{"id":12603,"date":"2012-06-04T00:00:00","date_gmt":"2012-06-03T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/06\/04\/vremeplov-eksplozija-u-smederevu\/"},"modified":"2012-06-04T00:00:00","modified_gmt":"2012-06-03T22:00:00","slug":"vremeplov-eksplozija-u-smederevu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=12603","title":{"rendered":"Vremeplov: Eksplozija u Smederevu"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1941.godine u Smederevu se dogodila strahovita eksplozija. U drevnu tvr\u0111avu Despota \u0110ur\u0111a nema\u010dke okupacione vlasti smestile su skladi\u0161te oru\u017eja i municije biv\u0161e jugoslovenske vojske, koje je odletelo u vazduh u 14:14. Broj \u017ertava bio je ogroman, oko 5.000 ljudi.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Po\u0161to je bio pazarni dan u gradu se nalazilo mno\u0161tvo sveta iz okoline a u stanici pored same tvr\u0111ave se u trenutku eksplozije nalazila kompozicija voza koja je potpuno razorena. Sam grad je strahovito stradao, od 2393 ku\u0107e tada\u0161njeg Smedereva samo 25 je ostalo neo\u0161te\u0107eno. Nedi\u0107eva vlada obrazovala je Komisiju za obnovu koja je ogromnim naporima postupno obnovila grad, uz masovan rad dobrovoljaca iz cele Srbije. Do 1943. grad je obnovljen. Uzrok eksplozije nikada nije rasvetljen.<\/p>\n

\tDanas je utorak, 5. jun, 157. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 209 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1723. – Ro\u0111en je \u0161kotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasi\u010dne politi\u010dke ekonomije uz Dejvida Rikarda, \u010dija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi smatra klasi\u010dnom. Nameravao je da izgradi jedinstven sistem koji bi obuhvatio sve ljudske delatnosti, ali je napisao samo dva rada – iz etike „Teoriju moralnih ose\u0107anja“ i ekonomsko delo u pet knjiga „Istra\u017eivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda“. Nagla\u0161avao je da u etici vlada altruizam, a u ekonomiji egoizam. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca, analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku izme\u0111u proizvodnog i neproizvodnog rada. Prihvatio je i razvio teoriju radne vrednosti, ali je za razliku od Rikarda smatrao da vrednost robe odre\u0111uje koli\u010dina utro\u0161enog odnosno potrebnog rada samo u pretkapitalisti\u010dkoj privredi. Bio je izraziti pristalica ekonomskog liberalizma i protivnik merkantilizma, \u010demu je posvetio jednu od pet knjiga „Bogatstva naroda“.<\/p>\n

\t1819. – Ro\u0111en je engleski astronom i matemati\u010dar D\u017eon Kau\u010d Adams, profesor Univerziteta u Kembrid\u017eu, koji je 1845, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i pribli\u017ean polo\u017eaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkri\u0107e nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkri\u0107e Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Leverjeu.<\/p>\n

\t1826. – Umro je nema\u010dki kompozitor Karl Marija Fridrih Ernst fon Veber, tvorac nema\u010dke romanti\u010dne opere. Komponovao je i orkestarske kompozicije, kamernu muziku, kantate, horsku muziku. Vodio je opere u Pragu i Drezdenu, a radio je i u Londonu, gde je umro. Dela: opere „\u010carobni strelac“, „Eurijante“, „Ribecal“ (nedovr\u0161ena), „Silvana“, „Abu Hasan“, „Oberon“, koncerti, „Koncertni komad za klavir i orkestar“, klavirski „Poziv na igru“, „Koncertino za klarinet i orkestar“.<\/p>\n

\t1827. – Turske snage su zauzele Akropolj i u\u0161le u Atinu.<\/p>\n

\t1837. – Srpski knjaz Milo\u0161 Obrenovi\u0107 postavio je prve ekonome (agronomi) \u010diji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje odre\u0111enu koli\u010dinu p\u0161enice, ovsa, je\u010dma, kukuruza, krompira.<\/p>\n

\t1873. – Pod pritiskom Britanaca, sultan Zanzibara Said bin Barga\u0161 zatvorio je zanzibarsko tr\u017ei\u0161te robova.<\/p>\n

\t1878. – Ro\u0111en je meksi\u010dki revolucionar Fransisko Pan\u010do Vilja, koji je predvodio selja\u010dki pokret u Meksi\u010dkoj revoluciji od 1910. do 1917. Ubili su ga 1923. politi\u010dki protivnici u mestu Idalgo del Paral u meksi\u010dkoj dr\u017eavi \u010civava. Progla\u0161en je 1966. za meksi\u010dkog nacionalnog junaka.<\/p>\n

\t1883. – Ro\u0111en je engleski ekonomista D\u017eon Majnard Kejnz, najzna\u010dajniji makroekonomista 20. veka, koji je pokazao da tr\u017ei\u0161ni mehanizam ne stvara automatski punu zaposlenost i da je neophodna intervencija dr\u017eave radi izvla\u010denja iz nezaposlenosti i kriza. Delom „Op\u0161ta teorija zaposlenosti, kamate i novca“ uzdrmao je tradicionalnu ekonomsku teoriju. Ostala dela: „Ekonomska posledica mira“, „Rasprava o novcu“, „Revizija mirovnog ugovora“, „Traktat o nov\u010danoj reformi“, „Sredstva ka prosperitetu“.<\/p>\n

