{"id":13272,"date":"2010-08-06T00:00:00","date_gmt":"2010-08-05T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/08\/06\/anker\/"},"modified":"2010-08-06T00:00:00","modified_gmt":"2010-08-05T22:00:00","slug":"anker","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=13272","title":{"rendered":"\u201eAnker\u201c"},"content":{"rendered":"

Kr\u010dme u \u0160ajka\u0161koj imala su sva sela. Prema popisu iz 1803. u \u0160ajka\u0161kom bataljonu je bilo 18 kr\u010dmi , po dve u Titelu, \u017dablju, Nadalju i Donjem Kovilju, u ostalim mestima po jedna. One su bile u vlasni\u0161tvu ili u zakupu i dr\u017eali su ih bolje stoje\u0107i trgovci, zanatlije i grani\u010dari. U njima su to\u010dili pi\u0107e sami ili preko svojih uku\u0107ana, a neki su i unajmljivali profesionalne kr\u010dmare.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Pravo na kr\u010dmu, odnosno, dozvolu za zakup kr\u010dme izdavala je nadle\u017ena vojna komanda i Dvorski ratni savet, koji je potvr\u0111ivao ugovore. Kr\u010dme su davane u zakup glavnom arendatoru (zakupcu), koji je imao dosta velika prava nad svojim podzakupcima u pojedinim selima. On je gotovim novcem punio bataljonsku kasu i kao takav u\u017eivao je za\u0161titu Komande Bataljona, pa je mogao imati monopol i eliminisati konkurenciju i krijum\u010darenje.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Najstariji podatak o postojanju \u201eerarske\u201c, tj. dr\u017eavne kr\u010dme u Titelu je iz 1808. godine. Onda je izdato odobrenje za otvaranje druge takve kr\u010dme koja \u0107e se davati u zakup. Kasnije je opstala samo jedna od njih, za koju je 1832. re\u010deno da je u dosta tro\u0161nom stanju i da ju je trebalo popraviti utro\u0161kom 800 forinti uz radnu obavezu od 1272,5 ru\u010dne i 993,5 vu\u010dne rabote, kako bi se mogla prodati ili izdati u zakup. Najni\u017ei zakup je bio propisan od 290 forinti i 44 krajcare.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Za sve vreme postojanja bataljona najvi\u0161e privatnih kr\u010dmi bilo je u Titelu. U njemu je bilo i sedi\u0161te najzna\u010dajnijih arendatora kr\u010dmarenja. Glavni arendator \u0160ajka\u0161kog bataljona bio je Andreas Mor koji je imao isklju\u010divo pravo na to\u010denje piva. On je bio kr\u010dmar, gostioni\u010dar, mesar i trgovac sve do smrti 1832. godine. Tada je pravo dr\u017eanja kr\u010dme pre\u0161lo na njegovu maloletnu k\u0107er Tereziju.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Drugi arendator bio je Karlo Fan koji je u zakupu dr\u017eao erarsku kr\u010dmu i otvorio 1826. novu u ku\u0107i grani\u010dara Mihaila Bla\u017eina. Za vreme logorovanja vojske bilo mu je dozvoljeno da u Gornjem Titelu otvori dve kr\u010dme, koje \u0107e posle odlaska vojske morati da zatvori.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Vlasnik kafane i bilijara u Titelu to\u010dio je 1818. pivo i van kafane na ulici, pa mu je Komanda \u0160B zabranila dalje to\u010denje piva na predlog mo\u0107nog Andreasa Mora, koji ga je tu\u017eio. Opan\u010dar Jovan Marjanov kupio je kasnije tu kr\u010dmu od Vernera. Dozvolu za otvaranje kr\u010dme 1826. tra\u017eio je i Jakov \u0160andorov, ali ju nije dobio, mora da je bio konkurencija Andreasu Moru.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Tek 1843. udovica veletrgovca Kresti\u0107a, Marija Kresti\u0107 otvorila je kafanu i to\u010dila je pi\u0107e u sopstvenoj ku\u0107i. Izvesni Karlo Abel protestovao je kod Komande Bataljona protiv Marije Kresti\u0107, ali je prigovor odbijen kao neosnovan.