{"id":13475,"date":"2010-09-12T00:00:00","date_gmt":"2010-09-11T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/09\/12\/dvorac-spicer\/"},"modified":"2010-09-12T00:00:00","modified_gmt":"2010-09-11T22:00:00","slug":"dvorac-spicer","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=13475","title":{"rendered":"Dvorac \u0160picer"},"content":{"rendered":"

<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tDvorac \u0160picer<\/font><\/font><\/b><\/p>\n

\tJedna od znamenitosti Beo\u010dina je dvorac \u0160picer.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a><\/div>\n

\n\t
\n\tNalazi se u parku formiranom na levoj obali Kozarskog potoka gde su se nekada ra\u010dvali putevi ka Beo\u010dinu (sada\u0161njem Beo\u010din Selu) i Fabrici (Beo\u010dinskoj fabrici cementa – pored koje se formirao dana\u0161nji gradski centar i novoizgra\u0111eni stambeni blokovi).
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a><\/div>\n

\n\t
\n\t''Dvorac je sagradila porodica \u0160picer po projektu Steindal Imrea 1890-92. Ede \u0160picer je bio jedan od vlasnika Beo\u010dinske fabrike cementa. Dekoracija objekta diktirana je namenom i veoma uglednim ekonomskim statusom porodice \u0160picer. Objekat predstavlja primer eklekti\u010dkog sklopa u kome su funkcija i dekoracija uskla\u0111eni na jedinstven na\u010din, prepoznatljiv za prelazak vekova i poku\u0161aj da se usklade i pomire elementi predhodnih stilova sa nastupaju\u0107im stilovima. Na zgradi se uvi\u0111aju stilovi od romantike, gotike, renesanse i baroka pa sve do modernih strujanja jugendstil, art noveau i secesije. Enterijer je nastao ne\u0161to kasnije, a odi\u0161e u duhu varijante ma\u0111arske secesije kitnjastih oblika. Vrednost objekta ogleda se u retkosti i u vremenu nastanka, odra\u017eavanju stilskih promena i rane faze secesijske arhitekture koja je upravo u ovom periodu na prelazu i koja \u0107e u potonjim arhitektonskim delima ovog stila jasno formulisati estetska i stilska opredeljenja. Posebnu vrednost objekta daje enterijer centralnog hola. Njime dominira kamin od zelenih \u017eolnai kaljeva, ura\u0111en po posebnim nacrtima. Zidovi hola su sa stilizovanim biljnim ornamentima i oslikani secesijskim dekorativnim programom. Zidovi su oblo\u017eeni drvenom lamperijom kao i galerija na spratu sa balusterima ura\u0111enim u punom drvetu. Iako je zgrada projektovana u duhu izrazite eklektike, na njoj se uo\u010davaju trifori i okulusi, terasa i prozori, renesansne arkade, ograda terase i barokne crte kupole. U arhitektonskom kulturnom nasle\u0111u Vojvodine ova zgrada, predstavlja jedinstven primer eklekti\u010dke arhitekture posebne namene sa veoma vrednim dekorativnim programom ostvarenom u duhu secesije, naro\u010dito u enterijeru. Danas, objekat je napu\u0161ten i ve\u0107 du\u017ee vreme bez namene.''<\/font>
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a> \"\"<\/a><\/div>\n

\n\t
\n\t''Donedavno u njemu bila sme\u0161tena gradska biblioteka, radio, dom za vojne invalide i restoran. Na dvorcu ne postoje ni vrata ni prozori, a i krov polako po\u010dinje da popu\u0161ta. Verovatno zbog toga je i dobio naziv „Ku\u0107a Duhova“. Iako ruiniran dvorac jo\u0161 uvek ima \u0161ta da poka\u017ee slu\u010dajnom prolazniku. Dvorac je evidentirano kulturno dobro. ''<\/font>
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a><\/div>\n

\n\t
\n\tDvorca se se\u0107am iz vremena kada nije bio ruina.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a>
\n\tSa mojim gostima 1974.<\/div>\n

\n\t
\n\tNekoliko puta sam kao de\u010dak dolazio u Beo\u010din kod porodi\u010dnog prijatelja, pekara \u010ci\u010de pored crkve, uglavnom zimi jer su strme ulice Beo\u010dina divota za sankanje. Od \u017eelezni\u010dke stanice se i\u0161lo pe\u0161ke oko tri duga kilometra, pa i pored dvorca. Tada je jo\u0161 bio zatvoren i zazirao sam pri prolasku pored njega u tami gustog rastinja.<\/p>\n

\tPar puta (a zadnji put sredinim 70-tih) sam bio u relativno luksuznom restoranu u dvorcu. O\u010digledno da prihodi restorana nisu mogli da podnose visoke tro\u0161kove za odr\u017eavanje takvog zdanja pa se restoran priklju\u010divao drugim ugostiteljskim preduze\u0107ima ne bi li se materijalna situacija popravila. No, vidi se da to nije bilo uspe\u0161no.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a><\/div>\n

