БЕГЕЈ, ТИСА: Стабло, ко зна колико му је година, по законима природе, треба да расте и да се шири. Али, ту му се испречила бетонска плоча, остала од неког здања, које је, нажалост, зуб времена појео. Е, сад, дрво, немајући куд, као што се види на сликама, почело је да гута ту плочу.
Нема шта – чудо природе!
Лепо би било, кад би неко од Титељана или било ко други, написао од каквог здања је део ова плоча, односно, шта је то било на Бегеју?! Хвала му!
Ову причу смо преузели са личног ФБ профила Stevan Avguštin, 26.02.2017. чије фото-приче сте могли да видите претходних година на нашим страницама. Пошто смо као редакција, на посредан начин прозвани, овај чланак је одговор на то.
Ми смо старински медиј и верујемо да ћете прочитати-прегледати чланак до краја.
Следе коментари тј. реакције на Стеванов позив са ФБ-а.
Dragan Pavlovic На том месту сам могао живот да изгубим као клинац. Пливао сам са гумом, са горње стране бране, јака струја воде ме је однела на пар метара до бране где је вода преливала, срећом то су приметили старији момци који су су поскакали у воду и одгурали до обале где су ми пружили штап за који сам се ухватио. Њих је одвукла вода кроз брану на доњи део, срећом нису се подавили. Момци који су ме спасили су браћа Драган и Владан Марковић, (њих сам запамтио, имао сам 6-7 година, остале момке не знам) који су некада живели у нашој улици у згради поред ваше давно су се преселили у Београд. Хвала им пуно свима што су ме спасили, никада им нећу то заборавити.
Stevan Avguštin Поучна прича за данашње голобраде момке, а и девојчице!
Ilija Šaula У прошлости то подручје је припадало Лазару Лукачу, јерменском трговцу, он је градио, а синови разграђивали, добро је да су и темељи остали, а није то било тако давно, прије неких 200 година 
🙂
Stevan Avguštin Хвала, Илија! Имаш право о Лазару Лукачу. Сад сам на интернету прочитао о њему, где каже да је он купио то подручје, а после њега још више унапредио његов најстарији син, од њих четворице, Лајош, а нагло пропадање почело уочи Првог светског рата. Нажалост од бране данас, односно, јуче видео сам само тужне остатке које ће Бегеј и природа потпуно прекрити! Хвала ти за податак о Лазару! Поздрав!
Hoffmann Snazana Колико ја знам а становала сам у једној, сада постоје две напуштене куће поред долме, код Бегеја. Ту је некада био шлајз, односно брана. У једној од тих напуштених кућа живели су мајстори који су се бринули о шлајзу и пропуштали су бродове из Бегеја у Тису и обрнуто. На другој страни шлајза, некада није било острвце, оно је настало тек када је прокопан други ток Бегеја, без шлајза. На том месту је некада била велика радионица, зидана од лепе црвене цигле, како су наши стари зидали са укусом и љубављу. Када је прокопан други ток Бегеја, шлајз више није био у функцији, радионица је напуштена и остављена зубу времена и вандалима, који су зграду срушили и сада су остали само темељи. Небрига надлежних уз помоћ вандала полако докусурује наш лепи Тител и полако нестаје све што су некада вредни неимари створили.
Stevan Avguštin – Стеван је позвао и добре људе да ако су у могућности данас реагују:
Stevan Avguštin Лутају, напуштени, на острвцу, на ушћу Бегеја у Тису
Milan Vrsajkov Напуштени као и једна од најстаријих преводница у Европи.
Да ли треба да остану напуштени, попут прича о оваквим местима у нашем окружењу?
Покушали смо да илуструјемо да путем ФБ-а можете допрети до уског круга својих пријатеља. Ми се трудимо да на једном месту окупимо све оне којима су Шајкашка, и сва њена места на срцу.
Равница магазин је покренут 2006. године, архиву можете видети овде… Покренут је са идејом да путем оваквих чланака промовишемо актуелна, али и историјска догађања и људе са територије Шајкашке.
Овај чланак је очигледан пример како то у пракси може да изгледа. Недостаје само потписник доброг новинарског текста, репортаже…
Ако умете, пошаљите готов прилог, ако не, јавите се да заједно са другима уобличимо квалитетан тескт о актуелној теми.
Позив је отворен свима, пишите нам о свему што мислите да треба објавити. Потрудићемо се да вас повежемо са људима сличних интересовања, а на крају то све технички уобличити и објавити.
Хвала вам ако сте прочитали све, добродошли!
Можете нас контактирати на:
e-mail: redakcija@ravnica.rs
Тел: 0603988195