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Sa pravom to\u010denja pi\u0107a i dr\u017eanjem kr\u010dmi, odnosno, gostionica bilo je povezano i dr\u017eanje svrati\u0161ta. Iz raspolo\u017eivih izvora bilo je te\u0161ko utvrditi \u0161ta je gostionica a \u0161ta svrati\u0161te, po\u0161to su i svrati\u0161ta imala pravo na primanje gostiju i na to\u010denje pi\u0107a. Uslov da se poseduje svrati\u0161te bilo je da se ima ku\u0107a od tvrdog materijala sa potrebnim inventarom i da se pla\u0107a godi\u0161nja arenda arendatoru kr\u010dmarenja i porez Bataljonu, kao i da se po\u0161tuju sve naredbe koje su se odnosile na privatne kr\u010dme.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Ve\u0107ina svrati\u0161ta nastala je posle 1820, samo su Titel i \u010curug imali svrati\u0161ta od 1808. godine. Prvo svrati\u0161te u Titelu \u201eBeli an\u0111eo\u201c otvorio je 1808. Samuel Fink. Drugo je pod imenom \u201eKod zelenog drveta\u201c od 1830. dr\u017eao Stevan Mu\u0161icki, otvaranje tre\u0107eg 1833. nije uspelo, jer je procenjeno da su Titelu dosta dva. Ipak, 1838, dozvola za novo svrati\u0161te- gostionicu data je Johanu Svobodi i nadenuto mu je ime \u201eKod crnog sidra\u201c. Nije li to potonji hotel \u201eAnker\u201c, \u0161to \u0107e re\u0107i sidro ili lenger.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Kada ve\u0107 pominjem to\u010denje piva, valjalo bi spomenuti da je u \u0160ajka\u0161koj postojala samo pivara u Titelu, koju je 1800. osnovao Adam Jung. Nju je kasnije preuzeo Jakob Kristijan. Zanimljivo je da je cena piva u Titelu bila ve\u0107a za dve krajcare nego u Novom Sadu. Ovaj pivar i pomenuti arendator Andreas Mor su 1826. tu\u017eili kafed\u017eiju Vernera zbog to\u010denja piva. Komanda Bataljona je utvrdila da je zapravo Kristijan to\u010dio r\u0111avo pivo, pa mu je zapretila da \u0107e Verneru posle zabrane dozvoliti to\u010denje piva, ako ovaj nastavi sa r\u0111avim pivom i naredila mu da spusti cenu piva. Kristijan je tra\u017eio i da to\u010di vino i rakiju, ali mu kao pivaru nije dozvoljeno, jer bi to zna\u010dilo prekora\u010denje datih mu ovla\u0161\u0107enja kao pivaru. Kasnije mu je dozvoljeno da pe\u010de rakiju samo od je\u010dmenog slada. On je 1839. ponovo tra\u017eio da otvori jo\u0161 jednu kr\u010dmu, ali mu nije udovoljeno.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Posle Kristijana pivaru je nasledio Franc Hak\u0161tok, koji ju je dr\u017eao do revolucije 1848, a mo\u017eda i kasnije, a dobio je, kao jedini pivar, i pravo da to\u010di pivo izvan Titela, u Nadalju, Gospo\u0111incima, \u010curugu \u0110ur\u0111evu i Mo\u0161orinu. Po\u010detkom 1848. Hak\u0161tok je produ\u017eio ugovor o to\u010denju piva u Nadalju, Gospo\u0111incima, \u017dablju i Mo\u0161orinu. Uskoro je izbila Buna.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Posle Bune novosadski Srpski dnevnik pisao je 13. februara 1861. da su \u201ena\u0161i rodoljubivi trgovci i zanatlije sa svojim pomo\u0107nicima u dvorani \u201eKod lengera\u201c 12\/24. februara predstavili Ajduke Jovana Sterije Popovi\u0107a.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Pre 137 godina, nave\u010de 22. septembra 1872. okupili su se oficiri i \u010dinovnici Bataljona u gostionici \u201eZum Anker\u201c (\u201eKod sidra\u201c) u Titelu na opro\u0161tajnoj sve\u010danosti, da bi u drugarskom krugu jo\u0161 jednom obnovili se\u0107anja na pro\u0161la vremena i oprostili se sa puno lepih \u017eelja za budu\u0107nost. <\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Aleksandar Ti\u0161ma u svom romanu Vere i zavere zapisao je da dvoje zaljubljenih, Inge i Sergije, ona Nemica, on Novosa\u0111anin, \u201eborave u Titelu, udaljenom od Novog Sada tridesetak kilometara, koje su prevalili nasumce, tra\u017ee\u0107i u mraku, cepanom farovima automobila, pogodno