{"id":12692,"date":"2009-11-24T00:00:00","date_gmt":"2009-11-23T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2009\/11\/24\/promocija-knjige-miklos-horti-nekaznjeni-zlocinac-u-curugu\/"},"modified":"2009-11-24T00:00:00","modified_gmt":"2009-11-23T23:00:00","slug":"promocija-knjige-miklos-horti-nekaznjeni-zlocinac-u-curugu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=12692","title":{"rendered":"Promocija knjige \u201eMiklo\u0161 Horti – neka\u017enjeni zlo\u010dinac\u201c u \u010curugu"},"content":{"rendered":"

\u010curug: U organizaciji Memorijalnog dru\u0161tva \u201eRacija 1942\u201c prire\u0111ena je promocija knjige Aleksandra Sa\u0161e Velji\u0107a \u201eMiklo\u0161 Horti – neka\u017enjeni zlo\u010dinac\u201c.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Memorijalno dru\u0161tvo \u201eRacija 1942.\u201c je osnovano 28. oktobra 2009. godine, a sedi\u0161te \u0107e biti u \u010curugu. Dru\u0161tvo je registrovano, predsednik je Milan Radomir, sekretar Jasmina Mina Juri\u0161in, dok je zamenik predsednika Stevan Milin. Ina\u010de inicijativa je pokrenuta na promociji knjige Sa\u0161e Velji\u0107a \u201eRacija – zaboravljeni genocid\u201c koja je odr\u017eana 12. februara 2009. godine u \u010curugu i ima ulogu da se za\u0161tite svi spomenici \u017ertvama Racije i da se oformi Memorijalni kompleks posve\u0107en \u017ertvama kao i da pomogne da se do kraja otkriju sve \u017ertve ovog stravi\u010dnog zlo\u010dina po\u010dinjenog u januaru 1942. godine.<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na promociji se prvo pozdravom obratio prisutnima predsednik Dru\u0161tva, a zatim zamolio \u017deljku Bubnjevi\u0107 – \u017divkovi\u0107 da preuzme vo\u0111enje programa, koja je to u\u010dinila i pozdravila sve prisutne, posebno goste protonamesnika Petra Trivunovi\u0107a i jereja Slobodana Lazi\u0107a, \u010duru\u0161ke sve\u0161tenike. Me\u0111u gostima su bili i pesnikinja Spasenija Cana Sladojev, istori\u010dar Nemanja Starovi\u0107, novinar Igor Mihaljevi\u0107 svi iz Novog Sada, Toma Beker sa porodicom iz Pan\u010deva i naravno autor knjige Aleksandar Sa\u0161a Velji\u0107.<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Prvo se skupu obratio jerej Lazi\u0107 i svojom pri\u010dom podsetio prisutne na velika dela gde se ka\u017ee da je hri\u0161\u0107anski kada te neko udari po jednom obrazu okrenuti i drugi, a da je jo\u0161 \u010dasnije dati \u017eivot za nekog svog.<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Spasenija Cana Sladojev koja je ro\u0111ena u \u017dablju, a \u017eivi i radi u Novom sadu, \u010ditala je i govorila pesme posve\u0107ene \u017ertvama ma\u0111arskog fa\u0161isti\u010dkog terora u Ba\u010dkoj od ulaska Ma\u0111arske vojske. Najpotresnija pesma je bila \u201eAzbuka zlo\u010dina\u201c. Istori\u010dar Starovi\u0107 je rekao da je on vrlo malo u\u010dio o genocidu u \u0160ajka\u0161koj i da ni na\u0161i istori\u010dari nisu bili ba\u0161 odu\u0161evljeni da se zlo\u010dini istra\u017ee. Mina Juri\u0161in je pozdravljaju\u0107i goste govorila o Dru\u0161tvu i o prvim akcijama. Kontaktiran je Zavod za za\u0161titu spomenika u cilju da se \u201eTopalov magacin\u201c proglasi kao memorijalni muzej racije, a da svi spomenici u\u0111u u memorijalni kompleks posve\u0107en \u017ertvama ovog genocida. Tako\u0111e je rekla da knjiga iako nosi naziv Miklo\u0161 Horti nije biografska nego knjiga o zlo\u010dinima koji je izvr\u0161en za vreme vladavine regenta Ma\u0111arske.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sam autor knjige, Sa\u0161a Velji\u0107 prvo je pro\u010ditao nekoliko pozdravnih telegrama potomcima \u017ertava racije,ve\u0107 1919 godine Miklo\u0161 Horti je dolaskom na vlast u Ma\u0111arskoj posle raspada Austro-Ugarske je tra\u017eio reviziju Trijanonskog sporazuma i vra\u0107anje Ba\u010dke, Baranje, Srema i Banata Ma\u0111arskoj. Ulaskom ma\u0111arske vojske u Jugoslaviju odmah je po\u010delo ubijanje Srba, Jevreja, Roma i svih drugih nacionalnosti sa \u017eeljom da se ovaj deo potpuno o\u010disti i ostavi samo Ma\u0111are kao vi\u0161u rasu. Malo je poznato da je Horti isporu\u010dio oko 42.000 \u017eitelja okupiranih podru\u010dja u zloglasni logor smrti Jasenovac. Isto tako na okupiranoj teritoriji kao i na teritoriji Ma\u0111arske je organizovao zatvore i logore, a najstra\u0161niji je bio \u0160arvar gde je ubijeno mnogo nevinih \u017ertava. Horti je bio najodaniji Hitlerovoj Nema\u010dkoj. Tako\u0111e je mnogo ljudi i raselio iz okupiranih delova, posebno koloniste posle Prvog svetskog rata koji su do\u0161li u Vojvodinu, a na njihova mesta doseljavao Ma\u0111are iz Ma\u0111arske. Miklo\u0161 Horti, taj veliki zlo\u010dinac je nare\u0111ivao i zlo\u010dine u svim ostalim zemljama u koje je u\u0161la njegova soldateska, u Rumuniji, Ukrajini, a posebno su bili okrutni prema Jevrejima mada se ka\u017ee da je isti bio za\u0161titnik Jevreja. Prema podacima ovog autora u Ju\u017enoj Ba\u010dkoj je ubijeno oko 17000 stanovnika, a ubijana su deca, \u017eene, zreli ljudi i starci.<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Senku na ovo ve\u010de upoznavanja sa zlo\u010dinima ostavio je nedolazak nikog iz vrha op\u0161tinske vlasti iz \u017dablja iako su svi uredno pozvani. Posle promocije odr\u017ean je koktel koji je organizovao predsednik Dru\u0161tva na kojem su se u razgovorima <\/span>evocirale se uspomene na dane najve\u0107eg pogroma na ovim prostorima u novijoj istoriji. S<\/span>tihove su govorile Lj<\/span>ubica Keserovi\u0107 i <\/span>Spasenija Cana Sladojev.<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

Autor:<\/strong> Lazar R. Ka\u0107anski
\nDatum:<\/strong> 24, 11, 2009.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010curug: U organizaciji Memorijalnog dru\u0161tva \u201eRacija 1942\u201c prire\u0111ena je promocija knjige Aleksandra Sa\u0161e Velji\u0107a \u201eMiklo\u0161 Horti – neka\u017enjeni zlo\u010dinac\u201c.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12692","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12692","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12692"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12692\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12692"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12692"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12692"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}