\n\t
\n\tO dvorcu postoji i legenda:<\/p>\n

\t''Zamak u Beo\u010dinu, jedan je od najlep\u0161ih secesionisti\u010dkih zamkova u ovom delu Evrope. Me\u0111utim, od prelepe fasade i unutra\u0161njosti sa mnogobrojnim vitra\u017eima odudaraju ukrasi na zamku. Zmajolike, \u017eabolike i zmijolike glave kao da su ostale izva\u0111ene iz nekog pono\u0107nog va\u0161ara duhova, koji se s vremena na vreme odigrava oko zamka. Ime graditelja se nije dugo moglo saznati. Tek pre tridesetak godina, kada je zapo\u010deto restaurisanje zamka, u ohla\u0111enom pepelu gipsane pe\u0107i, prona\u0111en je pergament, na kom je bilo zapisano slede\u0107e: \u201ePo sjaju njegovih o\u010diju bih rekao da dolazi sa Dalekog istoka. Zove se Nador. Otkad je stigao, nije progovorio ni jednu jedinu re\u010d – samo \u0107uti i gnje\u010di gips za fasadu i ukrase na zamku. Ono \u0161to me je zaprepastilo, to je da na svakoj ruci ima po sedam prstiju. \u0160ake su mu toliko velike da prekrivaju hladom \u010ditavu fontanu, kada ih ujutru di\u017ee uvis da se pomoli izlaze\u0107em suncu. Njegovom dolasku se izgleda raduju samo ptice. Verovatno misle da \u0107e u te velike \u0161ake stati puno vi\u0161e mrvica kada ih bude hranio.“ (Sledi jedan deo na pergamentu koji je ne\u010ditak.) <\/p>\n

\t<\/font><\/p>\n

\n\t\"\"<\/a> \"\"<\/a><\/font><\/div>\n

\n\t
\n\tNastavak: \u201eNador jo\u0161 ni jednom nije nahranio ptice. Jo\u0161 uvek samo gnje\u010di gips, pravi ukrase na zamku i \u0107uti. Ti njegovi ukrasi su \u010dudni.“ \u201e\u010cini mi se da su gipsane glave tih \u017eivotinja iza\u0161le iz glave nekog zlog \u010doveka koji u \u017eivotu nikada nikoga nije voleo. Iz Nadorove izobli\u010dene ma\u0161te izlaze gipsane poruke mr\u017enje i crnila. Kri\u0161om posmatram njegove ogromne ruke koje u ti\u0161ini gnje\u010de gips i moram da priznam da se malo divim tom sedmoprstom mra\u010dnjaku koji sa poslom prekida jedino kada se moli.“ (Ponovo sledi jedan ne\u010ditak deo na pergamentu) (I nastavak koji sledi je jedva mogu\u0107e identifikovati, kao daje autor svoj zapis zavr\u0161io smrtno zapla\u0161en) \u201eJu\u010de se dogodilo ne\u0161to u\u017easno. Bio je poslednji dan Nadorovog rada. Negde oko podne zavr\u0161io je i lik isto\u010dnja\u010dkog zmaja na gipsanoj pe\u0107i. Pre no \u0161to je po\u010deo da se pakuje, stao je pred fasadu da vidi svoje delo i za dovoljan je otvorio desnu \u0161aku. Bila je puna mrvica hleba. Toga trenutka sam pomislio da sam se mo\u017eda ogre\u0161io o \u010dudnog neimara. Prvo mu je u \u0161aku sletela ne\u017ena bela golubica, ali Nador je nije nahranio, no je \u0161aku stisnuo i grudvu krvavog perja hitnuo ka najvi\u0161em dimnjaku. Umoriv\u0161i se od prevare i zla seo<\/acronym> je na svoj divan u gornjoj sobi da se odmori pred put. U sumrak ga je stigla osveta. Dok je spavao, golubovi su ga sasvim pokrili svojim izmetom, tako da su ga potpuno zalepili za divan. Pre no\u0107i se i sam pretvorio u golubiji izmet… Nisam samo prestra\u0161en, no sam i tu\u017ean. Vi\u0161e se niko ne\u0107e i izlaze\u0107em suncu ali ne\u0107e biti ni bele golubice da leti ka svetlu“.
\n\tAndrija
\n\tP.S. \u201eSutra odlazim i ja. Spahija ne mo\u017ee da shvati da mogu da ostavim topli krevet i dobru platu samo zato \u0161to se ne ose\u0107am dobro kada gledam ukrase na fasadi zamka. Ovaj zapis ostavljam u ustima zmaja na gipsanoj pe\u0107i. Ako je istina ono \u0161to govorim, pergament ne\u0107e izgoreti.“ (legenda preuzeta iz knjige „SNOVI ZATRAVLjENIH KULA“ Milana Belegi\u0161anina) (Sa sajta DVORCIINFO)<\/i><\/font>
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/a><\/div>\n

\n\t
\n\tOdustao sam od ulaska u unutra\u0161njost da bih video \u0161ta je ostalo od ukrasa jer mi je delovalo nebezbedno. Mo\u017eda je i bolje \u0161to nema slika onoga \u0161to se spolja dalo videti.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Nenad Gli\u0161i\u0107
\nDatum:<\/strong> 12, 09, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-13475","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13475","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13475"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13475\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13475"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13475"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13475"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}