zastani\u0161te. Nisu imali predstavu kakvo bi ono trebalo da bude dok su svetlima budili sela u\u0161orena kraj druma, sa crkvama vijugavih tornjeva, sa \u010detvrtastim robnim ku\u0107ama u staklu iza kog su treptali ljubi\u010dasti neoni, sa kr\u010dmama \u0161to su kroz \u0161irom otvorena vrata propu\u0161tale purpur sedeljke i unjkavu svirku, sa poslednjim mladim no\u0107nicima koji su tumarali po pustim uglovima; prepu\u0161tali su se tra\u017eila\u010dkom nagonu, kao nekom neobaveznom pozivu, nekoj \u017eelji koja je i odga\u0111ala ostvarenje za volju izvesnosti da \u0107e ih vo\u017enja, zamor, potreba da sjedine, kad-tad zaustaviti, oglasiv\u0161i se kao cilj. Nagove\u0161taj toga cilja javio im se sa uzvi\u0161enjem koje je nenadano niklo iz ravnice na ivici tre\u0107eg za njima nestalog sela… Na njihovom zavr\u0161etku, gde se pred farovima ponovo otvaralo prazno nebo, pored plo\u010dnika, u \u017eeleznoj ogradi, desetak letnjih stolova sa stolicama \u010diju su belinu polivala bleskom dva fenjera. Za stolovima je bilo gostiju, vrtela se neka kelnerica nose\u0107i izdignut poslu\u017eavnik, te je Inge, pogledav\u0161i u Sergija upitno, polako zaustavila kola. Iza\u0161li su, osvrnuli se, iznad fenjera, u njihovom zasen\u010denom odsjaju, pro\u010ditali \u201eHotel Anker\u201c, i zadovoljno se protegli. Ovde stanuju. Imaju dve sobe na prvom spratu, jer su odmah tako, dve, i zatra\u017eili od poslu nevi\u010dnog mladog portira za kojim su se dugo ogledali po malom polumra\u010dnom predvorju iza kafanske, tada prazne, dvorane: dve starinske, duguljaste sobe s visokim tavanicama, po jednim krevetom, ormanom, stolom i stolicom, koje \u010dak nisu jedna do druge nego se ukoso zgledaju vratima. (…) Peru se u kupaonici na kraju hodnika pored zahoda, velikoj, prohladnoj, \u0161to odi\u0161e na karbol i glinu, s ogromnom obijenom kadom iza koje je nelo\u017eena furuna, tako da ih voda iz zar\u0111alog tu\u0161a poga\u0111a ledenim mlazom od koga se brane brzim sapunanjem i trljanjem kao zimski putnici na \u010dekali\u0161tu pod slobodnim nebom. Sa\u010dekuju\u0107i jedno drugo na hodniku dok hladni cvokotavi obred unutra traje, pre nego \u0161to \u0107e se, podse\u0107aju\u0107i se na njega u mnogolikim pojedinostima, spustiti stepenicama u kafansku dvoranu gde se slu\u017ei doru\u010dak. Doru\u010dak im donosi debela kuvarica koja na tutanj njihovih koraka \u2013 ponekad moraju da ga ponove, ustaju\u0107i od stola i mar\u0161iraju\u0107i po nauljanom podu naperenih peta \u2013 izviri kroz drveno prozor\u010de koje klizi na \u017elebu, pa nestane, pa se pojavi na vratima cela, \u0161u\u0161te\u0107i u \u010distoj beloj kecelji, sa na tajanstven na\u010din ve\u0107 pripremljenom, istina mlakom, belom kafom, uz koju su s dirljivom prora\u010dunato\u0161\u0107u slo\u017eene \u010detiri zemi\u010dke i, na tanjiri\u0107u, po kockica upakovanog maslaca i okrugla kutijica d\u017eema\u201c.<\/p>\n

\t(Kako su videli Titel i Tisu)<\/p>\n

\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0\u201eZnali su da Titel le\u017ei na Tisi, Sergije odre\u0111eno, Inge po neizvesnom se\u0107anju, ali kako ni jedno od njih ovde nikad nije bivalo, koraci su im zatezali od prezavog istra\u017eiva\u010dkog dahtanja, a \u010dila im bubrila od spremnosti na nepredvi\u0111ene prizore. Izbili su iz okru\u017eenja ku\u0107a a jo\u0161 uvek su videli samo zemlju i nad njom, nedogledno i u nedogled uzdignuto, posuto krupnim letnjim zvezdama, no\u0107no nebo. \u017dagor poslednjih gostiju iz hotela bio se utopio u ti\u0161inu, \u010duo se samo daljinom utanjeni lave\u017e pasa-\u010duvara. Noge su im se pele, morali su paziti po \u010demu gaze i tako