{"id":11713,"date":"2007-09-01T00:00:00","date_gmt":"2007-08-31T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2007\/09\/01\/priroda-kraja-opstine-titel\/"},"modified":"2007-09-01T00:00:00","modified_gmt":"2007-08-31T22:00:00","slug":"priroda-kraja-opstine-titel","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=11713","title":{"rendered":"Priroda kraja op\u0161tine Titel"},"content":{"rendered":"

Op\u0161tina Titel se nalazi na krajnjem jugoistoku plodne ba\u010dke ravnice, me\u0111u dvema velikim rekama, Dunavom i Tisom, u \u0160ajka\u0161koj, na samoj trome\u0111i Ba\u010dke, Banata i Srema.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Iako je ome\u0111uju velike reke, samo su se dva od \u0161est naselja nasonila na njihove obale, Titel na Tisu, a Gardinovci na rukavac Dunava. Drumom i \u017eeleznicom za sat vremena se sti\u017ee do Novog Sada, Zrenjanina, Beograda. Jedino prema Sremu titelska op\u0161tina nema kopnene veze po\u0161to je najbli\u017ei most na Dunavu tek kod Kovilja. Nepovoljnost geografskog polo\u017eaja op\u0161tine je u njenoj udaljenosti od zna\u010dajnijih me\u0111unarodnih i regionalnih puteva.<\/o:p><\/span><\/font><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/div>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na 263,5 kvadratna kilometra op\u0161tinskog atara \u017eivi 16936 (2002.) stanovnika u Titelu, Loku, Vilovu, Gardinovcima, \u0160ajak\u0161u i Mo\u0161orinu. Sedi\u0161te op\u0161tine je naselje Titel koje ima 5831 stanovnika i nalazi se na desnoj obali Tise.<\/o:p><\/span><\/font><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/div>\n
\n\t\u00a0<\/div>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Titelska op\u0161tina je nizijska teritorija \u010dije se nadmorske visine kre\u0107u od 72 \u2013 130 metara. Izme\u0111u najni\u017ee ta\u010dke u jugoisto\u010dnom delu, gde se Tisa uliva u Dunav i najvi\u0161e na Titelskom bregu, visinska razlika iznosi svega 58 metara. U tom rasponu mogu se jasno izdvojiti tri visinske, morfogeolo\u0161ke, fitogeografske i hidrografske celine: Titelski breg (Titelski plato, Titelska visoravan, Titelska lesna zaravan) ima oblik elipsaste povr\u0161ine izme\u0111u Mo\u0161orina, Loka, Vilova, Titela i Tise. Njegova povr\u0161ina je 94 kvadratna kilometra. Prepoznatljiv je kao usamljena lesna uzvi\u0161ica koja je sa svih strana opkoljena ni\u017eim zemlji\u0161tem. Na severoisto\u010dnim i isto\u010dnim stranama, strmi lesni odseci visoki preko 50 metara, vekovima stra\u017eare nad Tisom, njenim promenljivim tokom i, preko Tise, nad Carskom barom. Prema Titelu odseci su visoki 30 metara.<\/span><\/font><\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Makroreljef Titelskog brega uo\u010dljiv je svakom putniku namerniku, bilo da mu prilazi iz ba\u010dkih nizina, bilo da u\u017eiva u njegovoj veli\u010danstvenosti plove\u0107i \u010damcem po Tisi. Neobi\u010dna usamljenost, visina, nadmo\u0107nost u odnosu na Tisu i okolne depresije, kao i veoma raznovrstan reljef, osobine su po kojima se Titelski breg ve\u010dno pamti. Trag u se\u0107anju ostavljaju brojni bre\u017euljci, doline, surduci, provalije, lesne piramide tzv. „plastovi“, padine sa „plo\u017eicama“, „ple\u0107a“, vise\u0107e doline.<\/o:p><\/span><\/font><\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Lesna terasa zauzima zapadnu \u010detvrtinu op\u0161tine izme\u0111u \u0160ajka\u0161a i Gardinovaca i deo je ba\u010dke lesne terase. Terasa je nagnuta od severozapada ka jugoistoku.