{"id":12881,"date":"2010-12-22T00:00:00","date_gmt":"2010-12-21T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2010\/12\/22\/vremeplov-umro-jovan-rajic\/"},"modified":"2010-12-22T00:00:00","modified_gmt":"2010-12-21T23:00:00","slug":"vremeplov-umro-jovan-rajic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=12881","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Jovan Raji\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1801. godine umro je srpski istori\u010dar, teolog, knji\u017eevnik Jovan Raji\u0107. \u0160kolovao se u Sremskim Karlovcima, gde je i ro\u0111en, u jezuitskoj gimnaziji u Komoranu, i u \u0160opronu (protestantska gimnazija).<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0\"\"\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Zavr\u0161io je Duhovnu akademiju u Kijevu. Radio je kao profesor u Karlovcima i Novom Sadu (geografija sa istorijom). Po\u0161to se zamona\u0161io 1772. postaje arhimandrit manastira Kovilj u Ba\u010dkoj. Uz Dositeja Obradovi\u0107a on je verovatno naju\u010deniji Srbin svog vremena. Njegov „Katihizis“, koji je izradio na tra\u017eenje carice Marije Terezije, najprevo\u0111enija je srpska knjiga 18. veka. Prevedena je na rumunski (2 prevoda) nema\u010dki, ma\u0111arski i gr\u010dki. Prevodio je sa ruskog i nema\u010dkog, knji\u017eevno, bogoslovsko i istoriografsko \u0161tivo. Njegova „Istorija“, obimno delo objavljeno u 4 toma (1794\/95) ostavila je ogroman trag u srpskoj kulturi i osim Mavra Orbina (17. vek) prva je istorija Srba. To je prva publikacija u srpskoj knji\u017eevnoj istoriji za koju su bili upisivani prenumeranti (pretplatnici). I na literarnom polju imao je sjajne rezultate, njegova poema „Boj zmaja sa orlovi“ smatra se najboljim pesni\u010dkim ostvarenjem srpske literature 18. veka. Dela: „Katihizis mali“, „Boj zmaja sa orlovi“, „Stihi o vospominaniji smrti“, „Istorija raznih slovenskih narodov“, „Traedokomedija“ (prerada dela Emanuila Koza\u010dinskog), „Molitvenik“, „Istorija katihizma“, „Bezpristrastnaja istori\u010deskaja povest“, „Pravila mona\u0161eskaja“.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je sreda, 22. decembar, 356. dan 2010. Do kraja godine ima devet dana.<\/strong><\/p>\n

\t69. – U Rimu su cara Aula Vitelija ubile pristalice Tita Flavija Vespazijana, koji se u Egiptu proglasio carem.<\/p>\n

\t640. – Saraceni (Arapi) su zauzeli Aleksandriju, dve godine po\u0161to su otpo\u010deli invaziju na Egipat.<\/p>\n

\t1639. – Ro\u0111en je francuski pisac \u017dan Rasin, istaknuti predstavnik klasicizma, koji je do savr\u0161enstva doveo francusku tragediju, uprostio radnju i insistirao na psiholo\u0161koj analizi ljudskih, naro\u010dito ljubavnih strasti. Pisao je veoma melodi\u010dnim stihovima. Dela: tragedije „Andromaha“, „Fedra“, „Britanikus“, „Berenisa“, „Mitridat“, „Atalija“, komedija „Parni\u010dari“.<\/p>\n

\t1666. – Umro je italijanski slikar Gver\u010dino, pripadnik bolonjske slikarske \u0161kole, vode\u0107i barokni majstor. Najvi\u0161e je oslikavao crkve i palate i posebno je poznat po kompoziciji „Aurora“ u rimskoj palati Kasino Ludovizi, koja je jedan od najlep\u0161ih primera iluzionisti\u010dkog slikarstva.<\/p>\n

\t1790. – Ruske trupe pod komandom Aleksandra Suvorova razbile su Turke i zauzele grad Ismail, va\u017enu luku u delti Dunava.<\/p>\n