nisu ni zapamtili trenutak kad su stigli na vrh nasipa. (…) Dugo su \u0161etali nasipom, sami, jer je mesto ve\u0107 spavalo; zagrljeni, skoro zapleteni jedno u drugo i rukama i koracima, kratkim i tihim, da ne prekriju njihovim \u0161umom onaj istan\u010dani, \u0161aputavi \u0161um \u0161to im ga je slala Tisa; pro\u0161li ispod mosta, koji je tako\u0111e stajao tih, bez prometa, i tek kad se nasip uzeo ra\u010dvati u dva skoro uporedna pravca, neodlu\u010dnost, kao pretnja njihovoj predanosti slu\u010daju, obrnula ih je povratku. Ali su ujutru posle doru\u010dka i kafe po\u0161li najpre na reku, pa su ovo i uobi\u010dajili. U to doba ona je bez tajni, sirova i hitra, zeleno sura, \u017eilasta, kao jegulja. Kvasi i bri\u0161e, nosi svojim tokom dodir zemlje u koritu i vazduha nad sobom, preme\u0161ta ih, bezazleno svojevoljno.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Nastoje da \u0161to br\u017ee obave obed i izlaze da jo\u0161 posede napolju, uz \u010da\u0161u vina. Ali ne pred \u201eAnkerom\u201c, kamo pre\u0111e deo gostiju s ve\u010dere i gde se iz drugih pravaca okuplja mesna mom\u010dadija da razgovara o utakmicama i oble\u017eajnim podvizima, ve\u0107 ni\u017ee, prema reci, u maloj \u010dardi \u010dija se terasa, osvetljena petrolejkama, nadnosi nad samu reku. Piju svoje vino i gledaju se pod treperavim svetiljkama. \u010cine se jedno drugom lepi, ne onako izazovno kao na sprudu sred reke. Obuzima ih nova \u010de\u017enja jednoga prema drugome. Ostaju dugo na terasi \u010darde, piju\u0107i vino i dr\u017ee\u0107i se, kad im prsti nisu zauzeti cigaretom ili \u010da\u0161om, za ruke. I kad napuste \u010dardu ne vra\u0107aju se u \u201eAnker\u201c, ve\u0107 se, ruka u ruci, upu\u0107uju nasipom prema mostu u \u0161etnju.
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0…pri isplati ra\u010duna portiru, ovog puta vrlo uslu\u017enom, \u010dak postave pitanje: da li \u0107e i kroz nedelju-dve dana biti u \u201eAnkeru\u201c mesta, sasvim suvi\u0161no. No, da li ho\u0107e? Nagriza ih sumnja, trnu pred pomi\u0161lju da \u0107e se izlet u Titel izdvojiti u ne\u0161to izuzetno i neponovljivo, da je to dar tako krupan i velikodu\u0161an kakav vi\u0161e ne mogu dobiti. Zato povratak, suprotno naglosti sa kojom su se za njega odlu\u010dili, ote\u017eu. Inge vozi polagano, sve pored brega, na ovom delu sveg obraslog travom, svetlo zelenom u sun\u010danom jutru, a kad stignu do njegovog repa, gde tone u oranice kao ostrvo u more, dvoume se kojim putem da okrenu dalje, kao da su onaj no\u0107ni pravac izgubili pri dnevnoj svetlosti.\u201c<\/p>\n

\n\t(Vi\u0161e o njima pro\u010ditajte u romanu).<\/p>\n

Autor:<\/strong> Dragan Kolak
\nDatum:<\/strong> 06, 08, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kr\u010dme u \u0160ajka\u0161koj imala su sva sela. Prema popisu iz 1803. u \u0160ajka\u0161kom bataljonu je bilo 18 kr\u010dmi , po dve u Titelu, \u017dablju, Nadalju i Donjem Kovilju, u ostalim mestima po jedna. One su bile u vlasni\u0161tvu ili u zakupu i dr\u017eali su ih bolje stoje\u0107i trgovci, zanatlije i grani\u010dari. U njima su to\u010dili pi\u0107e sami ili preko svojih uku\u0107ana, a neki su i unajmljivali profesionalne kr\u010dmare.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-13272","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13272","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=13272"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/13272\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=13272"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=13272"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=13272"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}