{"id":13888,"date":"2010-12-12T00:00:00","date_gmt":"2010-12-11T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/12\/vremeplov-umro-slobodan-jovanovic\/"},"modified":"2010-12-12T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-11T23:00:00","slug":"vremeplov-umro-slobodan-jovanovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=13888","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Slobodan Jovanovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1958. godine umro je srpski pravni stru\u010dnjak Slobodan Jovanovi\u0107, profesor univerziteta, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, predsednik Srpske kraljevske akademije.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Jovanovi\u0107 je najzna\u010dajniji srpski pravni pisac i teoreti\u010dar dr\u017eave u 20. veku. Njegovi istoriografski radovi tako\u0111e su neprevazi\u0111eni. Posle Drugog svetskog rata osu\u0111en je u odsustvu na 20 godina robije, kao „ratni zlo\u010dinac“ na procesu Dra\u017ei Mihailovi\u0107u i do kraja \u017eivota ostao je u emigraciji u Britaniji. Smatran je jednim od najve\u0107ih svetskih autoriteta u oblasti teorije ustavnog prava. Bio je veoma plodan autor. Glavna dela: „Vo\u0111i Francuske revolucije“, „O suverenosti“, „O dr\u017eavi“ (Osnovi jedne pravne teorije), „Ustavobranitelji i njihova vlada“, „Svetozar Markovi\u0107“, „Makijaveli“, „Druga vlada Milo\u0161a i Mihaila“, „Vlada Milana Obrenovi\u0107a“, „Ustavno pravo Kraljevine Srbije“, „Ustavno pravo Kraljevine SHS“.<\/p>\n

\tDanas je nedelja, 12. decembar, 346. dan 2010. Do kraja godine ima 19 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1574. – Murat Tre\u0107i je postao turski sultan posle smrti Selima Drugog.<\/p>\n

\t1804. – \u0160panija je objavila rat Britaniji.<\/p>\n

\t1806. – U Prvom srpskom ustanku oslobo\u0111ena je beogradska varo\u0161 i Turci su potisnuti u Kalemegdansku tvr\u0111avu, za \u0161ta je izuzetno zaslu\u017ean buljuba\u0161a Konda, prebeglica iz tabora turskog komandanta grada Alije Gu\u0161anca. Konda, Uzun Mirko Apostolovi\u0107 i jo\u0161 petorica dobrovoljaca su se pred zoru neopa\u017eeno prebacili preko bedema, pobili turske stra\u017eare kod Sava kapije i ustanicima otvorili kapiju, \u0161to je bilo odlu\u010duju\u0107e za ishod bitke. U vi\u0161e\u010dasovnoj bici za varo\u0161 poginulo je oko 300 Turaka i 54 srpska ustanika. Uvidev\u0161i da je odbrana tvr\u0111ave beznade\u017ena, Gu\u0161anac je pobegao niz Dunav 29. decembra, a 6. januara 1807. predale su se snage novog turskog komandanta Sulejman pa\u0161e i tako je Beograd, posle tri veka ponovo postao centar srpske dr\u017eave.<\/p>\n

\t1821. – Ro\u0111en je francuski pisac Gistav Flober, jedan od osniva\u010da francuskog realizma, sjajan stilista. Bio je pesimist, skeptik i nepristrasan posmatra\u010d \u010dinjenica, protivnik gra\u0111anskog morala. Romanom „Gospo\u0111a Bovari“ uznemirio je javnost i optu\u017een je za povredu javnog morala. Ostala dela: romani „Buvar i Peki\u0161e“, „Sentimentalno vaspitanje“, „Salambo“, „Isku\u0161enje svetog Antonija“, dva pozori\u0161na komada, vi\u0161e novela i obimna „Prepiska“.<\/p>\n

\t1863. – Ro\u0111en je norve\u0161ki slikar Edvard Munk. Njegove slike karakteristi\u010dne su po ekspresivnim oblicima sa oblom upro\u0161\u0107enom konturom. Najpoznatije njegovo delo „Krik“ donelo mu je ogromnu popularnost.<\/p>\n

\t1873. – U Srbiji je Zakonom o kovanju srebrne monete uveden dinar kao nov\u010dana jedinica. Srbija je prethodno pristupila Nov\u010danoj konvenciji koju su u Parizu 1865. potpisale Francuska, Belgija, Italija i \u0160vajcarska. Time je otklonjen monetarni haos i dotada\u0161nja upotreba vi\u0161e od 40 razli\u010ditih moneta – dukata, forinti, talira. Dinar je uzet kao naziv za nov\u010danu jedinicu po\u0161to je taj naziv postojao u srednjovekovnoj Srbiji jo\u0161 u 13. veku (Kralj Uro\u0161).<\/p>\n

\t1893. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski glumac rumunskog porekla Emanuel Goldenburg, poznat kao Edvard Robinson, koji se proslavio ulogama gangstera u kriminalisti\u010dkim filmovima, ali je ispoljio i sjajan komi\u010darski talenat. Filmovi: „Mali Cezar“, „Tigrova \u010deljust“, „Kid Kalabed“, „Neo\u010dekivani dr Gliterbauz“, „\u010citav grad pri\u010da“, „Dvostruka od\u0161teta“, „\u017dena na prozoru“, „Rt Largo“, „Nasilje“, „Zeleno sunce“.<\/p>\n

