За активисте у домену заштите женских права и борбе за родну равноправност, овај датум је повод за скретање пажње јавности на друштвене проблеме с којима се суочава лепши пол. Остатак популације подељен је на оне који овај празник и даље обележавају уз цвеће и пригодне поклоне и на оне који га одбацују као заоставштину комунистичке ере.
Осми март, Дан жена, био је до пре коју деценију веома популаран, посебно у земљама Источне Европе. Цвеће, дечје рукотворине, честитке и други ситни поклони мајкама, супругама, сестрама, учитељицама били су уобичајени пратиоци овог датума у некадашњој Југославији. У многим предузећима жене тог дана нису радиле или су се с посла враћале затрпане поклонима. У фирмама су организовани свечани ручкови, жене су ишле на екскурзије у иностранство или су добијале чекове за куповину.
Ови обичаји задржали су се до данас, али чини се да су изгубили некадашњи сјај. Поред економских разлога који утичу на све скромније обележавање овог датума, важну улогу у томе има и промена система друштвених вредности.
Под окриљем Уједињених нација, 8. март се од 1975. године обележава као Међународни дан борбе за права жена и за међународни мир.
У историјском смислу, празник је проистекао из борбе жена радница за равноправност и еманципацију, која је масовнији карактер добила средином 19. века. У то време, жене су радиле и до 16 часова дневно, а њихов рад био је веома мало плаћен.
Када говоримо о Осмом марту и борби за женску равноправност, не смемо да заборавимо име Кларе Цеткин, немачке социјалисткиње која се залагала за побољшање статуса жена у друштву и иницирала идеју обележавања међународног женског празника.
Дан жена је први пут обележен 1911. године у више земаља, али датум празника није био исти. Три године касније Међународни дан жена обележен је 8. марта у шест земаља- Аустрији, Данској, Немачкој, Холандији, Русији и Швајцарској, да би у наредним годинама и деценијама био све распрострањенији.
Међу критичарима овог празника много је оних који у њему виде пропагирање секситичких стереотипа, а поједини стручњаци за друштвену историју истичу да је намењен превасходно женама које су постигле успех у мушким професијама.
Насупрот њима, феминистичке организације редовно на овај датум организују манифестације посвећене родној равноправности, подвлачећи неопходност борбе против насиља над женама, смањивања плата и наметања „традиционалних“ вредности припадницама лепшег пола.
У многим земљама, а посебно у Европи, празник је изгубио своју политичку конотацију и постао својеврсна мешавина Дана мајки и Дана заљубљених. У Русији је готово незамисливо не поклонити жени цвет поводом 8. марта. На цени су посебно мимозе, као симбол овог празника, и чоколада.
Текст: Валентина Булатовић – © Sputnik