{"id":11185,"date":"2008-05-04T00:00:00","date_gmt":"2008-05-03T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2008\/05\/04\/kac\/"},"modified":"2008-05-04T00:00:00","modified_gmt":"2008-05-03T22:00:00","slug":"kac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=11185","title":{"rendered":"Ka\u0107"},"content":{"rendered":"

Najve\u0107e selo u \u0160ajka\u0161koj<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n

\"\"<\/span><\/font><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na desetak kilometara od Novog Sada, na putu prema Titelu, delom na ba\u010dkoj lesnoj terasi i manjim delom u aluvijalnoj ravni Dunava nalazi se selo Ka\u0107. Ovo prigradsko naselje ima sve odlike manjeg grada i prema popisu iz 2002. 11166 stanovnika. Prvi pomen Ka\u0107a je iz vremena Arpadovaca, 1276. godine. Smatra se da je mesto dobilo po keltskoj re\u010di u zna\u010denju nasip ili utvr\u0111enje, \u0161to se povezuje sa imenom Kac<\/em> u zapisu iz 1332. godine. <\/span>U tursko doba Ka\u0107 je pripadao titelskoj nahiji segedinskoga sand\u017eaka. U prvom popisu iz turskih deftera 1554. je imao 19 domova. Od 1570, kada je zabele\u017eeno 14 ku\u0107a, 1590. ima 19, a 1699. bilo je 69 porodi\u010dnih stare\u0161ina sa 35 odraslih sinova. Od 1769. jedno je od \u0161est povincijalnih mesta koja su se u drugom krugu priklju\u010dila \u0160ajka\u0161kom bataljonu. U njemu ostaje do rasformiranja 1873, kada prelazi u administrativnu jurisdikciju ba\u010dko-bodro\u0161ke \u017eupanije. U godini pripajanja bataljonu, 1769, Ka\u0107 je imao 689 stanovnika koji su \u017eiveli u 101 ku\u0107i, a 1872, pri poslednjem popisu pred razvoja\u010denje 3021 stanovnik \u017eiveo je u 460 domova. Zanimljivo je da je onda u Ka\u0107u bilo svega sedam \u017eena vi\u0161e nego mu\u0161karaca. Za vreme postojanja Bataljona\u00a0 <\/span>sela su me\u0111usobno bila povezana najprimitivnijim putevima. Sredinom 19. veka Ka\u0107 se nalazio na trgova\u010dkom putu (bilo je pet glavnih puteva u Bataljonu) koji je vodio od Petrovaradina do Titela i dalje u Banat, \u0161to odgovara dana\u0161njoj trasi regionalnog puta Novi Sad \u2013 Titel.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U bataljonsko vreme ve\u0107ina \u017eitelja se pored glavnog, vojni\u010dkog poziva, bavila zemljoradnjom, ali je bilo i zanatlija i trgovaca. Najraniji zapis o zanatlijama je iz 1815. kada se obu\u0107ar Stevan Gavrilov odselio u Zemun. Tri godine kasnije, 1818, \u0107ur\u010dija Mojsil Sremac kupio je ku\u0107u u Ka\u0107u. Mojsilova udovica Kata se 1820. preudala za \u0107ur\u010diju Atanasija Petrovi\u0107a koji je do\u0161ao iz Provincijala. Iz 1810. poznati su trgovci iz porodice Mileti\u0107 (Sima je dr\u017eao mali du\u0107an) i dobrostoje\u0107a trgova\u010dka porodica Vladislavi\u0107-Ka\u0107anski. Ka\u0107 je po\u010detkom 19. veka imao tri svrati\u0161ta (kr\u010dma za to\u010denje pi\u0107a i za prijem gostiju). Prvo, \u201eKod zelenog krsta\u201c, 1828. otvorio je Tima Vemi\u0107.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sima Mileti\u0107 i sin mu Damjan sagradili su 1790. vodenicu na Dunavu kod Ka\u0107a. U isto vreme postojale su jo\u0161 dve vodenice na ka\u0107koj strani Dunava. U 19. veku selo je imalo i dve vetrenja\u010de, a izme\u0161u dva rata izgra\u0111en je mlin koji je radio sve do 1964. godine. Iz istog vremena je i ciglana koja i danas radi. Po\u0161to je glavna privredna grana u Ka\u0107u zemljoradnja, dve zadruge su osnovane po\u010detkom 20. stole\u0107a (prva 1902), a prestale su sa radom 1941. godine. Srpska ka\u0107ka \u0161tedionica kao zadruga osnovana je 1906. godine. Posle Drugog svetskog rata postojalo je poljoprivredno dobro i zemljoradni\u010dka zadruga, koji i danas dr\u017ee tradiciju.