{"id":11192,"date":"2008-05-06T00:00:00","date_gmt":"2008-05-05T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2008\/05\/06\/djurdjevdan-2\/"},"modified":"2008-05-06T00:00:00","modified_gmt":"2008-05-05T22:00:00","slug":"djurdjevdan-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=11192","title":{"rendered":"\u0110ur\u0111evdan"},"content":{"rendered":"

\u0110ur\u0111evdan je hri\u0161\u0107anski praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), \u010dime se obele\u017eava uspomena na Svetog \u0110or\u0111a.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n

\"\"\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po svom kalendaru, kao Dan svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, me\u0161aju\u0107i sa se predhri\u0161\u0107anskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hri\u0161\u0107anskim zemljama.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0110ur\u0111evdan je praznik sa jako puno narodnih obi\u010daja vezanih za njega, i magijskih radnji za za\u0161titu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Obi\u010daji i verovanja srpskog naroda vezana za \u0110ur\u0111evdan su u narodu svakako postojali i pre nego \u0161to je primio hri\u0161\u0107anstvo. Sveti \u0110or\u0111e je svojim praznikom svakako zauzeo mesto nekog starog srpskog bo\u017eanstva plodnosti i njegovog praznika.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Crkva na ovaj dan obele\u017eava pogubljenje svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.<\/span>
\n\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0110ur\u0111evdan se smatra za granicu izme\u0111u zime i leta, praznik vezan za zdravlje uku\u0107ana, udaju i \u017eenidbu mladih iz ku\u0107e, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko obi\u010daja i verovanja, pa i magijskih radnji.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Glavni obi\u010daji su:
\n<\/span><\/font><\/p>\n

    \n
  • pletenje venaca od bilja<\/span><\/font><\/li>\n
  • umivanje sa biljem<\/span><\/font><\/li>\n
  • kupanje na reci<\/span><\/font><\/li>\n<\/ul>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n

