{"id":12868,"date":"2013-01-01T00:00:00","date_gmt":"2012-12-31T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2013\/01\/01\/djurdjevo-2\/"},"modified":"2013-01-01T00:00:00","modified_gmt":"2012-12-31T23:00:00","slug":"djurdjevo-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=12868","title":{"rendered":"\u0110ur\u0111evo"},"content":{"rendered":"

\u0160ajka\u0161ka kroz objektiv Nenada Gli\u0161i\u0107a<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\tPrvo naselje na mestu dana\u0161njeg \u0110ur\u0111eva pominje se 1513. godine kao posed sremskog vladike. U turskom periodu ovo naselje je pripadalo titelskoj nahiji posle \u010dega je potpuno opustelo. Naseljavanje dana\u0161njeg \u0110ur\u0111eva je otpo\u010delo 1800. godine kada su se 203 srpske porodice doselile iz Temerina. Ve\u0107 1806. godine podignuta ja pravoslavna Crkva Sv. Vaznesenja Gospodnjeg. U drugoj polovini 19. veka po\u010dinje doseljavanje Rusina iz Ruskog Krstura i Kucure.
\n\tPrema popisu iz 2002. bilo je 5137 stanovnika; Srba 68,87%, a Rusina 23,30%.
\n\t\u0110ur\u0111evo je u op\u0161tini \u017dabalj.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\t\u201e\u0110ur\u0111evo je izgra\u0111eno na meridijanskom putu koji prolazi sa desne strane Tise. Isto\u010dna strana sela naslanja se na aluvijalnu terasu. Selo je podignuto u skladu sa najboljom tradicijom planske gradnje i propisima. Selo je kvadrat ispresecan pod pravim uglom pravim i \u0161irokim ulicama. U sredini \u0110ur\u0111eva je veliki slobodan prostor sa parkom oko kojeg su sve zna\u010dajnije javne zgrade i privatne ku\u0107e. Za razliku od kvadratne povr\u0161ine sela, atar \u0110ur\u0111eva je nepravilnog oblika i formiran je na feudalnim posedima po\u010detkom 19. veka, kada je selo pripojeno \u0160ajka\u0161kom bataljonu.
\n\tTokom 14. i 15. veka ostalo je ne\u0161to tragova o \u0110ur\u0111evu. Za turske vladavine pripadalo je titelskoj nahiji u Segedinskom sand\u017eaku. Oko 1570. imalo je \u010detiri ku\u0107e, ali je kasnije opustelo. Obnovljeno je 1800. sa 203 srpske porodice doseljene iz Temerina. (U Temerinu i danas postoji deo i MZ \u201eStaro \u0110ur\u0111evo\u201c. Da li ima veze sa preseljavanjem \u2013 nisam utvrdio.)<\/p>\n

\n\t
\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\tU parku je spomenik \u017ertvama fa\u0161isti\u010dkog terora i borcima NOB. Sve \u010detiri strane postamenta su ispunjene imenima.<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0 \"\"<\/p>\n

