{"id":11005,"date":"2008-01-28T00:00:00","date_gmt":"2008-01-27T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2008\/01\/28\/zabalj\/"},"modified":"2008-01-28T00:00:00","modified_gmt":"2008-01-27T23:00:00","slug":"zabalj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=11005","title":{"rendered":"\u017dabalj"},"content":{"rendered":"

Najlep\u0161e kompanijsko mesto<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n
<\/div>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kada se putem, \u0161to povezuje potiska mesta, krene iz Segedina niz Tisu\u00a0 <\/span>i zastane na raskrsnici ovog meridijanskog puta sa putem uporedni\u010dkog pravca koji povezuje Novi Sad sa Zrenjaninom i dalje vodi na istok prema Temi\u0161varu, to zna\u010di da se stiglo u \u017dabalj. U sedi\u0161te i sredi\u0161te, ranije sreza danas, op\u0161tine.<\/span><\/font><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

<\/span><\/font><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u017dabalj je jedno od 14 naselja \u0160ajka\u0161ke i sedi\u0161te istoimene op\u0161tine u ju\u017enoba\u010dkom regionu. Isto\u010dnu granicu op\u0161tine predstavlja reka Tisa. Od nje je \u017dabalj udaljen 12 kilometara i zbog toga nije mogao da ima svoje pristani\u0161te. Pored \u017dablja od 1899. prolazi \u017eelezni\u010dka pruga iz Novoga Sada prema Subotici i Segedinu. Izgradnjom novih saobra\u0107ajnica \u017dabalj je postao bli\u017ei Novom Sadu (22 km) i Zrenjaninu (29 km) i tako popravio svoj geografski polo\u017eaj.<\/span><\/font>\n<\/div>\n

