{"id":13476,"date":"2010-09-12T00:00:00","date_gmt":"2010-09-11T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/09\/12\/beocin-mesto\/"},"modified":"2010-09-12T00:00:00","modified_gmt":"2010-09-11T22:00:00","slug":"beocin-mesto","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=13476","title":{"rendered":"BEO\u010cIN – MESTO"},"content":{"rendered":"

<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tBEO\u010cIN<\/b> – MESTO<\/font><\/font><\/p>\n

\t\"\"<\/a><\/div>\n

\n\t
\n\t''Beo\u010din je gradsko naselje u op\u0161tini Beo\u010din u Ju\u017enoba\u010dkom okrugu. <\/p>\n

\tBeo\u010din je administrativno sedi\u0161te op\u0161tine Beo\u010din, koja pripada Ju\u017enoba\u010dkom okrugu, iako se celokupna teritorija op\u0161tine ne nalazi u Ba\u010dkoj, ve\u0107 u Sremu, ali zbog neposredne blizine regionalnog centra, Novog Sada (oko 15 km) se svrstava u Ba\u010dki okrug. <\/p>\n

\tMesto se nalazi u severnom Sremu, na obroncima Fru\u0161ke gore i desne strane Dunava.<\/p>\n

\tOvaj kraj je poznat po fabrici cementa Lafar\u017e BFC (Lafarge BFC) koji je pre zapo\u0161ljavao oko 2.000 radnika, a sada u fabrici radi oko 800 ljudi.<\/p>\n

\tPo popisu stanovni\u0161tva iz 2002. godine Beo\u010din ima 8.370 stanovnika. Ve\u0107ina stanovnika \u010dine Srbi, postoji i manja zajednica Roma sa Kosova izbeglih 90ih godina.'' (Vikipedija)<\/i>
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a>
\n\tUlaz u Beo\u010din iz pravca Novog Sada.<\/div>\n

\n\t
\n\t''Naselje na sada\u0161njoj teritoriji Beo\u010dina se spominje prvi put u XVIII veku. 1869. godine je sagra\u0111ena fabrika cementa. Po\u010detkom XX veka nastalo je i naselje za radnike. Posle Drugog svetskog rata Beo\u010din se \u0161iri na istok gradnjom vi\u0161espratnih zgrada. Beo\u010din postaje ve\u0107i i va\u017eniji od Beo\u010din sela, kako \u0161to \u010de postati va\u017eni centar za okolna sela. <\/p>\n

\tZbog velikog priliva stanovni\u0161tva, zbog potra\u017enje radnika za rad u fabrici cementa, u Beo\u010dinu ima malo starog lokalnog stanovni\u0161tva.''<\/p>\n

\tMesto – gradi\u0107 Beo\u010din je nastao i rastao oko tri kilometra od prvobitnog Beo\u010dina koji danas nosi naziv Beo\u010din Selo. Postanak i razvoj u potpunosti je povezan sa Cementarom (kako su fabriku cementa nekada neformalno zvali, a tog naziva se i ja se\u0107am).<\/p>\n

\tPo\u0161to je Cementara bila klju\u010dna za nastanak i dalje postojenje Beo\u010dina, posve\u0107ujem joj punu pa\u017enju.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a><\/div>\n

\n\t
\n\t''Organizovano iskori\u0161\u0107avanje debelih naslaga laporca i kre\u010da po\u010delo je kod Beo\u010dina u provoj polovini XIX veka. U vreme izgradnje Lan\u010danog mosta u Budimpe\u0161ti 1838. \u0161lepovima je iz Beo\u010dina Dunavom transportovan laporac koji je na gradili\u0161tu paljen, i mleven i kori\u0161\u0107eni za gradnju stubova mosta. Laporac, poznat kao beo\u010dinska kaja, kori\u0161\u0107en je i kasnije za sli\u010dne potrebe. <\/p>\n

\tPostoji svedo\u010danstvo iz 1860. da je vodeni\u010dar iz Apatina Josif \u010cik pekao i u svojoj vodenici mleo laporac i tako dobijeni cement prodavao zidarima. On je vremenem izgradio malu fabriku pored potoka u \u0160picer-ba\u0161ti. Istovremeno je i Hajnrih Oren\u0161tajn do\u0161ao iz Temi\u0161vara, uzeo u zakup zemlju od manastira i 1862. po\u010deo na primitiven na\u010din da pravi cement.<\/p>\n