\t1894. – Japanske trupe su otpo\u010dele invaziju Koreje.<\/p>\n

\t1896. – Srpsko u\u010diteljsko dru\u0161tvo osnovalo je u Beogradu \u0160kolski muzej, kasnije nazvan Pedago\u0161ki muzej.<\/p>\n

\t1907. – Ro\u0111en je Ljubomir Durkovi\u0107-Jak\u0161i\u0107, srpski knji\u017eevni i kulturni istori\u010dar, bibliograf. Studirao je teologiju, filozofiju i prava u Beogradu i Var\u0161avi. Radio je kao lektor, bibliotekar i profesor na Teolo\u0161kom fakultetu. Najvi\u0161e se bavio srpsko-poljskim vezama, Njego\u0161em i bibliografijom. Dela: „Bibliografija o Njego\u0161u“, „Istorija srpskih biblioteka 1801-1850“, „Jugoslovensko- poljska saradnja 1772-1840“. „Srbija i Vatikan 1804-1918“.<\/p>\n

\t1913. – Slika Leonarda da Vin\u010dija „Mona Liza“ prona\u0111ena je u Firenci, dve godine po\u0161to je ukradena iz pariskog muzeja „Luvr“.<\/p>\n

\t1915. – Ro\u0111en je ameri\u010dki peva\u010d i filmski glumac italijanskog porekla Frensis Albert Sinatra, poznat kao Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzi\u010dkih hitova poput pesama „Stranac u no\u0107i“ i „Njujork, Njujork“. Bio je poznat je i po prisnim vezama s va\u017enim li\u010dnostima ameri\u010dkog dru\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i predsednike SAD, ali i najmo\u0107nijeg mafija\u0161kog „kuma“ Lakija Lu\u010dana. Filmovi: „No\u0107i Las Vegasa“, „Ne kao stranac“, „Neki su dotr\u010dali“, „Re\u010di i muzika“, „\u010covek sa zlatnom rukom“, „Odavde do ve\u010dnosti“ (Oskar), „Tri narednika“, „\u010cetvorica iz Teksasa“, „Detektiv“, „Goli trka\u010d“.<\/p>\n

\t1915. – Poleteo je prvi avion na\u010dinjen u potpunosti od metala, letilica nema\u010dkog konstruktora Huga Junkersa.<\/p>\n

\t1918. – Ro\u0111en je ruski akademik Oleg Gazenko rodona\u010delnik kosmi\u010dke biologije i medicine. Gazenko, ina\u010de sovjetski general, 1950. je bio jedan od idejnih tvoraca i realizatora nau\u010dnih programa na zemljinim bio-satelitima \u010dije je istra\u017eivanje imalo veliki doprinos u pripremi \u010dovekovih letova u kosmos. Metode i sistem odr\u017eavanja zdravlja i radne sposobnosti posade prilikom du\u017eih letova u kosmos i povratka u uslove gravitacije, koje je Gazenko razradio jo\u0161 su neprevazi\u0111ene.<\/p>\n

\t1929. – Ro\u0111en je engleski pisac D\u017eon Ozborn, u \u010dijim dramama dominira kritika dru\u0161tvenih prilika u Engleskoj. Proslavio se dramom „Osvrni se u gnevu“, u kojoj je opisao revolt „mladih gnevnih ljudi“ zbog razorene mladosti i haoti\u010dne budu\u0107nosti sveta. Ostala dela: „Zabavlja\u010d“, „Epitaf za D\u017eona Dilona“, „Svet Pola Slikija“, „Luter“, „Rodoljub za mene“, „Vreme sada\u0161nje“, „Hotel Amsterdam“, „Zapadno od Sueca“, „Dar prijateljstva“, „Nedopustiv dokaz“.<\/p>\n

\t1936. – Dva dana posle abdikacije Edvarda VIII, kralj Engleske postao je njegov brat D\u017eord\u017e VI. Edvard VIII odrekao se krune da bi se o\u017eenio Amerikankom Volis Simpson, posle \u010dega je \u017eiveo u inostranstvu zadr\u017eav\u0161i titulu – vojvoda od Vindzora.<\/p>\n

\t1939. – Umro je ameri\u010dki glumac Daglas Ferbanks, veoma popularan u periodu nemog filma, jedan od najpoznatijih pustolova u istoriji kinematografije. Filmovi: „U znaku Zoroa“, „Tri musketara“, „Crni pirat“, „Robin Hud“, „Bagdadski lopov“.<\/p>\n