\n\t
\n\tNaselje je dobilo naziv \u0110ur\u0111evo, verovatno, zato \u0161to je obnovljeno u prole\u0107e na \u0110ur\u0111evdan. Ili, ime je moglo pote\u0107i od imena terena koji se u starini zvao Alma\u0161-Sen\u0111er\u0111 (Almas-Szentgyorgy), a mo\u017eda i zato \u0161to je 1413. na tom prostoru zabele\u017eeno selo \u0110er\u0111i (Gyorgyi) koje su Srbi zvali \u0110or\u0111evac. Tek, pismenih dokaza o kr\u0161tenju sela nema. Posle razvoja\u010denja \u0160ajka\u0161kog bataljona 1873. \u0110ur\u0111evo pripada Ba\u010d-Bodro\u0161koj \u017eupaniji.
\n\tTokom 19. veka broj stanovnika zna\u010dajno raste. Tome su naro\u010dito doprineli Rusini koji se u velikom broju doseljavaju iz drugih mesta. Krajem 19. veka doseljavaju se Nemci i Ma\u0111ari. Stanovni\u0161tvo se uglavnom bavi zemljoradnjom. Potreba za zanatlijama bilo je i u ovom mestu. Kao i kod svih \u0161ajka\u0161kih naselja podaci o zanatlijama se mogu pratiti od 1815. godine. Te godine se pominje nekoliko du\u0107anskih i sto\u010dnih trgovaca. Todor Mu\u0161icki je jedan od du\u0107and\u017eija. Zato \u0161to nije mogao da zara\u0111uje za \u017eivot \u0107ur\u010dija Georgije Mihajlovi\u0107 \u017eeleo je da se 1816. iseli , ali mu nije odobreno, jer bi oslabila njegova ku\u0107na zadruga. Iste godine se iselio \u010dizmar Mihail Jovanov. Devet trgovaca stokom se pominju 1833. godine. Oni otkupljuju 5-30 mr\u0161avih goveda dohrane ih i prodaju mesarima. \u0110ur\u0111evo je 1900. imalo svoju zemljoradni\u010dku zadrugu i 1904. Srpsku \u010desti\u010darsku zadrugu (\u0161tedionicu). Izme\u0111u dva svetska rata ima \u010dak tri zemljoradni\u010dke zadruge, od 1929. do 1940.godine. U ove zadruge bili su u\u010dlanjeni i Rusini. Imalo je \u0110ur\u0111evo i Zemljoradni\u010dku kreditnu zadrugu (1929-1941). Od slabe industrije imaju mlin i ciglanu. Od 1913. je delovalo Op\u0161tinsko privredno dru\u0161tvo Rusina.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\t\u201eNije poznato kada je ta\u010dno gradnja \u0111ur\u0111eva\u010dke pravoslavne crkve zavr\u0161ena, ali se mo\u017ee pretpostaviti da je ona ve\u0107 1806. godine bila osve\u0107ena zajedno sa vilovskom crkvom, koja je tako\u0111e po\u010dela da se gradi 1805. godine… \u0160to se ti\u010de eksterijera novopodignute crkve u \u0110ur\u0111evu zna se da je ona bila du\u017eine 28 m, \u0161irine 8,5 m, a toranj je bio visok 22,7 m. Crkva je gra\u0111ena od dobrog materijala, u baroknom je stilu, sa vitkim i elegantnim zvonikom na zapadu… Po svojoj arhitekturi, kako po eksterijeru tako i po enterijeru, to je bila najlep\u0161a pravoslavna crkva ne samo na podru\u010dju \u0160ajka\u0161kog bataljona, ve\u0107 i jedna od najlep\u0161ih seoskih crkava u celom slavonskom grani\u010darskom podru\u010dju… Nema dovoljno podataka o enterijeru ove crkve i o njenom prvobitnom ikonostasu, ali je on verovatno postojao i do revolucije 1848-1849. godine, kada je uni\u0161ten.
\n\tZa postoje\u0107i ikonostas iz 1911. u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Vaznesenja u \u0110ur\u0111evu rezbariju je uradio Josif Luki\u0107, stolar iz Novog Sada. Ikone je izradio Jovan Ka\u0161anski, slikar iz Nadalja, po ceni od 8. 000 forinti. Izgleda da Ka\u0161anski nije radio sam, jep se prepoznaju i drugi autori, ali njihova imena nisu poznata. Prestonu ikonu sv. Nikole uradio je Rus D. Tolma\u010dev 1924. godine. Ikone u svodovima crkve radio je Stevan Aleksi\u0107, dok je celiva\u0107e ikone radio novosadski slikar Nikola Dim\u0161i\u0107 1856. godine.\u201c<\/p>\n

