{"id":13913,"date":"2010-12-13T00:00:00","date_gmt":"2010-12-12T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/13\/vremeplov-milan-obrenovic-objavio-rat-turcima\/"},"modified":"2010-12-13T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-12T23:00:00","slug":"vremeplov-milan-obrenovic-objavio-rat-turcima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=13913","title":{"rendered":"Vremeplov: Milan Obrenovi\u0107 objavio rat Turcima"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1877. godine srpski kralj Milan Obrenovi\u0107 je, na poziv Rusije objavio po drugi put rat Otomanskom carstvu. U martu 1878. rat je zavr\u0161en mirovnim sporazumom Rusije i Turske u San Stefanu, kojim je Rusija poku\u0161ala da ostvari premo\u0107 na jugu Balkana.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"<\/strong><\/a><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tPortret kralja Milana Obrenovi\u0107a
\n\tsa slike je delo slikara Steve Todorovi\u0107a,
\n\ti nastao je 1881. godine.
\n\tNalazi se u Muzeju grada Beograda.
\n\tFoto: Wikipedia<\/a><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je ponedeljak, 13. decembar, 347. dan 2010. Do kraja godine ima 18 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1204. – Umro je jevrejski filozof, lekar, matemati\u010dar i stronom Mojsije Majmonid, sledbenik Aristotela, najve\u0107i jevrejski filozof srednjeg veka. U najva\u017enijem filozofskom delu ''Vodi\u010d ljubavi'' poku\u0161ao je da zasnuje religiju na racionalnim osnovama,\u0161to je izazvalo \u017eestoku osudu ortodoksnih pristalica judaizma. Napisao je vi\u0161e astronomskih i matemati\u010dkih rasprava i 18 medicinskih traktata s teorijama znatno ispred vremena u kojem je \u017eiveo.<\/p>\n

\t1545. – Po\u010deo je sa radom Tridentski koncil koji je u maju 1542. sazvao papa Pavle Tre\u0107i. Ekumenski koncil, na kojem je do kraja izgra\u0111en status katoli\u010dke crkve kao dogmatske, protivreformacijske, militantne ustanove s papom-autokratom na \u010delu, s prekidima je zasedao do 1563. Na osnovu zaklju\u010dka ovog skupa vo\u0111en je protivreformacijski pokret koji je doveo do Tridesetogodi\u0161njeg rata izme\u0111u prokatoli\u010dkih i protestantskih snaga u Evropi.<\/p>\n

\t1553. – Ro\u0111en je francuski kralj Anri \u010cetvrti, prvi monarh iz dinastije Burbona. Idejni vo\u0111a hugenota (protestanata) kasnije je pre\u0161ao na katolicizam, ali je Nantskim ediktom 1598. osigurao hugenotima verske slobode i okon\u010dao verske ratove. Tokom njegove vladavine osnovane su prve francuske kolonije u Americi. Ubio ga je rimokatoli\u010dki fanatik Fransoa Ravajak.<\/p>\n

\t1570. – Mirom u \u0160\u0107e\u0107inu Danska je priznala nezavisnost \u0160vedske.<\/p>\n

\t1577. – Engleski moreplovac i istra\u017eiva\u010d, Frensis Drejk je isplovio na jedrenjaku 'Golden Hind' iz engleske luke Plimut na svoje dugo putovanje oko sveta.<\/p>\n

\t1642. – Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio je Novi Zeland, ali se nije iskrcao iz straha od ratobornih domorodaca, pa je zasluga za otkri\u0107e pripala Englezu D\u017eejmsu Kuku koji se 1769. iskrcao na jedno od novozelandskih ostrva.<\/p>\n

\t1797. – Ro\u0111en je nema\u010dki pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najve\u0107ih liri\u010dara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignu\u0107em nema\u010dkog romantizma i izvr\u0161ila je ogroman uticaj na evropsko pesni\u0161tvo („Knjiga pesama“, „Romansero“, „Ata Trol“, „Nema\u010dka, zimska bajka“).<\/p>\n

\t1806. – Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku oslobodili beogradsku varo\u0161 i naterali Turke da se povuku u Kalemegdansku tvr\u0111avu. Tvr\u0111ava je osvojena po\u010detkom 1807, a nakon sloma ustanka 1813. Turci su ponovo zauzeli Beograd.<\/p>\n

\t1847. – Engleska knji\u017eevnica Emili Bronte, je objavila roman Orkanski visovi pod pseudonimom Elis Bel.<\/p>\n

\t1862. – U bici kod Frederiksburga u Ameri\u010dkom gradjanskom ratu, ju\u017enja\u010dki general Robert Li sa 80.000 vojnika potukao je severnja\u010dkog generala Ambrouza Bernsajda, koji je imao pod komandom bezmalo dvostruko vi\u0161e vojnika – 150.000. Tokom te\u0161kih borbi du\u017e reke Masaponaks, Bersajd je izgubio oko 14.000 ljudi.<\/p>\n

\t1904. – U Londonu, Engleska, pu\u0161ten je u rad sistem podzemne \u017eeleznice koji je radio na elektri\u010dnu struju.<\/p>\n