<\/span><\/div>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t<\/o:p><\/span><\/font><\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0U blizini Titela prostire se manji deo lesne terase koji se zove titelska lesna terasa. Ona se prostire ju\u017eno od Titelskog brega. Na isto\u010dnom delu je sme\u0161ten Gornji Titel, a na zapadnom oranice poznate kao „donje polje“. Isto\u010dna granica titelske terase je izra\u017eena blagom kosom preko koje se glavna titelska ulica spu\u0161ta u Donji Titel. Vi\u0161a je od ba\u010dke terase. Les je pogodan za gra\u0111enje zemunica-laguma (Dobrovolja\u010dka ulica).<\/span><\/div>\n
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Aluvijalne ravni Dunava i Tise su najni\u017ea zemlji\u0161ta titeske op\u0161tine. To su povr\u0161ine pored reka i nastaju kao rezultat nano\u0161enja peska, mulja i gline. Aluvijalna ravan Dunava ja kod Gardinovaca \u0161iroka oko 6 metara, a kod Titela oko 10 kilometara. Dunav ovde ima mali pad i gradi ade, mrtvaje, rukavce. Izme\u0111u Gardinovaca i Loka aluvijalna ravan Dunava se spaja sa aluvijalnom ravni Tise, koja sa severa i zapada opkoljava Titelski breg. Izme\u0111u \u017eelezni\u010dke stanice Vilovo \u2013 Gardinovci i sela Vilova jasno se vidi stari tok Tise na mestu gde ga popre\u010dno se\u010de nasuti drum Novi Sad \u2013 Titel (Vilova\u010dka bara).<\/span><\/div>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t<\/o:p><\/span><\/font><\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Teritorija titelske op\u0161tine je u centralnom delu umerenog klimatskog pojasa, podjednako udaljene od Atlanskog okeana i Evroazijske nizije, gde se formiraju klimatski elementi koji se ovde manifestuju. Na klimu jo\u0161 uti\u010du i Jadransko more, Karpati, Alpi, planine Balkanskog poluostrva, veliki povr\u0161ine pod lesom. Na teritoriji op\u0161tine nema ni jedne meteorolo\u0161ke stanice.<\/span><\/div>\n
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Klima je kontinentalna. Leta su topla i prili\u010dno suva, a zime su hladne i o\u0161tre sa jakim mrazevima. Prelazna godi\u0161nja doba su kratka. Krajem zime, posle jednog vetrovitog i ki\u0161ovitog perioda, sneg se naglo topi i ubrzo posle kratkog prole\u0107a dolazi leto. Ovde letnje vru\u0107ine ne zaostaju za \u017eegama u primorju.<\/span><\/div>\n
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Sa hidrogeografskog aspekta podru\u010dje op\u0161tine Titel karakteri\u0161e bogatstvo voda. Tu su pre svega reke Dunav i Tisa, s jedne strane i razvijena kanalska mre\u017ea. Podzemna voda na aluvijalnim ravnima se nalazi na dubini od 4 metra, na lesnoj terasi na dubini od 50 \u2013 70 metara, a na Titelskom bregu na dubini od 80 metara i vi\u0161e. Na sala\u0161ima, koji su nekada postojali na bregu, voda se vukla iz dubine slo\u017eenim mehanizmom koji je pokretala stoka.<\/span><\/div>\n
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Izvori prirodne mineralne vode u podno\u017eju Titelskog brega prema Loku snabdevaju se vodom iz Titelskog brega. Mogu\u0107e je da se ovi izvori snabdevaju vodom i iz aluvijalne ravni, po\u0161to su sme\u0161teni u starom re\u010dnom koritu kojim struji podzemna voda prema Tisi i Dunavu. Izvor prema Titelu narod zove Vodica. Drugi izvor se nalazi pored same raskrsnice za Lok.<\/span><\/div>\n