\u00a0 <\/span>Poslednjih decenija 20. veka nastali su manji industrijski pogoni i preduze\u0107a, ali ima i zanatlija.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Prvi voz kroz ka\u0107ku \u017eelezni\u010dku stanicu pro\u0161ao je 1899. godine. Po\u0161tanski i telegrafski saobra\u0107aj postoji od kraja 19. veka, a automatska telefonska centrala pu\u0161tena je u rad 1971. godine. Selo je elektrificirano 1953. godine. Umesto kopanih i bu\u0161enih bunara, uveden je vodovod i gasna mre\u017ea. Ku\u0107e su u\u0161orene, ali su ulice tek 1933-36. dobile slu\u017ebene nazive.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pred Prvi svetski rat u Ka\u0107u je \u017eivelo 3150 Srba, 800 Nemaca i 150 Ma\u0111ara. Posle rata broj stanovnika je u stalnom porastu. Nemci su se 1944. iselili u Nema\u010dku, a u njihove ku\u0107e tokom kolonizacije uselilo se 180 porodica iz Bosne i dvadesetak porodica iz okoline \u0160ida.
\n\"\" \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dana\u0161nja pravoslavna crkva u Ka\u0107u podignuta je izme\u0111u 1840 i 1844. i posve\u0107ena je u slavu Svetog Nikole (letnjeg). Pre ovog hrama postojao je jedan manji za koji se na zna kada je podignut. Uskoro bi u Ka\u0107u trebalo da po\u010dne gradnja manaastira.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u0160kolu je Ka\u0107 imao oko sredine 18. veka, a nova \u0161kolska zgrada od naboja sagra\u0111ena je 1785. godine. Tokom 18. veka, preko tri decenije u ka\u0107koj \u0161koli slu\u017ebovao je Ilija Petrovi\u0107, prvi poznati i jedini u to vreme ka\u0107ki u\u010ditelj. Po\u010detkom 19. veka, 1802\/3, u \u0161koli je bilo blizu 50 \u0111aka, dok danas Osnovna \u0161kola \u201e\u0110ura Jak\u0161i\u0107\u201c broji oko 1200 u\u010denika.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ka\u0107 je jo\u0161 1896. imao crkveno peva\u010dko dru\u0161tvo kojim je rukovodio sve\u0161tenik Vladislav Vukovi\u0107. U me\u0111uratno vreme postojao je sokolski hor. Srpska \u010ditaonica osnovana je u Ka\u0107u 1907, a danas je to ogranak Gradske biblioteke u Novom Sadu sa oko 15000 knjiga.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Najstariji sportski kolektiv je Ka\u0107ki omladinski sport-klub (KOSK) osnovan 1912, a od 1926. menja ime u OFK \u201eJugovi\u0107\u201c koje i danas nosi. Sportsko dru\u0161tvo \u201eJugovi\u0107\u201c ima ekipe u fudbalu, rukometu, karateu, stonom tenisu, ko\u0161arci i \u0161ahu. Teniski klub \u201eJugovi\u0107\u201c je izvan sportskog dru\u0161tva.<\/o:p><\/span><\/font><\/p>\n

<\/div>\n

Literatura: \u0160ajka\u0161ka, I i II, storija, Novi Sad 1975
\n<\/span><\/font>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Enciklopedija Novog Sada,sv. 11, Novi Sad 1998.<\/span><\/font><\/p>\n

Autor:<\/strong> Dragan Kolak
\nDatum:<\/strong> 04, 05, 2008.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najve\u0107e selo u \u0160ajka\u0161koj<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-11185","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11185","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11185"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11185\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11185"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=11185"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=11185"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}