\n\t
\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\tNajlep\u0161a pravoslavna crkva u celoj biv\u0161oj Slavonskoj granici je crkva Sv. Spasa u \u0110ur\u0111evu. Podignuta je ubrzo po naseljavanju ovog mesta. Gra\u0111ena je od solidnog materijala, duga\u010dka 28 metara, \u0161iroka 8 sa tornjem visokim 22,7 metara.
\n\tSrpska \u0161kola u \u0110ur\u0111evu nastala je posle naseljavanja sela 1800. godine. Posle \u010detiri godine zabele\u017eeno je da je \u0161kolska zgrada nova i dobra i da ima 40 \u0111aka. Sredinom 19. veka bila je u lo\u0161em stanju i sa dve u\u010dionice. Prvi poznati u\u010ditelj bio je \u0111akon \u0106iprovac. Njega je 1816. zamenio Aleksandar Mu\u0161icki iz sela. Neposredno pred ukidanje \u0160ajka\u0161kog bataljona \u0110ur\u0111evo je imalo Pavla Bok\u0161ana, u\u010ditelja za mu\u0161ku decu i Iliju Barbulovi\u0107a za \u017eensku. Od 1919. u \u0110ur\u0111evu je \u0161kola postala dr\u017eavna narodna \u0161kola.\u2019\u2019 (Tekst Dragana Kolaka na sajtu Ravnica)<\/p>\n

\t\u201eNaseljavanje Rusina u \u0110ur\u0111evo\u201c
\n\tRusini su se po\u010deli naseljavati u Ba\u010dku sredinom 18. veka. Pre dolaska u ove krajeve, oni su \u017eiveli u severoisto\u010dnim \u017eupanijama, u Zakarpatju. Kao vrlo pokretna populacija, \u0161irili su se na prostoru Ugarske isto\u010dno od Tise, stapaju\u0107i se sa drugim narodima, a naro\u010dito sa Ma\u0111arima i Slovacima. To je ostavilo vidne tragove u jeziku, obi\u010dajima, ode\u0107i, imenima i prezimenima rusina.
\n\tSocijalne prilike u kojima su Rusini \u017eiveli u svojoj postojbini, bile su izuzetno te\u0161ke. Najte\u017ei polo\u017eaj selja\u0161tva u Ugarskoj bio je upravo u njenim severoisto\u010dnim \u017eupanijama. To je podru\u010dje sa neplodnim zemlji\u0161tem, sne\u017enim zimama, a pored toga, Rusini su stalno bili ugnjetavani od stranih feudalaca i imali su ose\u0107aj verske nesigurnosti. Jedina prednost u ovakvim okolnostima, bilo je pravo preseljavanja sa jednog feudalnog poseda na drugi. Tako su se u potrazi za boljom zemljom i bla\u017eim oblicima feudalnog ugnjetavanja, Rusini selili sve ju\u017enije delove Ugarske.<\/p>\n

\n\t\"\"
\n\tGrkokatoli\u010dka – rusinska crkva<\/p>\n

\n\t
\n\tCrkva Ro\u0111enja Presvete Bogorodice<\/p>\n

\n\tSvoju prvu crkvu, sme\u0161tenu u preure\u0111enoj privatnoj ku\u0107i \u0110ure Vislavskog na dana\u0161njoj Rusinskoj ulici br. 11, grkokatoli\u010dki vernici su osvetili 18. februara 1880. godine, na praznik Tri Jerarha. Me\u0111utim te iste godine kupljen je plac sa ku\u0107om na lokaciji dana\u0161nje Stare rusinske \u0161kole, te je jedan deo ku\u0107e pretvoren u bogoslu\u017ebeni hram, a drugi u prvu rusinsku konfesionalnu \u0161kolu sa u\u010diteljskim stanom. Druga crkva grko-katoli\u010dkog \u0111ur\u0111eva\u010dkog \u017eivlja posve\u0107ena je 21. novembra iste 1880. g. na praznik sv. arhangela Mihaila.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\tUnutra\u0161njost Rusinske crkve<\/p>\n

\n\tGradnja dana\u0161njeg grkokatoli\u010dkog hrama \u201eRo\u0111enja Presvete Bogorodice\u201c zapo\u010deta je u prole\u0107e 1900. godine, a ve\u0107 krajem iste godine, osve\u0107ena je nova \u201eMalo-gospojinska\u201c crkva.
\n\tIkonostas je postavljen par godina nakon zavr\u0161etka izgradnje crkve, medutim nije poznato ko je autor ikona. U parohijskoj Hronici postoji samo podatak, da su ikone ra\u0111ene u Slova\u010dkoj. Oslikavanje enterijera sv. hrama obavljeno je 1914 godine rukom novosadskog dekorativnog slikara A. Hodovanjija, a obnavljano je 1970. godine od strane Vasilija Ujfalu\u0161ija, po rodenju \u0110ur\u0111ev\u010dana. (Sa sajta grkokatoli\u010dke crkve)<\/p>\n