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Druga po du\u017eini evropska reka Dunav ograni\u010dava titelsku op\u0161tinu sa ju\u017ene strane du\u017einom od 16 kilometara.<\/span><\/div>\n
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Spora , troma i uvek lenja reka Tisa ulazi na teritoriju titelske op\u0161tine kao grani\u010dna reka prema Banatu na 30 kilometara od u\u0161\u0107a.<\/span><\/div>\n
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Zahvaljuju\u0107i svom prirodnom polo\u017eaju, teritorija op\u0161tine raspola\u017ee izuzetnim turisti\u010dkim prirodnim motivima.<\/span><\/div>\n
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Okru\u017eena sa dve reke, Dunavom i Tisom u koju se ovde uliva Begej, pored kojih se pru\u017ea \u0161irok \u0161umski pojas (bele vrbe, bele i crne topole), bogatog ribljeg fonda u rekama i divlja\u010di u \u0161umama su dobar preduslov za razvoj turizma. Sa Titelskog brega, kao najvi\u0161e ta\u010dke u Ba\u010dkoj, pru\u017ea se pogled na Banat na istoku i na Fru\u0161ku goru \u2013 Srem na jugu. Ostrva u Tisi i Dunavu koja su i danas prirodno nedirnuta, predstavljaju posebnu atrakciju. Zbog nedirnute prirode u ovim predelima se i danas mogu sresti retke i za\u0161ti\u0107ene \u017eivotinjske vrste, kao \u0161to su: orao krsta\u0161, orao jastreb, orao belorep i stepski mi\u0161ar. Ove vrste grabljivica, zbog svoje retkosti, mogu se smatrati izuzetno lepim i dragocenim primercima za ovaj kraj. U ritskom podru\u010dju, podru\u010dju pored reka, legu se u manjim ili ve\u0107im kolonijama razne vrste \u010daplji (bela, \u017euta, siva, ri\u0111a \u010daplja), rode, kormorani i ostale mo\u010dvarice. Za vreme svojih seoba stalni posetioci ovih krajeva su patke i \u017edralovi<\/span><\/div>\n

\n\t\"\"<\/span><\/font><\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0U rukavcima reka, barama i kanalima rastu barske ru\u017ee \u2013 beli, \u017euti i sitni lokvanj \u2013 koji su za\u0161ti\u0107ene biljke na teritoriji Vojvodine. Posebnu dra\u017e \u010dine predeli prekriveni trskom. Kada je vetrovito trska se povija i cela povr\u0161ina dobija izgled zatalasanog mora.<\/span><\/div>\n
\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Osnovnu stepsku zajednicu Titelskog brega predstavlja zajednica maj\u010dine du\u0161ice i \u0111ipovine. Ograni\u010denog je rasprostranjenja na pitomim padinama, blago nagnutim terenima ili na skoro zaravnjenim polo\u017eajima predolice ili lesne vrta\u010de). \u0110ipovina indicira odsustvo ko\u0161enja i ispa\u0161e a samim tim i slo\u017eenije ekolo\u0161ke prilike na stani\u0161tu. To za posledicu ima jedinstvenu strukturu zajednice koju karakteri\u0161e vi\u0161e od 150 vrsta vi\u0161ih biljaka. Babalu\u0161ka je kao relikt suvog i toplog doba boreala u postglacijalu naselila ove prostore u isto vreme kada i sama stepa. Svedok je tog doba i toka procesa formiranja biljnog pokriva\u010da na ju\u017enom obodu Panonske nizije. Interesantna je po svom biolo\u0161kom ciklusu jer cveta u jesen, a plodonosi u martu mesecu.<\/span><\/div>\n