\t1858. – Ro\u0111en je italijanski kompozitor \u0110akomo Pu\u010dini, \u010dije se opere odlikuju jakim emocijama, pateti\u010dno\u0161\u0107u i sentimentalno\u0161\u0107u. Dela: opere „Boemi“, „Toska“, „Madam Baterflaj“, „Turandot“, „Manon Lesko“, „Devojka sa Zapada“, „\u0110ani Skiki“, „Turandot“ (nedovr\u0161ena).<\/p>\n

\t1880. – Umrla je engleska knji\u017eevnica D\u017eord\u017e Eliot, koja je realisti\u010dki opisivala englesku provinciju. Pritom je otkrivala duboku ose\u0107ajnost pome\u0161anu s humorom i uverenje da na ljude blagotvorno deluju isku\u0161enja i patnje. Dela: romani „Vodenica na Flosi“, „Adam Bid“, „Sajlas Marner“, „Romola“.<\/p>\n

\t1888. – Narodna skup\u0161tina Kraljevine Srbije prihvatila je novi ustav. Kralj Milan Obrenovi\u0107 smatrao je da je novi ustav preko svake mere razvlastio Krunu, \u0161to je bilo nesumnjivo, otuda se on, kao i zbog drugih nagla\u0161eno liberalnih odredaba, povukao sa prestola prepustiv\u0161i krunu sinu Aleksandru.<\/p>\n

\t1894. – Francuski artiljerijski kapetan Alfred Drajfus osu\u0111en je na do\u017eivotnu robiju, na osnovu montirane optu\u017ebe da je Nema\u010dkoj prodavao vojne tajne. Poslat je u jedan od najgorih zatvora u svetu na \u0110avolskim ostrvima u Francuskoj Gvajani. U njegovu odbranu ustao je i najslavniji pisac tog vremena Emil Zola koji je pod naslovom „Optu\u017eujem“ u otvorenom pismu predsedniku Republike hrabro i odlu\u010dno obrazlo\u017eio sve \u010dinjenice i izrazio uverenje u Drajfusovu nevinost. Rehabilitovan je tek 1906. vra\u0107en u vojsku i unapre\u0111en u \u010din majora.<\/p>\n

\t1905. – U Moskvi je izbila pobuna radnika, koja je brzo brutalno ugu\u0161ena.<\/p>\n

\t1917. – U Brest-Litovsku su u Prvom svetskom ratu otpo\u010deli mirovni pregovori Nema\u010dke i nove ruske bolj\u0161evi\u010dke vlade uspostavljene Oktobarskom revolucijom.<\/p>\n

\t1940. – U saobra\u0107ajnoj nesre\u0107i poginuo je ameri\u010dki pisac Natanijel Vest. Njegovo \u0161okantno, groteskno, gorko i satiri\u010dno-komi\u010dno delo nastalo je u bolnoj konfrontaciji s najbesmislenijim i najapsurdnijim pojavama ameri\u010dkog dru\u0161tva (Holivud, reklamokratija, militarizam, kult uspeha). Dela: romani „Gospo\u0111ica Usamljena srca“, „Dobar milion“, „Dan skakavca“.<\/p>\n

\t1942. – Ameri\u010dki bombarderi napali su glavni grad Burme (danas Mjanmar) – Rangun (danas Jangon), koji su u Drugom svetskom ratu okupirali Japanci.<\/p>\n

\t1944. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac Hari Lengdon, glumac de\u010djeg lica, jedan od najupe\u010datljivijih likova ameri\u010dke burleske u doba nemog filma. Naj\u010de\u0161\u0107e je tuma\u010dio srame\u017eljive sanjalice. Filmovi: „Siled\u017eija“, „Duga\u010dke pantalone“, „Troje su ve\u0107 gomila“.<\/p>\n

\t1956. – Poslednji britanski i francuski vojnici, koji su u\u010destvovali u Sueckom ratu (napadu na Egipat) – napustili su egipatski lu\u010dki grad Port Said.<\/p>\n

\t1958. – Francuska i Egipat potpisali su trgovinski ugovor na dvogodi\u0161njicu Sueckog rata.<\/p>\n