\t1940. – Kraljevina Jugoslavija je potpisala s Ma\u0111arskom ugovor o „ve\u010dnom prijateljstvu“, koji je Budimpe\u0161ta pogazila posle manje od pola godine, okupirav\u0161i Ba\u010dku i Baranju ubrzo po agresiji nacisti\u010dke Nema\u010dke na Jugoslaviju u aprilu 1941. Ma\u0111arski predsednik vlade potpisnik Ugovora o prijateljstvu s Kraljevinom Jugoslavijom grof Pal Teleki, je 3. aprila 1941. kada je postalo jasno da \u0107e Ma\u0111arska u\u010destvovati u Napadu na Jugoslaviju, izvr\u0161io samoubistvo – smatraju\u0107i da je osramo\u0107en po\u0161to je njegova re\u010d poga\u017eena.<\/p>\n

\t1958. – Umro je srpski matemati\u010dar, astronom i geofizi\u010dar Milutin Milankovi\u0107, nau\u010dnik svetskog ugleda, tvorac najsavr\u0161enijeg kalendara, osniva\u010d katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske kraljevske akademije. Milankovi\u0107 je uz Teslu i Pupina najve\u0107e ime srpske nauke uop\u0161te. Gra\u0111evinsku tehniku studirao je u Be\u010du, gde je i doktorirao. Bio je profesor teorijske fizike, a bavio se i kosmi\u010dkom fizikom i geofizikom. U prvom delu objavljenom na francuskom jeziku „Matemati\u010dka teorija termi\u010dkih pojava izazvanih Sun\u010devom radijacijom“ izlo\u017eio je novu teoriju rasporeda Sun\u010devih radijacija na povr\u0161ini planeta i toka klimatskih promena u geolo\u0161koj pro\u0161losti Zemlje. Njegova reforma Julijanskog kalendara prihva\u0107ena je na Svepravoslavnom kongresu crkava u Carigradu 1923. Tvorac je i teorije o pomeranju Zemljinih polova. Dela: „Kanon osun\u010danja“, „Nebeska mehanika“, „Osnovi nebeske mehanike“, „Sekularna pomeranja Zemljinih polova“, „Istorija astronomske nauke“, „Kroz vasionu i vekove“, „Uspomene, do\u017eivljaji, saznanja“.<\/p>\n

\t1963. – Kenija je postala nezavisna dr\u017eava u okviru Britanskog komonvelta s vo\u0111om borbe za nezavisnost D\u017eomom Kenijatom kao predsednikom vlade. Istog dana 1964. Kenija je progla\u0161ena republikom s Kenijatom kao predsednikom.<\/p>\n

\t1979. – U kolumbijskom lu\u010dkom gradu Tumako, u zemljotresu, poginulo je 600 ljudi a oko 80.000 je ostalo bez krova nad glavom.<\/p>\n

\t1990. – Zba\u010deni predsednik Banglade\u0161a Husein Muhamed Er\u0161ad stavljen je u ku\u0107ni pritvor.<\/p>\n

\t1992. – Na indone\u017eanskim ostrvima Flores i Babi u zemljotresu je poginulo najmanje 2.200 ljudi.<\/p>\n

\t1994. – Vrhovni sud Brazila oslobodio je optu\u017ebe za korupciju biv\u0161eg predsednika Fernanda Kolor de Mela.<\/p>\n

\t2000. – Etiopija i Eritreja potpisale su u Al\u017eiru mirovni sporazum kojim je formalno okon\u010dan dvogodi\u0161nji pograni\u010dni rat u kojem su poginule desetine hiljada ljudi.<\/p>\n

\t2001. – Posle dvodnevnog su\u0111enja, francuski major Pjer Anri Binel osu\u0111en je na pet godina zatvora, od kojih tri uslovno, zbog odavanja vojnih tajni o pripremama NATO za bombardovanje Srbije
\n\t(SRJ) 1998.<\/p>\n

\t2003. – Umro je azerbejd\u017eanski dr\u017eavnik Hajdar Alijev, predsednik Azerbejd\u017eana do pred samu smrt, klju\u010dni \u010dinilac azerbejd\u017eanske politike vi\u0161e od tri decenije. Pre smrti obezbedio je da ga na polo\u017eaju \u0161efa dr\u017eave zameni sin.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Ajk Tarner, ameri\u010dki muzi\u010dar, jedan od pionira soula i rokenrola, osvaja\u010d nagrade Gremi u kategoriji tradicionalnog bluza. Ro\u0111en je u delti Misisipija – kolevci ameri\u010dkog bluza, mnogi ga smatraju tvorcem novog muzi\u010dkog \u017eanra. Sa biv\u0161om suprugom Tinom Tarner snimio je niz hitova. Ajk i Tina uvr\u0161teni su u Hol slavnih rokenrola.<\/p>\n

\t2008. – Srpski pliva\u010d Milorad \u010cavi\u0107 trijumfovao je na 100 metara leptir stilom u finalu prvenstva Evrope u Rijeci. Osvaja\u010d srebrne medalje u toj disciplini na Olimpijskim igrama u Pekingu, sa 49,19 sekundi oborio je tom prilikom evropski rekord i postigao drugi najbolji rezultat svih vremena.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 12, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1958. godine umro je srpski pravni stru\u010dnjak Slobodan Jovanovi\u0107, profesor univerziteta, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, predsednik Srpske kraljevske akademije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-13888","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13888","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13888"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13888\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13888"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13888"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13888"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}