<\/span><\/font><\/div>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Povoljniji polo\u017eaj \u017dablja, i op\u0161tine, pru\u017ea prirodna sredina \u0161to se ogleda u ekolo\u0161ko-ekonomskim uslovima. \u017dabalj je sme\u0161ten na ba\u010dkoj lesnoj terasi, koja je poznata po svojoj plodnosti i pogodna je za gajenje \u017eitarica i industrijskog bilja.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Prema arheolo\u0161kim nalazi\u0161tima mo\u017ee se re\u0107i da je \u017dabalj veoma staro naselje. Na\u0111eni arheolo\u0161ki materijal je iz vremena latenske i sarmatske kulture. Najstariji podaci o \u017dablju su iz 1514, kada je bio utvr\u0111enje \u0161to ga je Do\u017ea \u0110er\u0111\u00a0 <\/span>preoteo od sremskog vladike. Me\u0111utim, za \u017dabalj se znalo u vreme vladavine ugarskog kralja Vladislava IV Kumanca, koji je u \u017dablju izdao dve povelje dok je boravio u krajevima oko u\u0161\u0107a Tise u Dunav. Tako bi najraniji pomen \u017dablja mogao biti 1272, a najkasniji 1290. godine. Kada su ga zauzeli Turci pripadao je titelskoj nahiji u Segedinskom sand\u017eaku. Na jednoj karti zabele\u017een je 1566, a 1682. se bele\u017ei kao naseljeno mesto. U to vreme je zabele\u017een kao Zablija. Po turskim izvorima iz 1699. Sablija je selo na obali Tise. Stari \u017dabalj bio je na mestu koje je udaljeno \u201esat hoda na istok\u201c od dana\u0161njeg mesta, tj. na Tisi. Na staro mesto podse\u0107a toponim \u201eSeli\u0161te\u201c. U vreme velike poplave 1770. staro naselje je gotovo potpuno uni\u0161teno. Trinaest godina kasnije, 1783, car je odobrio preseljenje \u017dablja na sada\u0161nju lokaciju na lesnoj terasi, koja je po\u0161te\u0111ena od poplava. Da bi se odu\u017eili caru za dozvolu da presele selo me\u0161tani su predlo\u017eili da se ono nazove Jozefdorf (Josifovo selo). Ovaj naziv sela ostao je u slu\u017ebenoj upotrebi za sve vreme postojanja \u0160ajka\u0161kog bataljona.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Posle austrijsko-turskih ratova i zaklju\u010denja mira u Sremskim Karlovcima (1699) \u017dabalj ulazi u sastav Potiske vojne granice, a kada je ona ukinuta 1750. pripada jedno vreme Potiskom distriktu sa sedi\u0161tem u Be\u010deju. Osnivanjem \u0160ajka\u0161kog bataljona 1763. \u017dabalj je bio jedno od prvih \u0161est provincijalnih mesta koje se uklju\u010duje u ovu vojnu i administrativnu formaciju. Posle razvoja\u010denja bataljona (1873) \u017dabalj se uklju\u010duje u \u017eupanijsku civilnu upravu i mesto se izri\u010dito naziva \u017dabalj, ili ma\u0111arski Zsablya.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u017dabalj je oduvek imao jaku tradiciju kao upravni centar, iako je glavni grad \u0160ajka\u0161kog bataljona bio Titel. \u017dabaljski srez je od ukidanja bataljona obuhvatao pet naselja: Gospo\u0111ince, \u0110ur\u0111evo, Nadalj, \u010curug i \u017dabalj. Prilikom formiranja op\u0161tine u novije vreme Nadalj je pripojen srbobranskoj op\u0161tini, a \u017dabalj sa ostala tri naselja \u010dine jedinstvenu geografsku, privrednu i dr\u017eavno-upravnu teritoriju. \u017dabalj je sedi\u0161te jedino crkveno-organizacione zajednice SPC za 14 naselja \u0161ajka\u0161ke oblasti, odnosno, sedi\u0161te protojereja za \u0160ajka\u0161ku.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kroz \u010ditav 19. vek \u017dabalj se razvijao, ali je broj stanovnika sporo rastao. Prvi podatak je iz 1766. kada je \u017dabalj imao 1073 \u017eitelja. Sto godina kasnije, 1866, imao je 4.441 stanovnika. Od 1910. do poslednjeg popisa broj stanovnika se kre\u0107e izme\u0111u osam i devet hiljada.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sredinom 19. veka kroz \u017dabalj je prolazio trgova\u010dki put koji je vodio od Petrovaradina i Novoga Sada do nasipa na Tisi (Stari \u017dabalj) i dalje za Banat. Ove primitivne puteve redovno su pratili veli\u010danstveni drvoredi, naj\u010de\u0161\u0107e, bagremova. Zasa\u0111ivanje drvoreda zapo\u010delo je 1808. na osnovu naredbe komanduju\u0107eg generala Slavonije i \u0160ajka\u0161kog bataljona.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 U granici se sva privredna aktivnost odvijala u ku\u0107nim zadrugama, sa zemljoradnjom kao osnovnim (pored vojni\u010dkog) zanimanjem. I pored drugostepene uloge potrebe za zanatlijama i drugim zanimanjima uvek je bilo. Podaci o broju zanatlija, kako u \u017dablju tako i u ostalim grani\u010darskim mestima, su oskudni i odnose se na prvu polovinu 19. veka. Ovde se najranije spominju \u0107ur\u010dije Sima Tabakovi\u0107, koji se 1815. iselio u Veliki Be\u010dkerek i Jovan Jankovi\u0107 u neko provincijalno mesto. Iste godine pominje se i zakupac kr\u010dmi Jozef Derfer koji je u Karlovcima kupio 800 akova vina. Dve decenije kasnije pravo na kr\u010dmu imala je Eva Derfer, Jozefova \u017eena ili \u0107erka. Isti Jozef Derfer je 1821. otvorio i prvo svrati\u0161te (gostionica sa preno\u0107i\u0161tem) u \u017dablju \u201eKod princa Ludviga\u201c. Postoje podaci i o prvom kolaru (Mihael Skala), stolaru (Paris), sara\u010du-sedlaru (Jovan Odrovina), kroja\u010du (Petar Savi\u0107), abad\u017eiji (Petar Jovanovi\u0107). Najbrojniji majstori me\u0111u zanatlijama bili su kova\u010di. U \u017dablju se najranije pominje kova\u010d \u0110ura Pastrove\u010dki, \u010diji je sin Jo\u0161ka, kao kolarski kalfa, 1816. dobio paso\u0161 \u201eradi vandrovanja\u201c.