\n\t
\n\t\"\" \u00a0 \u00a0 \"\"<\/p>\n

\n\tBa\u010dka je u 18. veku, kao oblast sa dosta slobodne i plodne zemlje, privla\u010dila mnoge narode, pa i Rusine. Tu su privatne spahije tada dr\u017eale samo nekoliko poseda, a ostalo zemlji\u0161te bilo je u posedu Dvorske komore, odnosno slobodnih kraljevskih gradova (Novi Sad, Sombor, Subotica) i Vojne granice (najpre Potisko-pomori\u0161ke, a zatim \u0160ajka\u0161kog bataljona). Komora je u to vreme bila zainteresovana prvenstveno za naturalnu i nov\u010danu rentu, a manje za radnu rentu (rabotu) od seljaka, \u0161to se u postoje\u0107im uslovima moglo ostvariti jedino pove\u0107anjem broja stanovnika. Ove okolnosti iskoristili su i Rusini pa su se sredinom 18. veka po\u010deli naseljavati u Ba\u010dku… Prema starim hronikama i narodnoj tradiciji, naseljavanje Rusina u Krstur po\u010delo je 1745\u22121746. godine. Organizovano i zvani\u010dno naseljavanje Rusina u Krstur po\u010delo je 17. januara 1751\u2026 naseljavati su se mogli samo oni Rusini koji su imali pravo slobodnog preseljavanja i koji su bili grkokatoli\u010dke veroispovesti.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\tNove ku\u0107e su u \u0110ur\u0111evu retkost. No, stare su dobro odr\u017eavane, \u010dini mi se bolje nego \u0161to uobi\u010dajeno vi\u0111amo u na\u0161im selima.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\tS obzirom da je prose\u010dan selja\u010dki posed ovde iznosio oko pola sesije zemlje, takva imanja su mogla obra\u0111ivati sama doma\u0107instva pa nije bilo potrebe za nadni\u010darima. Zato su se mnoge nadni\u010darske rusinske porodice iz Krstura i Kucure selile u druga mesta u potrazi za izvorom egzistencije. Njihovo naseljavanje je i\u0161lo u dva pravca; na jugoistok, prema Novom Sadu i isto\u010dno, u \u0160ajka\u0161ku, a drugi pravac je bio prema Sremu, u \u0160id i druga naselja.
\n\tZa naseljavanje teritorije \u0160ajka\u0161kog bataljona, Rusini iz Krstura bili su zainteresovani ve\u0107 sredinom osamdesetih godina 18. veka, kada \u0110ur\u0111evo, kao naselje jo\u0161 nije bilo formirano. Nije ta\u010dno poznato kada su se pojedini Rusini po\u010deli naseljavati na ovu teritoriju, ali u parohijalnom popisu vernika novosadske grkokatoli\u010dke parohije (1802), Rusini se jo\u0161 ne spominju na teritoriji \u0160ajka\u0161kog bataljona. Me\u0111utim, ve\u0107 prema popisu iz 1810, iste parohije, navodi se podatak da je u \u0160ajka\u0161koj naseljeno 86 Rusina i to; u Ka\u0107u 13, \u0110ur\u0111evu 16, Sentivanu 11, u Gospo\u0111incima 2, Mo\u0161orinu 6, a u Nadalju sa Feldvarom 6 Rusina. U slede\u0107em popisu (1825), u \u0160ajka\u0161koj je bilo 213 Rusina i to; u Ka\u0107u 12, \u0110ur\u0111evu 25, u Sentivanu 17, Gospo\u0111incima 16, u \u010curugu 16, \u017dablju 23, u Vilovu 14, Loku 16, u Mo\u0161orinu 14, Gardinovcima 18, u Nadalju sa Feldvarom 15, u Kovilju 18 i u Titelu 9 Rusina.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u2026 Prema zapisima Havrijila Kosteljnika, Rusini su se po\u010deli naseljavati u \u0160ajka\u0161ku u prvoj polovini 19. veka. U Hronici grkokatoli\u010dke parohije u Krsturu, on navodi da su se Rusini, koji su prvi do\u0161li u \u0110ur\u0111evo, posrbili, a oni koji to nisu u\u010dinili, pobegli su za vreme revolucije 1848\/49…<\/p>\n

