МОШОРИН: Удружење Шајкаша и њихових потомака “Вожд Ђорђе Стратимировић” из Мошорина и Центар за развој Шајкашке на достојанствен начин обележиће 165-годишњицу од знамените битке код Мошорина и Вилова.
Драган Колак: Зашто 1848/1849?
(Цртице поводом 165 година од завршетка војне историје Шајкашког батаљона)
Идеја аутономије Војводине као српског региона у саставу Хабзбуршке монархије настала је 1690. (Велика сеоба Срба), а остварена је на Мајској скупштини 1848. године;
У битно измењеном облику, као Војводство Србија и Тамишки Банат, потрајала је десетак година;
На таласу Револуције 1848. у Европи Мађари су хтели да се издвоје из састава Монархије. Истакли су политичке циљеве и стали на становиште да су све нације у Угарској у политичком смислу Мађари;
Као одговор намерама Мађара Срби су у Сремским Карловцима на Мајској скупштини 1848. прогласили Српску Војводину и отпочео је српско-мађарски рат;
Главни одбор (српски) позвао је 3. јуна 1848. Шајкаше да узму оружје;
Бивши шајкашки поручник 6. јуна 1848, Зарија Јовановић Чича (Мошорин, 1810 – Беч, 1850) са око 400 наоружаних Срба прелази Дунав код Ковиља и упућује се у Тител по оружје. У центру Титела развио је једну царску заставу и десет народних застава и од команданта Шајкашког батаљона пуковника Молинарија затражио топове с муницијом;
У Тител 15. јуна паробродом стиже „вожд“ Ђорђе Стратимировић са 500 Срба. Докопао се ратних залиха и цео Шајкашки батаљон превео на страну устаника и тако је војна 1848. за Шајкаше отпочела.
После битке код Панчева (јануар/фебруар 1849.) 12/24. фебруара 1849. Његош одликује Стевана Петровића Книћанина Орденом са ликом Обилића;
Книћанин се 9. марта 1849. Враћа у Кнежевину Србију;
После мађарске контраофанзиве народна војска се нашла у расулу, а народ у паници. У априлу се Книћанин са стотинак добровољаца сабораца враћа у Шајкашку;
Враћа се и анатемисани вожд Ђорђе Стратимировић, пошто његово људство никоме није хтело да се покори. Придружују му се капетан Јован Стефановић, и Србијанци са Книћанином и Миливојем Петровићем Блазнавцем;
Одсудна битка за одбрану почела је 13/1. априла 1849. код Мошорина и Вилова.
Трупама код Мошорина командовао је Ђорђе Стратимировић, а код Вилова Јован Стефановић, који ће за испољну храброст и умеће заслужити надимак Виловски ;
Тителски брег брани и сам Книћанин одбијајући Мађаре 24. и 26. маја, 1. и 7. јуна и 23. јула 1849. и одржао право „војничко чудо“;
Последњу битку Ђорђе Стратимировић бије 24. априла/6. маја и 2/14. маја 1849, после којих одлази у штаб Јелачићеве Јужне армије;
Српски добровољачки корпус и Книћанин 26. августа 1849. преко Сланкамена враћају се у завичај;
Последице рата: око 70.000 српских избеглица, 7.713 несталих и расељених лица; на гробљима Вилова, Мошорина, Лока и Титела (по матичним књигама) сахрањено 1.511 особа, од тога 858 Шајкаша, те 73 Книћанинова саборца.
Они су били део историје Шајкашког батаљона (ШБ):
1. Антоније Антоновић, официр ШБ
2. Јоаникије Антоновић, официр ШБ
3. Фрања Жабер Бегри, учитељ у ШБ
4. Пантелија Божић, тителски капетан
5. Стојан Бошњак, тителски капетан
6. Сава Давидовац, пуковник ШБ
7. Аврам Ђукић, генерал, историчар ШБ
8. Тимотије Живковић, шајкашки пуковник
9. Јован Зорић, генерал, започео службу у ШБ
10. Васил Јовановић Чича, народни официр
11. Зарија Јовановић Чича, мајор и народни пуковник
12. Петар Костић, капетан
13. Михајло Крестић, делегат на скупштини Дрбс у Пешти, члан ГО и комесар на Мајској скупштини, челник Милетићеве Народне слободоумне странке
14. Светозар Милетић, централна фигура Народног покрета у Шајкашкој
15. Теодор Станисављевић, први командант ШБ
16. Јован Стефановић Виловски, официр
17. Ђорђе Стратимировић, генерал, ратни и политички вођа Срба 1848-9.
18. Јожеф Тим, тителски срески лекар и историчар ШБ
19. Станојло Петровић, мајор и добровољац из Кнежевине Србије
20. Миливоје Петровић Блазнавац, мајор и добровољац из Кнежевине Србије
21. Стеван Петровић Книћанин, генерал и добровољац из Кнежевине Србије
Планирано је да се у петак, 11. априла, у 11 часова одржи парастос војицима и цивилима који су пострадали током 1849. године а затим да се у 20 часова у биоскопској сали у Мошорину одржи пројекција филма Шајкашки батаљон.
Између осталих, пројекцији филма ће присуствовати проф. др Александар Ђурђев, дипл. инг. Драгиша Марић, протојереј Бранко Ћурчин, msc. Петар Ђурђев, адвокат Вељко Етински и многи други.
Извор: sajkaskibataljon.rs