ПИСМА ЧИТАЛАЦА: Невероватно је колико ови новинари стално пеглају ствари кад су у питању проблеми обичних људи!
Депонија не гори задња два месеца, већ задњих пар година! Ветар некад дува на село, а некад на Срем па кад нема дима у селу сматра се да је све у реду. На депонији сагоревају наслаге од по пар метара дебљине које је физички немогуће угасити. Постоје начини како се то ради, али то свакако није апел на грађане и увођење којекаквих измишљотина типа чуварске службе и сл. Трагедија и као врхунац овог проблема је сагоревање ђубрета, а нарочито пластике, која у том процесу испушта отровне материје које су махом теже од ваздуха. Због тога се непрекидно кроз улице „Рита“ осети тежак смрад који код људи ствара нервозу, јер тело се брани. Опасност коју овај проблем носи је невидљива, али изузетно велика. Такав дим, испуњен гасовима, веома је отрован и канцероген. Страшно је што сви ми то удишемо, трујемо се, а нарочито наша деца која расту и развијају се у таквим срединама. Њихова нејака тела су у још већем ризику од одраслих, а све то само зато што неко годинама не може да реши један обичан и крајње нужни, елементарни проблем. Не замерите ми, али само сам хтео да подсетим колико су небрига, немар и охолост узели маха. Шта ми овде да очекујемо, кад у 21 веку, живимо у смраду, загађеној земљи и води које скоро уопште више нема.
РЕДАКЦИЈА: Преносимо реакцију нашег читаоца на текст „ЈКП Комуналац тражи чуварску службу на депонији“ који смо објавили 23. јуна 2017. никако у намери да било шта „пегламо“ или улепшавамо. Насупрот, пратићемо и даље овај велики еколошки проблем у нади да ће он најзад, бити и решен. У наставку, погледајте како изгледа гашење пожара на тителској депонији.
U toku noci izmedju 04.07. i .5.07. oko 2- 2:30 probudio nas je uzasan smrad. Prozor nam je nocu uvek otvoren, ali ovo je bilo prvi put da se toliko smrada uvuklo u sobu da nas je gusilo. Ne mogu da zamislim kako je ljudima koji zive u ulicama blizu deponije. Mi smo bas daleko, skoro u bregu.