\n\t\"\"
\n\tOvde su bili pekara, kafi\u0107 … do pre dve godine.<\/p>\n

\t\"\"
\n\tSlikovita tr\u0161\u010dara je sa\u010duvana i sada su u njoj ugostiteljski objekat i prodavnica.<\/p>\n

\n\tO Rusinima u \u0160ajka\u0161koj do revolucije 1848, pored statisti\u010dkih podataka, veoma se malo zna. Pretpostavlja se da je u arhivi grkokatoli\u010dke parohije u Novom Sadu bilo vi\u0161e podataka, ali je ona uni\u0161tena u revoluciji 1848, pa su tako nestali i podaci vezani za Rusine u \u0160ajka\u0161koj, u prvoj polovini 19. veka. Ne\u0161to vi\u0161e podataka o Rusinima nalazi se u dokumentima iz sedamdesetih godina 19. veka. Prema popisu iz 1880, u \u0110ur\u0111evu je 326 Rusina, a 1894, zabele\u017eeno je 930 Rusina u ovom ba\u010dkom naselju. (Delimi\u010dno skra\u0107en tekst Oti\u0107 Ljubice na sajtu Rusnakinfo.)<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\tNajlep\u0161i objekat profane arhitekture je \u0161kolska zgrada.<\/p>\n

\n\tSrpska \u0161kola u \u0110ur\u0111evu preseljena je iz Temerina kad su se srpske porodice 1800. godine doselile u ovo mesto. Ve\u0107 posle \u010detiri godine zabele\u017eeno je da je \u0161kolska zgrada nova, dobra i da je poha\u0111a 40 \u0111aka. U periodu od 1800. do 1917. godine srpska \u0161kola u \u0110ur\u0111evu je promenila nekoliko naziva. Rusinska \u0161kola u \u0110ur\u0111evu po\u010dela je da radi 1880. godine. Posle II svetskog rata \u0161kola u \u0110ur\u0111evu se razvija. \u0160kola postaje osmogodi\u0161nja i za obe narodnosti jedinstvena, sa nastavom na srpskom i rusinskom jeziku u odeljenjima za decu rusinske narodnosti. Jedinstvena osnovna \u0161kola u \u0110ur\u0111evu 1955. godine dobila je ime najomiljenijeg de\u010djeg pesnika Jovana Jovanovi\u0107a Zmaja, pa tako svake godine u\u010destvuje na Susretu Zmajevih \u0161kola.(Sa sajta \u0160kole JJZ)<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\tVest od pre mesec dana:
\n\t\u201ePosle vi\u0161e od 100 godina, osnovna \u0161kola \u201eJovan Jovanovi\u0107 Zmaj\u201c u \u0110ur\u0111evu, dobila je fiskulturnu salu. Novac je delom obezbe\u0111en iz samodoprinosa i bud\u017eeta op\u0161tine \u017dabalj, a izgradnja je zavr\u0161ena zahvaljuju\u0107i investiciji Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja vrednoj 30 miliona dinara. Nikada pre \u0161kola nije imala fiskulturnu salu.\u201c<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\tNa kraju sela prema \u017dablju je groblje.<\/p>\n

