>\n

\t1941. – Usta\u0161ki poglavnik Ante Paveli\u0107 saop\u0161tio je u Drugom svetskom ratu da je Nezavisna Dr\u017eava Hrvatska objavila rat SAD i Velikoj Britaniji.<\/p>\n

\t1959. – Arhiepiskop Makarios Tre\u0107i postao je prvi predsednik Kipra.<\/p>\n

\t1960. – Generalna skup\u0161tina UN usvojila je Deklaraciju o davanju nezavisnosti zemljama pod kolonijalnom upravom i taj datum se obele\u017eava kao Dan dekolonizacije. U Deklaraciji je zapisano da su UN „uverene da postojanje kolonijalizma spre\u010dava razvoj me\u0111unarodne ekonomske saradnje i onemogu\u0107ava socijalni, kulturni i ekonomski razvoj zavisnih naroda“ i da je kolonijalizam „suprotan idealima svetskog mira“.<\/p>\n

\t1960. – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj stvorena je potpisivanjem Pariske konvencije, koja je stupila na snagu u septembru 1961.<\/p>\n

\t1962. – Prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci u britanskoj koloniji Severna Rodezija (sada\u0161nja Zambija) formirao je vo\u0111a borbe za nezavisnost te zemlje Kenet Kaunda.<\/p>\n

\t1974. – Umro je ameri\u010dki novinar Volter Lipman, dobitnik dve Pulicerove nagrade za novinarstvo, koji je tokom 60 godina pisanja stekao ugled jednog od najboljih svetskih spoljnopoliti\u010dkih komentatora. Njegovu rubriku „Danas i sutra“ objavljivalo je 250 listova u SAD i 25 listova u drugim zemljama. Napisao je vi\u0161e publicisti\u010dkih dela, uklju\u010duju\u0107i „Javno mnjenje“.<\/p>\n

\t1981. – Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.<\/p>\n

\t1984. – Va\u0161ington i Havana potpisali su prvi sporazum posle 1977. kojim je precizirano da 20.000 Kubanaca godi\u0161nje mo\u017ee da dobije dozvolu da se nastani u SAD.<\/p>\n

\t1989. – Umro je ruski nuklearni fizi\u010dar Andrej Dmitrijevi\u010d Saharov, dugogodi\u0161nji borac za politi\u010dke slobode i ljudska prava i protivnik re\u017eima Leonida Bre\u017enjeva, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Tvorac je sovjetske hidrogenske bombe, ali je kasnije bio nepomirljivi protivnik nuklearnog naoru\u017eavanja.<\/p>\n

\t1989. – Opozicioni lider Patrisio Ajlvin izabran je za predsednika \u010cilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani \u0161ef dr\u017eave socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom pu\u010du 1973. koji su inspirisale i potpomogle SAD.<\/p>\n

\t1997. – Novoizabrani predsednik Irana Muhamed Hatami izjavio je da je spreman da obnovi dijalog sa SAD, \u0161to je bio prvi takav zvani\u010dan nagove\u0161taj od islamske revolucije u toj zemlji 1979. kada su SAD u Iranu zadobile epitet „velikog satane“.<\/p>\n

\t1998. – Teroristi albanske takozvane OVK sa Kosova i Metohije izvr\u0161ili su napad, rafalnom paljbom iz automatskog oru\u017eja, na goste kafea „Panda“, omiljeno sastajali\u0161te mla\u0111ih Srba u Pe\u0107i, usmrtiv\u0161i \u0161estoricu ljudi, od kojih petoricu srednjo\u0161kolaca.<\/p>\n

\t1998. – Prilikom poku\u0161aja upada iz Albanije na teritoriju Srbije (SRJ) vi\u0161e od 200 naoru\u017eanih albanskih terorista, vojska SRJ je u blizini karaula „Liken“ i „Goro\u017eup“ severozapadno od Prizrena – usmrtila 36 terorista, devetoricu uhvatila, a preostale naterala u bekstvo.<\/p>\n

\t2005. – Stupila je na snagu Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv korupcije, prvi obavezuju\u0107i globalni dokument koji reguli\u0161e borbu protiv korupcije u dr\u017eavnom i privatnom sektoru.<\/p>\n

\t2006. – Predsednik Srbije Boris Tadi\u0107 potpisao je u sredi\u0161tu NATO-a u Briselu – Okvirni sporazum za pristupanje Partnerstvu za mir. Ovim \u010dinom Srbija je postala 23. \u010dlanica ovog programa Severnoatlantske alijanse.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 14, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1995.godine, \u0161ef delegacije SRJ na mirovnim pregovorima u Parizu predsednik Srbije Slobodan Milo\u0161evi\u0107, predsednik Hrvatske Franjo Tu\u0111man i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegovi\u0107 potpisali su mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-13923","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13923","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13923"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13923\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13923"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13923"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13923"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}