{"id":11033,"date":"2008-02-16T00:00:00","date_gmt":"2008-02-15T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2008\/02\/16\/nadalj\/"},"modified":"2008-02-16T00:00:00","modified_gmt":"2008-02-15T23:00:00","slug":"nadalj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=11033","title":{"rendered":"Nadalj"},"content":{"rendered":"

Najmla\u0111e selo \u0160ajka\u0161kog bataljona<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\"\" <\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ovovremeni Nadalj je najmla\u0111e selo u \u0160ajka\u0161koj. Naseljen je odjednom izme\u0111u 1800. i 1801. godine. Nadalj je jedino od 14 naselja \u0160ajka\u0161ke koje le\u017ei \u201es one strane jarka\u201c, odnosno, rimskih \u0161an\u010deva. Osnovanjem Nadalja zaokru\u017eene su granice \u0160ajka\u0161kog bataljona u trouglu Dunav \u2013 Tisa \u2013 rimski \u0161an\u010devi. U onda\u0161njem \u0160ajka\u0161kom podru\u010dju bilo je vi\u0161ka zemlje u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, tzv. predijumi. Vlastima je odgovaralo da se ta zemlja podeli doseljenicima, jer bi time potpomogli privredni razvoj i ve\u0161ta\u010dki pove\u0107ali broj stanovnika i budu\u0107ih vojnih obveznika. Dvorski ratni savet je planirao da u blizini \u010curuga naseli nema\u010dki \u017eivalj iz \u201erajha\u201c. Posle dosta peripetija odlu\u010deno je da se na predijumu \u201eNadalj\u201c nasele Srbi iz provincijala. Po\u010detno naselje se razvijalo oko dveju glavnih ulica koje se seku pod pravim uglom i vode na \u010detiri glavne strane sveta. Ostale ulice povla\u010dene su paralelno sa njima. Oko raskr\u0161\u0107a glavnih ulica postojao je slobodan prostor koji je namenjen podizanju parka. Nadalj ima oblik \u010detvorougla, a atar mu je u obliku nepravilnog petougla. Nadalju pripada i eksteritorijalni potes Boronj pored Tise u \u017eabaljskoj op\u0161tini. Danas Nadalj pripada srbobranskoj op\u0161tini. Za godinu osnivanja sela zvani\u010dno se uzima 1801. godina. Prvi Nadalj\u010dani su se doselili iz komorskog sela \u010ceba (\u010celareva) po\u0161to je to selo prodato spahiji Marfiju. On je na ra\u010dun Srba delio zemlju doseljenim Nemcima, a Srbi su spas potra\u017eili u Vojnoj granici. Komandant Bataljona Stanisavljevi\u0107 dobio je dozvolu da ove Srbe naseli na pustari \u201eNadalj\u201c kod \u010curuga. Pri osnivanju Nadalja zabele\u017eeno je 98 stare\u0161ina porodica sa oko 900 \u017eitelja. Prilikom rasformiranja \u0160ajka\u0161kog bataljona 1872. popisana je 271 ku\u0107a i 1669 stanovnika.<\/span><\/font><\/p>\n