\n\t\"\"Spada u prirodne retkosti flore Srbije pa je za\u0161ti\u0107ena vrsta (kandidat za Crvenu knjigu flore Srbije). Takvog obele\u017eja su jo\u0161 neki strukturni elementi zajednice maj\u010dine du\u0161ice i \u0111ipovine, me\u0111u kojima lepotom plene patuljasta perunika i gorocvet. One su specifi\u010dne za prole\u0107e. Prva li\u010di na razbacane beli\u010daste, plavi\u010daste i ljubi\u010daste „jastuke“ na najvi\u0161im delovima zatravnjenih padina uz Tisu, dok druga zaustavlja dah oblikom, veli\u010dinom i bojom svojih cvetova. Guste populacije gorocveta grade prava „zlatna ostrva“ na obodnom, vr\u0161nom delu padina na granici sa platoom. Rano leto ostaje u se\u0107anju po bordo \u2013 ljubi\u010dastim tepisima od glavica Valdstajnovog luka. Boja poti\u010de od njegovih upadljivih glavica koje na vetru lelujaju vrta\u010dama brega. Za razliku od izvorne stepske zajednice koja je i konglometrat prirodnih retkosti i relativno uskog rasprostranjenja na specifi\u010dnim mikrostani\u0161tima, stepska zajednica jesenjeg masla\u010dka i stepskog vijka dominira u vidu paralelnih „traka“ izme\u0111u ogolelih plo\u010dica. Zajednica \u010de\u0161ljaste pirevine i metlice se javlja u vidu uskog venca koji opkoljava najvi\u0161e obronke brega. Izme\u0111u „\u017ebuni\u0107a“ metlice u lesu su izbu\u0161eni otvori u kojima se gnezde ptice p\u010delica i dr.). <\/span><\/font>\"\"<\/span><\/font>Najve\u0107i deo stani\u0161ta izlo\u017eenih strujama o\u0161trih vetrova su endemske zajednice li\u0161ajeva u vidu crnkastih mrlja na vertikalnim odsecima (jedno od tri nalazi\u0161ta u Evropi). <\/span><\/font>Posebnu pa\u017enju zaslu\u017euju i fragmenti \u0161uma hrasta medunca na ograni\u010denom lokalitetu isto\u010dnog dela titelskog brega. Tereni na kojima \u017eivi ga\u010dac su manje \u0161ume bagrema na padinama brega. „Mo\u0161orinski brest“ na platou je nestao pre nekoliko decenija.<\/o:p><\/span><\/font><\/p>\n

\n\t\u00a0\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0Od prirodnih resursa su zna\u010dajna dva izvora prirodne mineralne vode u podno\u017eju titelskog brega prema Loku. Dobra voda, neposredno uz put, nije nezapa\u017eena. Sem Lo\u010dana, koji je najvi\u0161e koriste, ovde po vodu dolaze i stanovnici ostalih naselja op\u0161tine i mnogobrojni putnici koji tuda prolaze. Na osnovu obavljenih hemijskih analiza, sadr\u017eaj vode iz ovih izvora sli\u010dan je sadr\u017eaju i kvalitetu vode Vrnja\u010dke banje. Izme\u0111u izvora na pa\u0161njaku su mnogobrojne rupe \u2013 „ku\u0107e“ tekunica.<\/span><\/div>\n
\n\t\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Op\u0161tina Titel, iako spada u male op\u0161tine, ima veoma bogate turisti\u010dke prirodne motive. Ako dodamo dugu i zanimljivu istoriju, posebne etnografske karakteristike \u2013 me\u0161avinu raznih obi\u010daja, vera i kultura, proizvodnju zdrave hrane uz dobar turisti\u010dki plan, ovaj kraj \u0107e vrlo brzo do\u0107i na listu turisti\u010dki poznatih destinacija.<\/span><\/font><\/div>\n

Autor:<\/strong> Gordana \u0160arki\u0107
\nDatum:<\/strong> 01, 09, 2007.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Op\u0161tina Titel se nalazi na krajnjem jugoistoku plodne ba\u010dke ravnice, me\u0111u dvema velikim rekama, Dunavom i Tisom, u \u0160ajka\u0161koj, na samoj trome\u0111i Ba\u010dke, Banata i Srema.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-11713","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11713","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11713"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11713\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11713"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=11713"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=11713"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}