\t1898. – Ro\u0111en je \u0161panski pisac, muzi\u010dar i slikar Federiko Garsija Lorka, jedan od najve\u0107ih liri\u010dara 20. veka. Njegove pesme pisane su duboko samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealisti\u010dkom maniru. Nazvali su ga „andaluzijski slavuj“ po\u0161to je njegovo delo pro\u017eeto duhom i bojama \u0161panskog juga. Vi\u0161estruko obdaren, bio je omiljen za \u017eivota, a posle tragi\u010dne smrti – streljali su ga frankisti 1936. u Visnaru kod Granade – postao je naj\u010ditaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama „Ciganski romansero“, „Pesnik u Njujorku“, „Knjiga pesama“, „Pesme“, „Tamaritski divan“, poema „Kante Hondo“, tu\u017ebalica „Pla\u010d za Ignasijom San\u0107esom Mehijasom“, drame „Leptirove \u010darolije“, „Marijana Pineda“, „\u010cudesna obu\u0107arka“, „Don Kristobalovo malo pozori\u0161te“, „Ljubav don Perlimplina“, „Belise u njihovom vrtu“, „Donja Rosita neudata“, „Krvava svadba“, „Jerma“, „Dom Bernarda Albe“.<\/p>\n

\t1916. – Britanski feldmar\u0161al irskog porekla Horej\u0161o Herbert Ki\u010diner, ministar vojske Velike Britanije u Prvom svetskom ratu, nestao je u moru, po\u0161to je brod u kom se nalazio, naleteo na minu pored Orknijskih ostrva na severu \u0160kotske. Kao komandant britanske vojske u Egiptu ugu\u0161io je 1898. sudanski ustanak. U Burskom ratu od 1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je pusto\u0161io zauzetu teritoriju u Ju\u017enoj Africi, \u0161to je izazvalo talas kritika u svetu.<\/p>\n

\t1928. – Ro\u0111en je engleski filmski i pozori\u0161ni re\u017eiser Toni Ri\u010dardson. Zaslu\u017ean je za nove tendencije u re\u017eiji u britanskom teatru. Kao filmski autor blizak je takozvanom „slobodnom filmu“ po\u010detka \u0161ezdesetih 20. veka, \u010dija su preokupacija bile socijalne teme. Uspe\u0161no je adaptirao za film knji\u017eevna dela. Filmovi: „Osvrni se u gnevu“, „Zabavlja\u010d, „Svetili\u0161te“, „Ukus meda“, „Usamljenost trka\u010da na duge staze“, „Tom D\u017eons“ (Oskar), „Gospo\u0111ica“, „Mornar iz Gibraltara“, „Juri\u0161 lake konjice, „Hamlet“, „Ned Keli“.<\/p>\n

\t1945. – Opunomo\u0107enici vlada Sovjetskog Saveza, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad pora\u017eenom Nema\u010dkom u Drugom svetskom ratu i njenoj podeli na \u010detiri okupacione zone. Isto\u010dnu zonu preuzela je sovjetska armija, ju\u017enu i srednju oblast ameri\u010dka, deo srednje oblasti i severne delove britanska, a francuskoj armiji pripali su Badenska i Sarska oblast i mali mostobran na desnoj obali Rajne prema Koblencu. Berlin je podeljen na \u010detiri administrativna dela kojima su upravljali savezni\u010dki generali. Na sli\u010dan na\u010din podeljene su okupacione zone i u Austriji i gradu Be\u010du.<\/p>\n

\t1947. – Dr\u017eavni sekretar SAD D\u017eor\u017e Mar\u0161al saop\u0161tio je plan o finansijskoj pomo\u0107i Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. „Mar\u0161alovim planom“ obuhva\u0107eno je 16 zemalja, a ukupna suma pomo\u0107i od 1948. do 1952. iznosila je 15 milijardi dolara, od \u010dega najvi\u0161e Velikoj Britaniji, Nema\u010dkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji i Turskoj. Plan je uz ekonomsku imao i politi\u010dko-vojnu ulogu – postao je jedan od bitnih elemenata NATO osnovanog 1949.<\/p>\n

\t1954. – Umro je srpski in\u017eenjer ruskog porekla Vladimir Farmakovski, profesor Beogradskog univerziteta, \u010dlan Srpske akademije nauka, prvi ma\u0161inski in\u017eenjer akademik kod nas. Objavio je vi\u0161e od 50 nau\u010dnih i stru\u010dnih radova, uglavnom iz oblasti lokomotiva. Dela: „Prilog teoriji isticanja vode iz reakcionih turbina“, „Promena stanja u cilindru parne ma\u0161ine za vreme punjenja cilindra“, „Raspored grejne povr\u0161ine lokomotivskog kotla na pe\u0107 i cevi“, „Prstenasti pregreja\u010di pare lokomotivskih kotlova“.<\/p>\n