\t\u010cikova fabrika je 1881. \u044dacop\u0161ljavala 47 radnika, a Oren\u0161tajnova \u010dak 80.
\n\tU izve\u0161taju Trgova\u010dke komore u Zagrebu za 1889. navodi se da je Oren\u0161tajnova fabrika proizvela ve\u0107 400.000 kvintala portland-cementa i kre\u010da sa 560 zaposlepih radnika i dve parne ma\u0161ine, dok je ona druga tvornica sa 76 radinka i jednim 'parostrojom'' producirala te godine 100.000 kv. cementa.<\/p>\n

\tCement iz Beo\u010dina imao je matnju specifi\u010dnu te\u017einu (650 kg prema 950 u istoj masi cementa iz Zidanog Mosta) i zbog visokog kvaliteta i ni\u017ee cene nego engleski
\n\tili austrijski tra\u017een je na sve strane. Kori\u0161\u0107en je pri regulisanju Dunava, Tise i Drave, prilikom izgradnje Margithida (mosta u Budimpe\u0161ti)…. Izvozi se u Srbiju, Rusiju, Tursku, Rumuniju, Dalmaciju, Bosnu …<\/font>
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a>
\n\tPretpostavljam da je slikano izme\u0111u dva svetska rata.<\/div>\n

\n\t
\n\tPo\u010detkom XX veka do\u0161lo je do fuzije dve fabrike, a 1906. stvoreno je akcionarsko dru\u0161tvo. Sedi\u0161te fabrike bilo je u Budimpe\u0161ti dok se u Beo\u010dinu nalazio glavni direktor Ignjat Rozenberg i tehni\u010dki in\u017e. Albert Hauen\u0161ild. Nova akcionarska firma stvorila je trust industrije cementa preuzev\u0161i i neke druge fabrike i rudnike, tako da je do 1914. imala monopol u Ugarskoj.<\/font>
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a>
\n\tGlavni ulaz<\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tPoslovna zgrada<\/div>\n

\n\t
\n\tBeo\u010dinska fabrika cementa bila je nejve\u0107a u Ugarskoj i 1913. proizvelai 81.000 vagona cementa. Predvodila je u mehanizaciji i racionalizaciji rada.<\/p>\n

\tPo\u010delo je i me\u0161anje kre\u010dnjaka sa laporcem. U pau\u010dnoj literaturi se ova Hauen\u0161ildova racioializacija nazivala „Beo\u010dinska pe\u0107“. Uo\u010di provog svetskog rata zaposleno je oko 2.000 radnika. <\/font>
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a><\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tPruga ve\u0107 du\u017ee vreme nije u upotrebi. Do 'automobilizacije' \u017eeleznica je bio osnovni vid prevoza za cement i ljude. Sada se nekada\u0161njoj \u017eelezni\u010dkoj stanici stanuje.<\/div>\n

\n\t
\n\tIzgra\u0111ena je \u017eelezni\u010dka pruga od Petrovaradina i uvedena \u017ei\u010dara za dovoz sirovine do fabrike.<\/font>
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a>
\n\tSe\u0107am se da su \u017ei\u010dare sa korpama iz vi\u0161e pravaca transportovale laporac ka Cementari. Sada sam video samo ovu transportnu traku pored dvorca \u0160picer.<\/div>\n

\n\t
\n\tPosle Prvog svetskog rata fabrika je kao vlasni\u0161tvo Unije beo\u010dinskih fabrika cementa d.d. stavljena pod dr\u017eavni sekvestar, da bi potom nekoliko beogradskih udru\u017eenih banaka i akcionara stvorilo novu firmu \u2013 Beo\u010dinsku fabriku cementa d.d. U nastojnju da se pomire interesi biv\u0161ih i novih vlasnika, 1926. je je paket akcija predat evropskom koncernu u Cirihu Cementia Holding, a sa manjim brojem akcija ostali su neki beogradski akcionari, pa i Manastir Beo\u010din (na \u010dijem posedu je bilo jedno od nalazi\u0161ta laporca – kaje).
\n\tIzme\u0111u dva rata BFC je solidno poslovala uprkos ekonomskoj krizi; unapre\u0111ena je proizvodnja, uvedena automatizacija, pa se zbog pove\u0107anja produktivnosti broj zaposlenih smanjio na 700-800.<\/font>
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a>
\n\tU ovoj zgradi nadomak ulaza u Fabriku bila je slu\u017eba komercijale.<\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tDa bi obezbedila radnike potrebne Cementari, gra\u0111ene su tipske ku\u0107e u blizini fabrike. To naselje nazivalo se, a i danas se naziva 'fabri\u010dka kolonija', ili samo 'kolonija'.<\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tOvaj red ku\u0107a u parku okrenut je prema fabrici i znatno bolje izgleda nego ulice sa tim starim ku\u0107ama.<\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tOva je u boljem stanju nego ve\u0107ina ku\u0107a, a skoro je u potpunosti zadr\u017eala autenti\u010dan izgled.<\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tUlica u Koloniji.<\/div>\n