\n\tNa jugozapadnom kraju sela bila je vetrenja\u010da. Potra\u017eili smo je, ali u okolini bare, gde bi trebalo da je bila, nismo nai\u0161li na nikakve ostatke.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\tNo, na sajtu Dru\u0161tva za za\u0161titu \u017eivotinja i prirode \u0110ur\u0111evo, nai\u0161ao sam na tekst o njoj:
\n\t\u201eGodine 1914. sagra\u0111en je prvi mlin na vetar. Ferenc Pu\u0161ka\u0161 je 1916. godine zapo\u010deo otkup nove vetrenja\u010de. Uz ovaj objekat novi korisnik dogra\u0111uje ku\u0107icu sa sobom i kuhinjom. Oku\u0107nicu je \u010dinila ba\u0161ta i vo\u0107njak. Imanje je u celosti otkupljeno u narednih par godina. Danas se na tom mestu nalazi ku\u0107a za goste. Po\u0161to se Ferenc Pu\u0161ka\u0161 1936. godine seli u \u010curug, posao nastavlja njegov sin. Specijalni kamen za mlevenje \u017eita koji je kori\u0161\u0107en u vetrenja\u010di sa\u010duvan je i danas se nalazi kao eksponat u parku sala\u0161a.
\n\tProces proizvodnje je unapre\u0111en i uvo\u0111enjem nove, uglavnom \u017eenske radne snage za prosejavanje i izbacivanje \u017eita. Po zavr\u0161etku Drugog svetskog rata unapre\u0111ena je funkcionalnost sala\u0161a dogradnjom sobe, kao i pomo\u0107nih objekata uz ku\u0107u. A radi za\u0161tite od jakih vetrova na tom delu terena 1951. godine zasa\u0111ena je \u0161uma. Mlin je normalno mleo na vetar do 1959. godine.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\tMlinski kamenovi su sa\u010duvani na Sala\u0161u na kome je azil za \u017eivotinje. (Slika je sa pomenutog sajta.)
\n\tTe godine se na vetrenja\u010di lome krila, \u010dime se zavr\u0161ava era tradicionalnog na\u010dina rada, a nove tehnike polako ulaze u \u017eivot. Te godine je za pokretanje mlinskih kamenova kupljen dizel motor, a ve\u0107 1965. godine na sala\u0161u je uvedena struja. Elektrifikacijom, zbog pojave mnogo malih \u201ekrupara\u201c, delatnost mlevenja \u017eitarica se decentralizuje pa sala\u0161 brzo gubi svoju prvobitnu funkciju. Zbog toga je 1969. godine nabavljena kru\u017ena testera za se\u010denje drveta, ali i ta delatnost traje samo \u010detiri godine.
\n\tOd 1975. godine propadanje imanja je sve vidljivije. Te godine severni deo objekta vetrenja\u010de se uru\u0161ava zbog vlage, a za opravku niko nije zainteresovan. Ova \u0111ur\u0111eva\u010dka vetrenja\u010da tako je i nestala, po\u0161to se 1978. godine sru\u0161ila sama od sebe.<\/p>\n

\n\t\"\"
\n\tVodica<\/p>\n

\n\tU knjizi Mirjane \u0110eki\u0107 \u201eVodice u Vojvodini\u201c na\u0161ao sam da i u \u0110ur\u0111evu postoji vodica. Posle vi\u0161e bezuspe\u0161nih raspitivanja na\u0161ao sam i nekoga ko je za nju znao, pa sam je i ja lako na\u0161ao.
\n\tVodica – kultno religijsko mesto sa \u010dudotvornom lekovitom vodom, staro verovatno tek ne\u0161to manje nego samo selo, je oko pola kilometra od kraja sela na severoisto\u010dnoj strani. Vidi se da je bunar nedavno obnovljen, a i nastre\u0161nica je skora\u0161nja.
\n\tZaustavio sam ora\u010da i od njega \u010duo da ljudi izlaze na Vodicu na Veliku Gospojinu (kojoj je vodica posve\u0107ena); da se tada sveti voda i odr\u017eava oko Vodice prigodna svetkovina.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\tPogled na \u0110ur\u0111evo od Vodice<\/p>\n

Autor:<\/strong> Nenad Gli\u0161i\u0107
\nDatum:<\/strong> 01, 01, 2013.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ajka\u0161ka kroz objektiv Nenada Gli\u0161i\u0107a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12868","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12868","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12868"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12868\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12868"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12868"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12868"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}