\t1965. – U Beogradu je po\u010deo da radi sistem daljinskog centralnog grejanja. Grad Beograd je novembra 1959. definisao osnivanje preduze\u0107a za proizvodnju toplotne i elektri\u010dne energije – „Toplana“. Izgradnja objekta na Novom Beogradu po\u010dela je u decembru 1961. a termoelektrana „Novi Beograd“, pu\u0161tena je u rad 1965. i iz nje je deo Beograda, pored toplotne, snabdevan i elektri\u010dnom energijom.<\/p>\n

\t1968. – Severna Koreja je oslobodila 82 \u010dlana posade ameri\u010dkog \u0161pijunskog broda „Pueblo“, 11 meseci po\u0161to je severnokorejska mornarica zarobila brod, uhvativ\u0161i ga u nedozvoljenoj misiji.<\/p>\n

\t1969. – Umro je ameri\u010dki filmski re\u017eiser austrijskog porekla D\u017eozef fon \u0160ternberg, vizuelni perfekcionista, majstor osvetljenja i kontrasta. Podjednako je upe\u010datljiv u epskim scenama i u krupnim planovima izrazite plasti\u010dnosti i senzibiliteta, \u0161to je umnogome rezultat saradnje s glumicom Marlen Ditrih. Filmovi: „Podzemlje“, „Plavi an\u0111eo“, „Maroko“, „Jedna ameri\u010dka tragedija“, „\u0160angaj ekspres“, „Plava venera“, „Crvena kraljica“, „\u0110avo je \u017eena“, „\u0160angajsko podzemlje“, „Makao“.<\/p>\n

\t1979. – Umro je ameri\u010dki filmski producent Deril Frensis Zanuk, koji je 1933. osnovao filmsku kompaniju „Tventi sen\u010deri foks“. Bio je producent niza zna\u010dajnih filmova: „Plodovi gneva“, „Sve o Evi“, „Viva Zapata!“, „Najdu\u017ei dan“, „Koreni neba“, „Mladi gospodin Linkoln“.<\/p>\n

\t1988. – Ju\u017ena Afrika potpisala je sporazum sa UN, kojim je dala nezavisnost Namibiji, poslednjoj koloniji na afri\u010dkom kontinentu, biv\u0161oj nema\u010dkoj koloniji (Jugozapadna Afrika), od Prvog svetskog rata pod upravom Britanije, zatim Ju\u017ene Afrike.<\/p>\n

\t1989. – Umro je irski pisac Semjuel Beket, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1969. koji je 1953. dramom „\u010cekaju\u0107i Godoa“, po mnogima, najzna\u010dajnijim dramskim tekstom epohe, otvorio eru „drame apsurda“. U njegovim delima dominira raspad gra\u0111anskog dru\u0161tva i beznade\u017ena situacija neobi\u010dnih bi\u0107a sa kraja sveta i vremena, \u0161to je trebalo da simbolizuje sveop\u0161ti apsurd. \u017diveo je u Francuskoj i pisao na francuskom, smatraju\u0107i da se tek na stranom jeziku mo\u017ee pisati bez stila, \u0161to je bio njegov ideal. Ostala dela: roman „Marfi“, trilogija „Moloa“, „Malone umire“, „Neimenljivi“, drame „Kraj igre“, „Poslednja traka“, „Igre bez re\u010di“, „Sre\u0107ni dani“, „Igra“, „Ne ja“.<\/p>\n

\t1989. – Rumunski predsednik Nikolae \u010cau\u0161esku pobegao je helikopterom iz Bukure\u0161ta sa suprugom Elenom, \u010dime je posle 24 godine okon\u010dana njegova vladavina. Tri dana docnije, nakon su\u0111enja, bra\u010dni par \u010cau\u0161esku je streljan u Trgovi\u0161tu.<\/p>\n

\t1992. – U Tripoliju je saop\u0161teno da je poginulo svih 158 Libijaca i stranaca prilikom pada libijskog aviona tipa „Boing 727“. Avion je leteo na doma\u0107oj liniji.<\/p>\n