\n\t
\n\tZa vreme drugog svetskog rata fabriku su dr\u017eale Usta\u0161e sa akcionarima u Zagrebu. Posle oslobo\u0111enja, jedan od vlasnika, dr. Feliks Mandl, unuk barona Oren\u0161tajna osu\u0111en je zbog 'delatnosti protiv naroda' a fabrika je konfiskovana u korist FNRJ.<\/p>\n

\tOd 1950. uvodi se samoupravljalje u BFC i ona je u dru\u0161tvenoj svojini. Proizvodnja je stalno pove\u0107avana, naro\u010dito posle znatne dogradnje fabrike i rekonstrukcije i osvremenjavanja tehnologije 1977.<\/p>\n

\tDanas je BFC, nakon svojinske transformacije u sklopu francuskog koncerna La Farge. Uzima se kao jedan od primera najuspe\u0161nije sprovednih privatizacija nakon koje nije do\u0161lo do problema sa proizvodnjom i proslovanjem. (Prema Enciklopediji Novog Sada)<\/i><\/font><\/p>\n

\tBeo\u010din je u bli\u017eoj pro\u0161losti u vi\u0161e perioda bio op\u0161tina sa najvi\u0161im prose\u010dnim zaradama. To je, pored drugih stvari, omogu\u0107ilo da zaposleni u BFC napu\u0161taju stanovanje u Koloniji. Sada se da primetiti da u nekim od ku\u0107a stanuju Romi, a zaposednuti su i objekti koji ne izgledaju bezbedno za stanoivanje, kao ovaj na donjoj slici.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n
\n\t\t\"\"<\/a><\/div>\n

\n\t\"\"<\/a>
\n\tPre izgradnje obilaznice oko Beo\u010dina ovom ulicom je i\u0161ao tranzitni saobra\u0107aj. Ista ulica, samo bli\u017ee Fabrici je i na slede\u0107oj slici.<\/p>\n

\t\"\"<\/a><\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tZgrada Op\u0161tine je takodje u toj ulici.<\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tIzgradnja crkve na odvajanju puta za Beo\u010din Selo je pri kraju.<\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tDesno je Dom kulture.<\/p>\n

\t\"\"<\/a><\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tZgrada Policije je u vili izgra\u0111enoj 1914, pretpostavljam za potrebe vlasnika ili najvi\u0161ih stru\u010dnjaka Fabrike.<\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tPark se, pored puta za Beo\u010din Selo i Kozarskog potoka, prostire do dvorca \u0160picer. <\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tSpomenik narodnom heroju Stevanu Petrovi\u0107u – Briletu.<\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tNedaleko od ulaska u mesto se privodi zavr\u0161etku izgradnja tr\u017enog centra.
\n\tSa istog mesta slikao sam padine Fru\u0161ke Gore na\u010di\u010dkane vikendicama. Mnoge se koriste za stanovanje jer su vlasnici napustili stanove u Novom Sadu ili Beo\u010dini i ostavili ih mla\u0111im \u010dlanovima porodice.<\/p>\n

\t\"\"<\/a><\/p>\n

\t\"\"<\/a>
\n\tBeo\u010dinski cement kori\u0161\u0107en je za gradnju HE '\u0110erdap'. Izgra\u0111en je tada kanal do silosa sa cementom da bi se koristio najjeftiniji, re\u010dni transport.<\/div>\n

\n\t
\n\tPo\u0161to je Beo\u010din op\u0161tina u kojoj su i sela koja nisu na oovom forumu predstavljena, bi\u0107e i o njima re\u010di.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Nenad Gli\u0161i\u0107
\nDatum:<\/strong> 12, 09, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-13476","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13476","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13476"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13476\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13476"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13476"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13476"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}