\"\"<\/span><\/font><\/div>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Istorija pamti da su u blizini ovovremenog Nadalja jo\u0161 u 16. veku postojala dva naselja koja bele\u017ee izvori \u2013 istoimeno selo Nadalj i selo Nada\u0161. Postoje tri pretpostavke o nastanku imena Nadalj. Od \u010de\u0161ke re\u010di \u201enadol\u201c, srpske \u201enajdalja\u201c i ma\u0111arske \u201enadalya\u201c \u0161to zna\u010di nisko, mo\u010dvarno, trskovito zemlji\u0161te. I \u010detvrto tuma\u010denje da je nastalo od re\u010di \u201enadaly\u201c \u0161to na staroma\u0111arskom zna\u010di pijavica. A njih je bilo u mo\u010dvarnim predelima ovoga kraja. Najstariji pomen sela pod imenom Nadalj poti\u010de iz 1543. godine. Selo se pominje u dokumentima kalo\u010dke mitropolije u vezi sa pla\u0107anjem poreza. Istovremeno se pominje i selo Nada\u0161. Turski defter je 1590. u Nadalju zabele\u017eio 19, a u Nada\u0161u 25 poreskih obveznika.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada je formirana Potiska granica (1701) Nadalj se spominje kao predijum (pustara) \u010curuga. Prilikom razrezivanja poreza vlasti ba\u010dke \u017eupanije popisale su 1702. 40 mu\u0161kih punoletnih glava. Rakocijevi \u201ekuruci\u201c su 1705, verovatno, opusto\u0161ili Nadalj, jer se posle retko spominje kao naselje, a vi\u0161e kao pustara. Prilikom naseljavanja Nadalja svaka porodica je dobijala plac na kojem je podizala ku\u0107u. Prve godine naseljavanja podignut je stan za oficira, kr\u010dma, op\u0161tinska ku\u0107a i \u0161kola. Odmah je bila podignuta, dodu\u0161e, tro\u0161na crkvica pokrivena trskom. Sada\u0161nja pravoslavna crkva po\u010dela je da se gradi 1811, a zavr\u0161ena je 1813. i posve\u0107ena je ro\u0111enju sv. Jovana (Ivanjdan). Crkva je u Buni 1848-9. izgorela, ali je posle zaklju\u010denja mira obnovljena. Prvi sve\u0161tenik bio je Teodor Georgijevi\u0107, doseljenik iz \u010ceba. Sve do podizanja nove crkve (1811\/13) bogoslu\u017eenja su dr\u017eana i u \u0161kolskoj zgradi. Prema izvorima za 1802\/3, u\u010ditelj Nikola Ke\u0161anski u\u010dio je 30 \u0111aka. Za vreme velike poplave 1816. \u0161kola je o\u0161te\u0107ena pa je morala da se gradi nova. Nova zgrada podignuta je 1850. godine.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sela u \u0160ajka\u0161kom bataljonu\u00a0 <\/span>bila su povezana najprimitivnijim zemljanim putevima. Sredinom 19. veka pored Nadalja je prolazio po\u0161tanski put, \u201epored kr\u010dme \u2019Gat\u2019 i \u010duru\u0161kih livada\u201c. Na istom putu otvorena je kr\u010dma za koju je Ledin\u010danin Zaharije Stankovi\u0107 sa komandom Bataljona zaklju\u010dio 1791. najstariji ugovor na bataljonskom podru\u010dju. Kr\u010dmu je Stankovi\u0107 podigao o svom tro\u0161ku na pustari \u201eNadalj\u201c pored nasipa izme\u0111u Feldvara i Temerina deset godina pre osnivanja sela.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nadalj\u010dani su se bavili zemljoradnjom i sto\u010darstvom, ali prvo zanimanje im je grani\u010darska slu\u017eba. S obzirom da je \u0160ajka\u0161ka imala vojnu organizaciju vlasti to je vi\u0161e nego u provincijalu postojala potreba za zanatlijama razli\u010ditih profila: kova\u010di, kolari, pu\u0161kari, abad\u017eije, \u0107ur\u010dije, tesari i drugi. Najstariji pisani podatak o zanatlijama u Nadalju je iz 1815. kada je kova\u010dki kalfa Jakov Miladinov dobio dozvolu da se naseli, a onda se 1823. iselio u Turiju. U Nadalj se 1815. doselio i prvi kolar Nemac Paul Blajh.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Prvi trgovac u selu bio je Matija Lorenc koji je ve\u0107 imao kir\u010dmu, ali je 1817. otvorio i du\u0107an. U selu je bilo pekara, moralo je biti i mlinara, pominje se Jovan Ni\u0107iforov koji 1826. nije dobio dozvolu da se naseli u Nadalju, niti da podigne suva\u010du, jer je ve\u0107 1815. postojala jedna suva\u010da dovoljna celom selu. Ovu suva\u010du je Luka Dejanovi\u0107 prodao nekom Filipu Ku\u017eeti.