\t1993. – Umro je srpski pisac, likovni i knji\u017eevni kriti\u010dar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdava\u010dku ku\u0107u „Nolit“ (Nova literatura). Ure\u0111ivao je i knji\u017eevno-politi\u010dki \u010dasopis „Nova literatura“. Zbog politi\u010dkih razloga emigrirao je i u Nema\u010dkoj je ure\u0111ivao komunisti\u010dki knji\u017eevni \u010dasopis „Linkskurve“. U Parizu je 1933. osnovao „Institut za borbu protiv fa\u0161izma“. Od 1936. u \u0160paniji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i knji\u017eevnim studijama znatno je doprineo tuma\u010denju i shvatanju savremenog stvarala\u0161tva. Dela: roman „Dovi\u0111enja u oktobru“, eseji i umetni\u010dka kritika „Osvajanje neba“, „Misli i boje“, „Susreti sa mojim vremenom“, „Jugoslovenska skulptura XX veka“, „Graditelji moderne misli“, „Naivna slika sveta“, „Prodori moderne umetnosti“, „Kraj umetnosti u doba nauke?“, „Maske sveta“, „Re-vizija umetnosti“, „Modern German art“, „Goja i mi“, „Kapri\u010dosi“, „U\u017easi rata“, „Anri Ruso, \u017eivot i delo“ (sa suprugom Lizom), monografije „Krsto Hegedu\u0161i\u0107“, „Gabrijel Stupica“, „Bogosav \u017divkovi\u0107“, „Vangel Naumovski“, delo o \u0160panskom gra\u0111anskom ratu „\u0160panija izme\u0111u smrti i ra\u0111anja“.<\/p>\n

\t1993. – Alina Fernandes Revuelta, \u0107erka kubanskog predsednika Fidela Kastra, napustila je Kubu i dobila politi\u010dki azil u SAD.<\/p>\n

\t1993. – Ju\u017enoafri\u010dki bela\u010dki parlament okon\u010dao je eru aparthejda, izglasav\u0161i ve\u0107inom od 237 prema 45 prelazni ustav zemlje, \u0161to je omogu\u0107ilo odr\u017eavanje prvih sverasnih izbora u istoriji Ju\u017ene Afrike.<\/p>\n

\t1994. – Italijanski predsednik vlade Silvio Berluskoni je zbog optu\u017ebi za korupciju podneo ostavku, sedam meseci po\u0161to je kao 53. posleratni \u0161ef vlade preuzeo kormilo koalicione vlade konzervativnih partija.<\/p>\n

\t1996. – Gerilci peruanskog levi\u010darskog pokreta „Tupak Amaru“ su „bo\u017ei\u0107nim gestom“, kako su ga nazvali, oslobodili 225 talaca u japanskoj ambasadi u Limi, zadr\u017eav\u0161i 140 talaca.<\/p>\n

\t2001. – Vo\u0111a plemena Pa\u0161tuna u Avganistanu Hamid Karzai polo\u017eio je na ceremoniji u Kabulu zakletvu kao predsednik privremene vlade.<\/p>\n

\t2003. – U Beogradu je po\u010delo su\u0111enje optu\u017eenima za ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana \u0110in\u0111i\u0107a.<\/p>\n

\t2004. – Poslovno rukovodstvo novinske ku\u0107e „Politika novine i magazini“ odlu\u010dilo je da ugasi beogradski dnevni list „Ekspres“, osnovan 1963. godine.<\/p>\n

\t2005. – Me\u0111unarodni sud pravde u Hagu presudio je da je Uganda jedina kriva za petogodi\u0161nju vojnu invaziju na DR Kongo (1998 – 2003) i da treba da plati ratnu od\u0161tetu od 10 milijardi dolara. U Kongoanskom ratu, u kojem je nastradalo oko tri miliona civila, u\u010destvovalo je \u010dak devet stranih vojski i pobunjeni\u010dkih pokreta.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 22, 12, 2010.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1801. godine umro je srpski istori\u010dar, teolog, knji\u017eevnik Jovan Raji\u0107. \u0160kolovao se u Sremskim Karlovcima, gde je i ro\u0111en, u jezuitskoj gimnaziji u Komoranu, i u \u0160opronu (protestantska gimnazija).<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12881","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12881","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12881"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12881\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12881"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12881"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12881"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}