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Kako se \u017dabalj nalazio na trgova\u010dkom putu, 1826. je dobio tri godi\u0161nja va\u0161ara (15. aprila, 20. juna i 29. septembra). Trgovina ja bila prili\u010dno razvijena, najstariji podatak o du\u0107anskom trgovcu je iz 1790. godine. Bio je to Ilija Leta, koji je posle skoro tri decenije (1818) osiroma\u0161io i skoro propao. \u0106erka trgovca Ilije \u010cavi\u0107a se 1797. udala u Novi Sad i odnela je u miraz Antoniju Vu\u010deti\u0107u 450 forinti. U \u017dablju se od 1815. pominju trgovci sa prezimenom Mihajlovi\u0107, Antonije-Aca (1815), Jovan (1819) i Teodor (1826). Verovatno su bili bra\u0107a ili bar ro\u0111aci. Iako trgovac Antonije Mihajlovi\u0107 je 1816 na Tisi kod svog sela postavio dve vodenice za mlevenje \u017eita. U vezi sa gradnjom srpske crkve u \u017dablju pominju se 1832. kao zna\u010dajniji trgovci Timotije Sarajli\u0107 i Teodor Sarajlija. O\u010digledno je da su se doselili iz Sarajeva ili, bar, njihovi preci.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Posle raspadanja ku\u0107nih zadruga grani\u010dari-zemljoradnici se udru\u017euju i osnivaju zemljoradni\u010dke zadruge. Neposredno pred ukidanje \u0160ajka\u0161kog bataljona osnovana je 1868. Titelska zemljodelska zadruga koja je imala svoje filijale u svim \u0161ajka\u0161kim selima, pa tako i u \u017dablju, gde je trebalo otvoriti i poljoprivrednu \u0161kolu. \u017dabalj je imao zadrugu 1903. i \u010dak dve od 1930 do 1940. godine.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Stvaranje novih, kapitalisti\u010dkih odnosa pratio je i razvoj bankarskih institucija \u2013 nov\u010danih zavoda. Jo\u0161 1875. otvorena je Prva zadruga Srba \u0160ajka\u0161a, zadruga za me\u0111usobno pomaganje i \u0161tednju, pa Srpska kreditna zadruga 1905, Prva \u0161ajka\u0161ka \u0161tedionica d.d. 1908. i na kraju Srpska \u017eabaljska \u0161tedionica.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Za\u010detke industrije u \u017dablju predstavljaju osnivanje tri mlina i dve ciglane od 1920. do 1940. i konopljare 1935. godine. Parni mlin Ignaca Vajsa, koji je zapo\u0161ljavao 10 radnika bio je prvi mlin u \u0160ajka\u0161koj. Nagli razvoj svilarstva nametnuo je potrebu prelaska sa manufakturne na industrijsku proizvodnju. U tu svrhu \u017dabalj je 1888. dobio otkupnu stanicu za \u010daure svilene bube, a po\u010detkom 20. veka podignuta je i svilara. \u017dabaljski srez je imao ukupno 296 zanatlija u ova \u010detiri sela.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Zdanje pravoslavne crkve u Starom \u017dablju poru\u0161eno je kao i sve ostale javne zgrade prilikom preseljenja sela na novu lokaciju. Nije poznato kada je stara crkva podignuta a jo\u0161 se i danas razaznaje mesto na kome je bila podignuta i obele\u017eava se vencem. Ni novopodignuta crkva nije zadovoljavala potrebe op\u0161tine, pa je 1832. odobrena gradnja sada\u0161nje crkvene zgrade koja je dovr\u0161ena 1835. i osve\u0161tao ju je ba\u010dki vladika Georgije Hranislav u maju iste godine. Posve\u0107ena je prenosu mo\u0161tiju Sv. Nikole.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Iako je nadvojvoda Ludvig u svom izve\u0161taju iz 1808. naglasio potrebu gradnje rimokatoli\u010dke crkve <\/span>u \u017dablju, ona je sagra\u0111ena tek 1824. u slavu Device Marije. Ovu crkvu osve\u0161tao je kalo\u010dki kanonik Mihajlo \u010cupor 1826. godine. U vreme bune 1849. ova crkva je izgorela, ali je posle obnovljena. Prvi sve\u0161tenik u njoj bio je Franc \u0160ramko (1824-1841).
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Najstariji podatak o srpskoj \u0161koli poti\u010de iz 1735. godine. Prvi poznati u\u010ditelj bio je pop Nikola, a posle njega pop Georgije. Izvori bele\u017ee da je 1772. \u0161kolu poha\u0111alo 48 \u0111aka a prema podacima iz 1785. \u0161kola je sagra\u0111ena od \u010derpi\u0107a i zgrada je dobro izgledala, deca nisu redovno i\u0161la na nastavu, op\u0161tina je slabo snabdevala \u0161kolu ogrevom a uspeh je bio vrlo slab. Prvi u\u010ditelj koji se pominje u 19. veku bio je Petar Jovanovi\u0107, koji je od 1815. do 1819. slu\u017eio u \u017dablju. U celoj \u0160ajka\u0161koj, pa i u \u017dablju, stanje srpskih \u0161kola bilo je r\u0111avo. Me\u0111utim, ni posle ukidanja bataljona, kada su \u0161kole pre\u0161le u dr\u017eavne ruke stanje se u njima nije bitnije promenilo. U \u017dablju je komunalna (op\u0161tinska) \u0161kola imala posebna odeljenja za mu\u0161ku i \u017eensku decu. Tek uo\u010di svetskog rata stanje u op\u0161tinskim \u0161kolama se popravlja. Tokom 1919. u \u017dablju je otvorena dr\u017eavna narodna \u0161kola.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Srpska \u010ditaonica i kasina otvorene su 1882. godine. Imao je \u017dabalj i peva\u010dko dru\u0161tvo \u201e\u0160ajka\u0161\u201c.
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Svojevremeno je \u017dabalj bio najlep\u0161e kompanijsko mesto u celoj Granici.<\/o:p><\/span><\/font><\/p>\n

<\/div>\n

Literatura: \u0160ajka\u0161ka I i II, istorija, MS i Vojvo\u0111anski muzej, Novi Sad,1975.
\n<\/span><\/font>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/span>Branislav Bukurov, Op\u0161tina \u017dabalj, Novi Sad, 1983.<\/span><\/font><\/p>\n

Autor:<\/strong> Dragan Kolak
\nDatum:<\/strong> 28, 01, 2008.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najlep\u0161e kompanijsko mesto<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-11005","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11005","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=11005"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/11005\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=11005"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=11005"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=11005"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}