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Istorija Nadalja od osnivanja (1801) vezana je za sudbinu \u0160ajka\u0161kog bataljona. Do 1808. Nadalj je sa \u010curugom \u010dinio jednu kompaniju (\u010detu), a onda je zajedno sa Gospo\u0111incima\u00a0 <\/span>formirana druga sa sedi\u0161tem u Nadalju. Komandant ove jedinice bio je kapetan Lobarda. Najpoznatiji nadaljski oficir sa zavidnom grani\u010darskom karijerom bio je Stevan Surdu\u010dki. U revolucionarnoj 1848-9. Nadalj sa \u010curugom su, kako bele\u017ee izvori, bili najbuntovnija mesta u Bataljonu. Vesti o revoluciji stigle su i u Nadalj u kome je ve\u0107 1. aprila 1848. odr\u017ean zbor grani\u010dara sa kojeg su upu\u0107ena \u201enarodna zahtevanja\u201c, odnosno, revolucionarni program Srba koji zajedno sa ostalima treba odneti u Be\u010d. I Svetozar Mileti\u0107je onih dana odr\u017eao govor u Nadalju. U\u010ditelj Petar Zari\u0107 i grani\u010dar Lazar Surdu\u010dki predstavljali su Nadalj na Majskoj skup\u0161tini (13\/1. maj 1848) u Sremskim Karlovcima. Nadalj je sa vojnog gledi\u0161ta postao va\u017eno mestu u sistemu odbrane na liniji Turija \u2013 Feldvar (Ba\u010dko Gradi\u0161te). U stra\u0161noj prole\u0107noj ofanzivi generala Morica Percela, 1849, Sentoma\u0161 (Srbobran) je do\u017eiveo te\u017eak poraz, a zatim su redom zauzimana, razarana i paljena i ostala \u0161ajka\u0161ka mesta. Posle zavr\u0161etka rata i uspostavljanja mira Nadalj\u010dani su se vra\u0107ali svojim, iako popaljenim, ku\u0107ama. Doseljavale su se i nove porodice, a naro\u010dito posle ukidanja \u0160ajka\u0161kog bataljona 1873. godine. Naseljavanje Nadalja nastavljeno je sve do kraja Prvog svetskog rata. Me\u0111u 1621 Nadalj\u010daninom popisanim 1873. bilo je 26 Nemaca i tri Slovaka, a 1910. od 2728 stanovnika skoro 15 odsto \u010dinili su Ma\u0111ari, Nemci, Rusini, Jevreji i drugi.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Posle razvoja\u010denja Bataljona brzo se prelazilo sa naturalne na robno-nov\u010danu privredu \u0161to je zateklo nespremne \u0160ajka\u0161e i dovelo do nazadovanja u zemljoradni i sto\u010darstvu. Osnivanje zemljoradni\u010dkih zadruga bio je poku\u0161aj da se pomogne seljacima i selu. U Nadalju je prva zadruga osnovana 1902. godine. Verovatno je tokom rata prestala sa radom, ali je tradiciju nadaljskog zadrugarstva 1921. nastavila Srpska zemljoradni\u010dka zadruga sa 54 zadrugara. Osnovana je i Srpska turinsko-nadaljska zadruga za pomaganje i \u0161tednju 1905. i postojala je do 1918. godine.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Na kraju Prvog svetskog rata, 15. novembra 1918, u Nadalj je u\u0161la srpska vojska, smatra se, pod komandom oficira Ivice \u017divaljevi\u0107a. Na skup\u0161tini u Novom Sadu (25.11.1918) odluku da se Vojvodina prisajedini Srbiji podr\u017eali su predstavnici Nadalja sve\u0161tenik Vojislav Kova\u010devi\u0107, u\u010ditelj Kamenko \u010cura i zemljoradnik Milan Raki\u0107. U Nadalju je 3. februara 1919. ustanovljen Narodni odbor op\u0161tine.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Izme\u0111u dva rata i dalje je poljoprivreda najva\u017enija privredna grana. Od sitne industrije imali su mlin (1926) i kudeljaru (1938). Ciglana, koju je jo\u0161 1898. podigao Franja \u0160mit, obnovljena je 1906. i modernizovana 1930. godine.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Izvori navode da je 1878. u Nadalju postojala Srpska \u010ditaonica u ku\u0107i Pante Surdu\u010dkog. Biblioteka sa \u010ditaonicom obnovljena je 1905. i ponovo reorganizovana 1911. u Srpsku ratarsko-zanatlijsku \u010ditaonicu. Sve do Drugog svetskog rata biblioteka i \u010ditaonica su bile u istim prostorijama Svetosavskog doma. Krajem osamdesetih godina 19. veka Nadalj je imao Srpsko peva\u010dko dru\u0161tvo.<\/span><\/font><\/p>\n

<\/div>\n
<\/div>\n

Literatura: Lazar Raki\u0107, Nadalj, Matica srpska, Novi Sad 1988.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>\u0160ajka\u0161ka I i II, istorija, MS i VM, Novi Sad 1975.<\/o:p><\/span><\/font><\/p>\n

Autor:<\/strong> Dragan Kolak
\nDatum:<\/strong> 16, 02, 2008.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najmla\u0111e selo \u0160ajka\u0161kog bataljona<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-11033","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11033","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11033"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11033\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11033"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=11033"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=11033"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}