{"id":12873,"date":"2013-01-01T00:00:00","date_gmt":"2012-12-31T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2013\/01\/01\/titel-nekada-glavni-grad-sajkaske\/"},"modified":"2013-01-01T00:00:00","modified_gmt":"2012-12-31T23:00:00","slug":"titel-nekada-glavni-grad-sajkaske","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=12873","title":{"rendered":"Titel nekada glavni grad \u0160ajka\u0161ke"},"content":{"rendered":"

\u0160ajka\u0161ka kroz objektiv Nenada Gli\u0161i\u0107a<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\tParadni trg, Glavna ulica i pravoslavna crkva.<\/p>\n

\t\"\"<\/p>\n

\tNa krajnjem jugoistoku plodne ba\u010dke ravnice, me\u0111u dvema velikim rekama, Dunavom i Tisom, a naspram tre\u0107e, Begeja, u \u0160ajka\u0161koj, nalazi se Titel. Ovamo se brodom, drumom ili \u017eeleznicom za sat vremena sti\u017ee iz Zrenjanina, Novoga Sada i Beograda.<\/p>\n

\tTitel nikada nije bio veliko naselje. Naj\u010de\u0161\u0107e je bio malo utvr\u0111enje, pre\u010desto ru\u0161en i iznova naseljavan i ponovo gra\u0111en. Dugu istoriju Titela prekrili su vreme, zemlja i vode, i stoga \u0107e zauvek ostati nedovoljno poznata.
\n\t\"\"
\n\tOp\u0161tina i rimokatoli\u010dka crkva na po\u010detku Glavne ulice (kod Tise).<\/p>\n

\tO onome \u0161ta se de\u0161avalo u me\u0111ure\u010dju Dunava i Tise, o protoistorijskim slikama \u017eivota, svedo\u010de ostaci grn\u010darije, bronzano i gvozdeno oru\u017eje, alatke, ukrasni predmeti. Kada su u prvom veku rane hri\u0161\u0107anske ere do\u0161le rimske legije ovde su ve\u0107 \u017eivela slobodna keltsko-da\u010dka plemena. Do dolaska legionara ovi stanovnici ju\u017ene Ba\u010dke bili su pre\u0161li dug razvojni put. Kao nosioci kulture mla\u0111eg gvozdenog doba bili su u zavr\u0161noj fazi stabilizacije.
\n\t\"\"
\n\tST\u0160 \u201eMileva Mari\u0107\u201c – zgrada u ulici Glavna 7-9 i nekada\u0161nja zgrada komande i suda \u0160ajka\u0161kog bataljona. Dekoracija na fasadi je jednostavna sa arhivoltama iznad prozora i ulazne kapije. Ima zanimljiv primer stra\u017eare na samom ogradnom zidu.<\/p>\n

\t\"\"<\/p>\n

\t\"\"
\n\tVitrina u holu \u0160kole posve\u0107ena Milevi Mari\u0107 i Albertu Ajn\u0161tajnu.<\/p>\n

\t\"\"
\n\tRodna ku\u0107a Mileve Mari\u0107 u gornjem delu Glavne ulice, sada bez spomen-plo\u010de.<\/p>\n

\tDoseljavanjem Kelta u gornje Potisje, oko 350. pre Hrista, ve\u0107 se ose\u0107ao uticaj latenske kulture na domoroda\u010dku u ju\u017enoj Ba\u010dkoj. O prvim dodirima starosedelaca sa keltskim svetom obave\u0161tavaju nas na\u0111eni predmeti, naro\u010dito nakit. Postojanje arheolo\u0161kih nalazi\u0161ta brojnih kultura ukazuje na to da su ljudska naselja ovde postojala vrlo rano. Ako su igde u ju\u017enoj Ba\u010dkoj postojali idealni geografski i strate\u0161ki uslovi za osnivanje naselja, onda je to nesporno na mestu dana\u0161njeg Titela.<\/p>\n

\tPo\u010detkom prvog milenijuma hri\u0161\u0107anske ere, kada su Rimljani u Titelu imali izvesnu vlast, na prilazima dana\u0161njoj Ba\u010dkoj i \u0160ajka\u0161koj pojavili su se konjanici sa stadima stoke i \u010dergama. Oni su naterali strosedeoce Da\u010dane da se povuku preko Tise u Karpate. Vremenom, panonska crnica, a mo\u017ee biti i preostali starosedeoci, primorali su sarmatsko pleme Jazigi da se odreknu \u010disto lutala\u010dkog \u017eivota i prihvate obradu zemlje. Oni su ostali vrlo nestalni i iznenada bi napadali i plja\u010dkali susede Rimljane. Sa njima \u0107e se Jazigi, tj. Sarmati, sukobljavati sve do 375. godine.
\n\t\"\"
\n\tHotel \u201eTisa\u201c (na slici levo) – zgrada na Paradnom trgu br. 4, nekada\u0161nja kasarna \u0160ajka\u0161kog bataljona, sa tremom i stubovima u prizemlju i prostorijama zasvo\u0111enim polustubi\u010dastim kratkim svodovima.<\/p>\n