\t1921. – SAD, Velika Britanija, Francuska i Japan potpisali su Va\u0161ingtonski ugovor o me\u0111usobnom po\u0161tovanju ostrvskih poseda u Pacifiku.<\/p>\n

\t1937. – Japanske trupe su okupirale kineski grad Nanking i u narednih \u0161est sedmica pobile oko 200.000 Kineza, mahom civila, a krvoproli\u0107e je u\u0161lo u istoriju pod nazivom „silovanje Nankinga“.<\/p>\n

\t1939. – U prvoj velikoj pomorskoj bici u Drugom svetskom ratu britanske krstarice „Ekseter“, „Ajaks“ i „Ahil“ su kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu te\u0161ko o\u0161tetile i onesposobile nema\u010dki bojni brod „Graf \u0160pe“, koji je tokom gusarskog krstarenja u ju\u017enom Atlantiku i Indijskom okeanu prethodno potopio devet trgova\u010dkih brodova.<\/p>\n

\t1944. – Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao pilot samoubica (kamikaza), u Drugom svetskom ratu je udario u ameri\u010dku krstaricu „Ne\u0161vil“ i usmrtio 133 \u010dlana posade.<\/p>\n

\t1967. – Vojna hunta u Gr\u010dkoj je spre\u010dila kontraudar, a kralj Konstantin, primoran da napusti Gr\u010dku, pobegao je sa porodicom u Rim.<\/p>\n

\t1981. – General Voj\u0107eh Jaruzelski zaveo je ratno stanje u Poljskoj, zabranjen je rad nezavisnog sindikata „Solidarnost“, a hiljade sindikalnih aktivista su pritvoreni.<\/p>\n

\t1982. – U zemljotresu u Severnom Jemenu, u provinciji Damar stotinak kilometara jugoisto\u010dno od glavnog grada Sane, poginulo je oko 3.000 ljudi.<\/p>\n

\t1988. – U Kongu je potpisan protokol Angole, Kube i Ju\u017ene Afrike,uz posredovanje SSSR i SAD, kojim je otvoren put ka nezavisnosti Namibije i okon\u010danju gra\u0111anskog rata u Angoli zapo\u010detog 1975.<\/p>\n

\t1991. – Biv\u0161e sovjetske republike Kazahstan, Kirgizija, Tad\u017eikistan, Turkmenistan i Uzbekistan odlu\u010dile su da se priklju\u010de Zajednici Nezavisnih Dr\u017eava.<\/p>\n

\t1999. – U Ljubljani je u 75. godini umro slovena\u010dki politi\u010dar Stane Dolanc, visoki komunisti\u010dki i dr\u017eavni funkcioner u biv\u0161oj Jugoslaviji.<\/p>\n

\t2000. – Predsednik Rusije Vladimir Putin do\u0161ao je na Kubu u prvu posetu jednog ruskog dr\u017eavnika Fidelu Kastru od raspada SSSR-a 1991.<\/p>\n

\t2001. – U samoubila\u010dkom napadu ekstremista na zgradu indijskog parlamenta u Nju Delhiju ubijeno je 13 ljudi. Za napad su osumnji\u010deni muslimanski sepratisti koji se od 1989. bore protiv indijskih vlasti u D\u017eamu i Ka\u0161miru.<\/p>\n

\t2002. – Na samitu u Kopenhagenu Evropska unija odlu\u010dila je da se pro\u0161iri za jo\u0161 10 novih dr\u017eava \u010dlanica: Poljsku, \u010ce\u0161ku, Ma\u0111arsku, Sloveniju, Slova\u010dku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Kipar i Maltu, po\u010dev od 1. maja 2004. godine.<\/p>\n

\t2003. – Ameri\u010dke snage su uhapsile svrgnutog ira\u010dkog predsednika Sadama Huseina, koji se skrivao u podzemnom skloni\u0161tu u blizini svog rodnog grada Tikrita. Potraga za njim trajala je skoro devet meseci od kada su ameri\u010dko-britanske snage izvr\u0161ile invaziju na Irak.<\/p>\n

\t2004. – Na predsedni\u010dkim izborima u Rumuniji pobedio je gradona\u010delnik Bukure\u0161ta i kandidat reformskih opozicionih snaga Trajan Basesku, \u010dime je okon\u010dana dekada vladavine naslednika biv\u0161eg komunisti\u010dkog re\u017eima.<\/p>\n

\t2006. – Belgijska nacionalna televizija priredila je u udarnom ve\u010dernjem terminu simulaciju otcepljenja Flandrije. \u010cak 89 odsto gledalaca izjavilo je da je poverovalo da je Belgija prestala da postoji nakon navodne odluke flamanske skup\u0161tine. Vest su ozbiljno shvatili \u010dak i neki me\u0111unarodni i diplomatski krugovi.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 13, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1877. godine srpski kralj Milan Obrenovi\u0107 je, na poziv Rusije objavio po drugi put rat Otomanskom carstvu. U martu 1878. rat je zavr\u0161en mirovnim sporazumom Rusije i Turske u San Stefanu, kojim je Rusija poku\u0161ala da ostvari premo\u0107 na jugu Balkana.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-13913","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13913","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13913"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13913\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13913"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13913"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13913"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}