\t1965. – Stejt department je prvi put javno priznao da kopnene snage SAD u\u010destvuju u borbama u Ju\u017enom Vijetnamu.<\/p>\n

\t1967. – Po\u010deo je \u0160estodnevni rat Izraela s arapskim zemljama u kojem su Egipat, Sirija i Jordan do nogu potu\u010deni. Izrael je zauzeo ceo Jerusalim, zapadnu obalu Jordana, strate\u0161ki va\u017enu Golansku visoravan, pojas Gaze i \u010ditavo Sinajsko poluostrvo sa obalom Sueckog kanala i bogatim nalazi\u0161tima nafte.<\/p>\n

\t1968. – Ameri\u010dkog senatora Roberta Kenedija, koji je sutradan podlegao povredama, u Los An\u0111elesu je hicima iz revolvera smrtno ranio Palestinac Sirhan Sirhan.<\/p>\n

\t1972. – U Stokholmu je po\u010dela prva konferencija Ujedinjenih nacija posve\u0107ena problemima za\u0161tite i unapre\u0111enja \u010dovekove okoline. Na predlog jugoslovenske delegacije, 5. jun je progla\u0161en Svetskim danom \u010dovekove okoline.<\/p>\n

\t1975. – Suecki kanal je ponovo otvoren za me\u0111unarodni saobra\u0107aj, izuzev za Izrael, i brodovi su pro\u0161li kroz njega prvi put od \u0160estodnevnog rata 1967.<\/p>\n

\t1993. – U Liberiji je masakrirano 600 izbeglica, za \u0161ta su optu\u017eene vladine snage.<\/p>\n

\t1999. – Minobaca\u010dkom vatrom sa teritorije Albanije na teritoriju Srbije ubijeno je petoro radnika Zdravstvenog centra u Prizrenu – jedna \u017eena i \u010detiri mu\u0161karca – \u010dije je vozilo pogo\u0111eno nadomak sela Planeja u koje su se uputili s ciljem pru\u017eanja hitne medicinske pomo\u0107i povre\u0111enima.<\/p>\n

\t2002. – Islamski terorista samoubica ubio je na severu Izraela najmanje 17 ljudi, uklju\u010duju\u0107i 13 izraelskih vojnika.<\/p>\n

\t2003. – U poslednjem izve\u0161taju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija pre nego \u0161to se povukao s funkcije \u0161efa tima svetske organizacije u Iraku, Hans Bliks je saop\u0161tio da nisu prona\u0111eni dokazi da je Irak obnovio programe za proizvodnju oru\u017eja za masovno uni\u0161tenje.<\/p>\n

\t2004. – Umro je ameri\u010dki dr\u017eavnik Ronald Regan, predsednik SAD od 1981. do 1989, u mladosti filmski glumac. Kao 40. ameri\u010dki predsednik znatno je doprineo okon\u010danju ere hladnog rata sa Sovjetskim Savezom.<\/p>\n

\t2006. – Skup\u0161tina Srbije konstatovala je da je Srbija, na osnovu Ustavne povelje, sledbenik Dr\u017eavne zajednice SCG i da prema tome nasle\u0111uje njen me\u0111unarodno pravni subjektivitet.<\/p>\n

\t2006. – Sa zgrade Skup\u0161tine Srbije skinuta je zastava dr\u017eavne zajednice SCG, po\u0161to je prethodno Skup\u0161tina usvojila odluku o preuzimanju nadle\u017enosti te Dr\u017eavne zajednice. Na zgradi Skup\u0161tine Srbije ostale su dve heraldi\u010dke verzije zastave Srbije. Dr\u017eavna zastava (s grbom), koja se isti\u010de na svim dr\u017eavnim institucijama i druga takozvana narodna zastava (bez grba). Uobi\u010dajeno je da dr\u017eave imaju nekoliko verzija heraldi\u010dkih re\u0161enja zastava (kao i grbova) – dr\u017eavna, narodna, ratna, pomorska, \u0161efa dr\u017eave, pa je to tako i u slu\u010daju Srbije.<\/p>\n

\t2008. – Ustavni sud Turske odbio je da ukine zabranu no\u0161enja islamskih marama na univerzitetu. Zakonske reforme koje je kroz skup\u0161tinu progurala islamisti\u010dka „Partija pravde i razvoja“ (AKP) – su neustavne – stav je Ustavnog suda Turske. Za takvu odluku suda glasalo je devet sudija dok je dvoje bilo protiv. Sekularne strukture u toj zemlji smatraju da je vladina odluka da dozvoli no\u0161enje marama na univerzitetima dokaz da AKP nastoji da u Turskoj uvede \u0161erijatske zakone.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 04, 06, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1941.godine u Smederevu se dogodila strahovita eksplozija. U drevnu tvr\u0111avu Despota \u0110ur\u0111a nema\u010dke okupacione vlasti smestile su skladi\u0161te oru\u017eja i municije biv\u0161e jugoslovenske vojske, koje je odletelo u vazduh u 14:14. Broj \u017ertava bio je ogroman, oko 5.000 ljudi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12603","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12603","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12603"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12603\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12603"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12603"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12603"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}