\t\"\"
\n\tSpolja se ovakva unutra\u0161njost sada\u0161njeg hotela ni ne naslu\u0107uje.<\/p>\n

\tU po\u010detku, Rimljani nisu stalno boravili u Titelu. On im je, pre svega, slu\u017eio kao logor za izvidnike iz rimske Prve kohorte Britanika, stacionirane u susednom Akuminikumu (Stari Slankamen) izme\u0111u 80. i 100. godine nove ere, o \u010demu postoje pisani spomenici rimske kulture na\u0111eni u Titelu.<\/p>\n

\tPoslednjim ratom koji je vodio jedan rimski car, zavr\u0161ava se 375. jedna duga i zna\u010dajna epoha, a na pragu je novo razdoblje \u2013 Velika seoba naroda. Huni i njima pridru\u017eena plemena ne\u0161to su na po\u010detku zakasnili u Titel i dana\u0161nju \u0160ajka\u0161ku, ali je pokret naroda trajao do propasti avarskog kaganata, oko 800. godine. Avarsku dr\u017eavnu tvorevinu razorili su Franci Karla Velikog, ali su njih tokom 9. veka potisnuli Protobugari. Oni su me\u0111ure\u010djem vladali sve do dolaska Ma\u0111ara u 9. veku. Prema kasnijim svedo\u010denjima notara ma\u0111arskog kralja Bele (12. vek) Titel treba da je bio prestoni grad bugarskog vojvode Salana.
\n\t\"\"
\n\tU Glavnoj ulici na desnoj strani kod Tise je nekada\u0161nja zgrada Arsenala \u0160ajka\u0161kog Bataljona.<\/p>\n

\tO sudbonosnim promenama u me\u0111ure\u010dju s kraja 9. ili po\u010detkom 10. veka gotovo da i nema podataka u pisanim izvorima sve do 12. veka. Izvori pominju krajem 7. i po\u010detkom 8. veka Slovene, a Ma\u0111ari se naseljavaju u Panonsku niziju krajem 9. veka (896. godine). I, ve\u0107 u 10. veku vladali su u\u0161\u0107em Tise u Dunav. Titel je za Ma\u0111are bio strategijski vrlo va\u017ean. Izme\u0111u 1077. i 1095. ma\u0111arski kralj Laslo Prvi i brat mu Lampreht osnovali su u Titelu manastir reda Sv. Avgustina. I to bi bio, u poveljama ugarskih kraljeva, prvi pomen imena Titela. U bele\u0161kama arabljanskog putopisca Idrisija, iz 12. veka, zapisano je da je Titel mesto koje cveta. Nije poznato jesu li Tatari u 13. veku prekinuli procvat mesta. Tokom 14. veka u ove krajeve po\u010dinju da se naseljavaju Srbi, pa i Titel dobija prve stanovnike Srbe. Ma\u0111ari su pred najezdom Turaka 1526. napustili Titel u koji dolaze Turci i njime vladaju 161 godinu. Turski popisiva\u010di su 1546. na\u0161li u Titelu 87 ku\u0107a, po jednu vla\u0161ku i ma\u0111arsku, a ostale su bile srpske. U prvoj \u010detvrtini 17. veka izbrojao je Evlija \u010celebija u Titelu tri d\u017eamije, jednu pravoslavnu crkvu, dve tekije, tri medrese (srednje \u0161kole) i \u010detiri osnovne \u0161kole, hamam, bazar sa 70 du\u0107ana i hanova i 300 skladi\u0161ta za so iz Erdelja. Titel je u tursko vreme postao sedi\u0161te jedne od sedam nahija segedinskog sand\u017eaka.
\n\t\"\"
\n\tRimokatoli\u010dka crkva slikana iz ul. Vojvode Kni\u0107anina.<\/p>\n

\t\"\"
\n\tRimokatoli\u010dki parohijski dom – zgrada u ulici Glavna broj 3.<\/p>\n

\t\"\"<\/p>\n

\tKao \u0161to su Ma\u0111ari 1526. napustili Titel, tako su ga i Turci 1698. napustili, do jednoga. Posle Karlova\u010dkog mira (1699) Titel je uklju\u010den u Podunavsku vojnu granicu. Ukidanje granice je kasnije uzrokovalo iseljavanje grani\u010dara u Rusiju, a potom nametnulo Austriji potrebu za osnivanjem \u0160ajka\u0161kog bataljona 1763. sa sedi\u0161tem u Titelu. Za vreme \u0161ajka\u0161ke ere, koja je trajala 11o godina, Titel je bio sredi\u0161te burnih doga\u0111aja 1848\/9. godine. Posle razvoja\u010denja Bataljona, 1872, i Titel je u\u0161ao u novu etapu ekonomskog, dru\u0161tvenog i politi\u010dkog \u017eivota.
\n\t\"\"<\/p>\n