    \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uve\u010de, uo\u010di \u0110ur\u0111evdana, neko od uku\u0107ana nakida zelenih gran\u010dica u najbli\u017eoj \u0161umi i njima okiti vrata i prozore na ku\u0107i i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se \u010dini da bi godina i dom bili „beri\u0107etni“ \u2013 „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ponegde je obi\u010daj da ovo ki\u0107enje zelenilom vr\u0161e na sam \u0110ur\u0111evdan pre zore.
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tako\u0111e, opletu se ven\u010di\u0107i od „\u0111ur\u0111evskog cve\u0107a“: \u0111ur\u0111evka, mle\u010dike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvori\u0161tu i ku\u0107i. Ti venci stoje iznad vrata \u010ditavu godinu, do slede\u0107eg \u0110ur\u0111evdana.
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Mnogi prave krstove od leskovog pru\u0107a i stavljaju ih po njivama, ba\u0161tama i zgradama \u2013 „da bi se sa\u010duvali od grada“ (sli\u010dno krstovima od badnjaka za Bo\u017ei\u0107).
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uo\u010di \u0110ur\u0111evdana, doma\u0107ica spu\u0161ta u posudu punu vode razno prole\u0107no bilje, a onda odmah spu\u0161ta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabe\u017e i crveno jaje, \u010duvarku\u0107u koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ru\u017eu u ba\u0161ti da preno\u0107i.
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, doma\u0107in \u2013 „da mu ku\u0107a bude dobro \u010duvana“, itd. Svaki prema svojim potrebama i \u017eeljama.
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Veliku va\u017enost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cve\u0107a, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cve\u0107em i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim pru\u0107em. Ponegde se mlade\u017e ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom \u017eitu, „da bi im kosa rasla kao \u017eito“. Posebno je za ove obi\u010daje zna\u010dajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene p\u0161enice itd.), kojim se ljudi i \u017eene kite, ili \u201epri\u010de\u0161\u0107uju\u201c ili potapaju u vodu, u kojoj \u0107e se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju, itd.
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Narod na \u0110ur\u0111evedan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajedni\u010dki na „\u0111ur\u0111evdanski uranak“, na neko zgodno mesto u \u0161umi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i pi\u0107e; obavezno se pripremi jagnje na ra\u017enju a oni koji su za to zadu\u017eeni, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpo\u010dnu sa pripremama tako da se ra\u017eanj ve\u0107 uveliko okre\u0107e kad ostali do\u0111u. Pesma, igra i veselje traju \u010desto i do podne.
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na \u0111ur\u0111evdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim pru\u0107em „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva ope\u010de bolesti sa njim“, i selenom „da im du\u0161a miri\u0161e kao selen“.
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Oko Timoka svaki doma\u0107in na \u0110ur\u0111evdan dotera pred crkvu po jedno mu\u0161ko jagnje, i tu mu na svaki rog prilepi po vo\u0161tanu sve\u0107icu, pa pop posle liturgije iza\u0111e me\u0111u jaganjce, zapale se jaganjcima sve\u0107e na rogovima, o\u010dita im se molitva i blagoslove ih za trpezu.<\/span>
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Zemljoradnici su oko sela oboravali brazdu koja je \u010dinila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru.<\/span>
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ovaj praznik naro\u010dito po\u0161tuju sto\u010dari. Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje pa\u0161e. Tada se kolje prvo jagnje \u010dijom su se krvlju, radi zdravlja, uku\u0107ani mazali po \u010delu i obrazima. Sakramentalna \u017ertva jagnjeta, s kojim se \u201epri\u010de\u0161\u0107uju\u201c sva deca, je ujedno i najva\u017eniji od obi\u010daja za taj dan.<\/span>
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pre \u0110ur\u0111evdana ne treba selena brati ili mirisati, a na \u0110ur\u0111evdan svako uzme po jedan stru\u010dak te omiri\u0161e i zadene se za pojas, a devojke i mlade za \u0111erdan.
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na \u0110ur\u0111evdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“.
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Verovalo se da ako je na \u0110ur\u0111evdan vedro – „da \u0107e biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala ki\u0161a – „da \u0107e leto biti su\u0161no“. Ka\u017ee se u Srbiji da koliko nedelja pre \u0110ur\u0111evdana zagrmi, toliko \u0107e biti tovara \u017eita te godine.<\/span>
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sveti \u0110or\u0111e se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada stra\u0161nu a\u017edaju. Ne\u0161to dalje od njega stoji jedna \u017eena u gospodskom odelu. A\u017edaja na ikonii predstavlja mnogobo\u017ea\u010dku silu koja je „pro\u017edirala“ brojne nevine hri\u0161\u0107ane. Sveti \u0110or\u0111e ju je, po verovanju, pobedio i svojom mu\u010deni\u010dkom smr\u0107u zadao smrtni udarac „neznabo\u0161tvu“. Pod pobedom koju je sveti \u0110or\u0111e odneo nad a\u017edajom, verovatno se misli na prekid progona hri\u0161\u0107ana, deset godina posle njegove smrti, i progla\u0161enje hri\u0161\u0107anstva zvani\u010dnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. \u017dena na ikoni je mo\u017eda i sama carica Aleksandra, \u017eena cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simboli\u010dno mladu hri\u0161\u0107ansku crkvu.<\/span>
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godi\u0161nji porez pla\u0107a u dva dela: na \u0110ur\u0111evdan i na Mitrovdan.
    \n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nekada su ovog dana hajduci napu\u0161tali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u \u0161umu na zakazano mesto da ponovo otpo\u010dnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo se\u0107anje na tada\u0161nje hajdukovanje, pa je ostala i izreka „\u0110ur\u0111ev danak \u2013 hajdu\u010dki sastanak, Mitrov danak \u2013 hajdu\u010dki rastanak“.<\/span>
    \n<\/span><\/font><\/p>\n

    Literatura:<\/o:p><\/span><\/font><\/p>\n

    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n
    <\/div>\n

    Mirjana Kandi\u0107: Sveti velikomu\u010denik Georgije \u2013 \u0110ur\u0111evdan i \u0110ur\u0111ic, Srpske slave i obi\u010daji, 1. deo, Smederevska sedmica br. 234, od 15.1.2002.
    \nVuk Karad\u017ei\u0107: \u017divot i obi\u010daji naroda srpskoga, Be\u010d, 1867.
    \nVladika Nikolaj Velimirovi\u0107: Ohridski Prolog
    \nSrpska pravoslavna crkva Crkveni kalendar
    \nVeselin \u010cajkanovi\u0107: \u0110ur\u0111evdan, u Narodna enciklopedija, od grupe autora, 1927.
    \n\u0110or\u0111e Randelj: Sveta\u010dnik: slave i verski obi\u010daji kod Srba, Ljubitelji knjige, Novi Sad, 2006.
    \nMilan Vukovi\u0107: Narodni obi\u010daji, verovanja i poslovice kod Srba, Beograd, 1985.<\/span><\/font><\/p>\n

    <\/div>\n
    <\/div>\n

    Autor:<\/strong> Rade Ani\u010di\u0107
    \nDatum:<\/strong> 06, 05, 2008.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    \u0110ur\u0111evdan je hri\u0161\u0107anski praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), \u010dime se obele\u017eava uspomena na Svetog \u0110or\u0111a.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-11192","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11192","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11192"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11192\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11192"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=11192"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=11192"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}