\t\"\"
\n\tVatrogasni centar – zgrada u ulici Vuka Karad\u017ei\u0107a br.2 , zgrada biv\u0161eg magistrata iz 18. veka.<\/p>\n

\tEkonomska i socijalna sigurnost \u0160ajka\u0161a obezbe\u0111ivana je u porodi\u010dnim zadrugama. Proces raspadanja ovih zadruga podstakao je stvaranje ekonomskih zadruga. U Titelu je tako 1868. organizovana zemljoradni\u010dka zadruga – Titelska zemljodelska zadruga, prva zadruga u Srba uop\u0161te. Novi, kapitalisti\u010dki odnosi doneli su i u \u0160ajka\u0161ku osnivanje nov\u010danih zavoda. Osnovane su u Titelu \u0160ajka\u0161ka \u0161tedionica (1885.), Zadruga za me\u0111usobno pomaganje i \u0161tednju (1888.) i Prva titelska \u0161tedionica (1894.). Po\u010dinje da se razvija zanatstvo, trgovina, saobra\u0107aj i mala industrija.
\n\t\"\"
\n\tGlavna ulica slikana iz gornjeg dela.<\/p>\n

\t\"\"<\/p>\n

\tSpomenik \u017ertvama fa\u0161isti\u010dkog terora i borcima NOB na obali Tise.<\/p>\n

\t\"\"
\n\tSpomenik borcima NOB je naspram pravoslavne crkve.<\/p>\n

\t\"\"
\n\tU donjem, jugozapadnom delu Titela.<\/p>\n

\t\"\"<\/p>\n

\t\"\"
\n\tIspod brega, pored Tise.<\/p>\n

\t\"\"
\n\tRestoran \u201eAlas\u201c.<\/p>\n

\t\"\"
\n\tKoju stotinu metara od ulice i restorana Titelski Breg i Tisa su sasvim blizu.<\/p>\n

\tPosle Prvog svetskog rata, 8. novembra 1918, u Titel je u\u0161la srpska vojska i Titel sa na\u0161ao u novoj dr\u017eavi \u2013 Jugoslaviji. Skromna predratna industrija u Titelu vi\u0161e nije napredovala, mada su preduze\u0107a nastavila da rade. Nije otvoren nijedan novi privredni objekat, ali su se zanati i dalje razvijali, sve do Drugog svetskog rata.
\n\t\"\"
\n\tU kapeli porodice Mili\u0107 iz Novog Sada ikonostas je oslikao Uro\u0161 Predi\u0107.<\/p>\n

\n\t\"\"
\n\tSa Brega, od groblja se vidi \u0161uma u priobalju Dunava.<\/p>\n

\tTitel je do Drugog svetskog rata bio lepi klasicisti\u010dki gradi\u0107 koji je urbanisti\u010dki oblikovan u Be\u010du, kasnije i u Pe\u0161ti. O duhovnom \u017eivotu davnih vremena u Titelu mo\u017ee se govoriti samo prema posrednim podacima. Ali, istorija bele\u017ei da je u skriptoriji titelskog kaptola sticano obrazovanje i znanje za poslove pisanja i prepisivanja jo\u0161 u vreme njegovog osnivanja u 11. veku. Na titelskoj kaptolskoj \u0161koli sticalo se obrazovanje sa pravom upisa na univerzitet. Odavde je na univerzitet u Be\u010d, 1389, prvi oti\u0161ao Klemens. U Titelu je uvek bilo u\u010denih ljudi. Ili su ovde ro\u0111eni ili ovamo dolazili. U Titel su dolazili i o njemu ostavljali zapise Dositej, Laza Kosti\u0107, Crnjanski, Ti\u0161ma\u2026(Dragan Kolak – originalni tekst pogledajte ovde<\/a>)
\n\t\"\"
\n\tU\u0161\u0107e Begeja slikano sa Brega.<\/p>\n

\t\"\"<\/p>\n

\t\"\"
\n\tTitel slikan sa mosta.
\n\tPodatke o zna\u010dajnim gra\u0111evinama Titela sam na\u0161ao na sajtu Tehni\u010dke \u0161kole \u201eMileva Mari\u0107\u201c.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Nenad Gli\u0161i\u0107
\nDatum:<\/strong> 01, 01, 2013.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ajka\u0161ka kroz objektiv Nenada Gli\u0161i\u0107a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12873","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12873","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12873"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12873\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12873"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12873"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12873"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}