ГАРДИНОВЦИ: У суботу, 9. новембра у сали Дома културе окупио се велики број Гардиновчана, али и велики број поштовалаца Доминке Арсић који су дошли из других места.
Сви су се окупили да изразе поштовање, љубав и захвалност Доминки Арсић, рођеној Ранисављев, омиљеној учитељици, песникињи, оснивачу Женског певачког друштва „Сарке“, цењеном суграђанину, комшији и добром човеку.
Доминка Арсић рођена је 6. јуна 1940. године у Гардиновцима, селу у општини Тител. Основну школу завршила је у Новом Саду, а учитељску у Сремским Карловцима. Цео радни век од 1960-2000. године провела је у ОШ „Светозар Милетић“ у Гардиновцима. Својим знањем и деловањем задобила је љубав и поштовање својих ђака и суграђана. Књижевним радом почела је да се бави доста касно – почетком НАТО бомбардовања Србије. Пише песме и приче. Прва је свет угледала књига поезије „Љуб-љубасте песме“ (2008.), затим следи „Шала и збиља“ (2009.) – збирка дечијих песама, затим „Расанице“ (2010.), а књига „Сви моји ђаци на једном месту – у мом срцу“ (2014.) је књига за чији садржај није потребно много маште да би се разумело о чему говори. Године 2021. објавила је збирку песама „Сећам се себе“, где је у предговору написала: „Реч је била моје најважније и најдраже средство и љубав у животу, моја посестрима, моја радоваоница, понекад варка, а понајвише скривалица у тражионици. Чини ми се да никад праву нисам нашла, одговарајућу мојој мисли… Ипак, реч је моја ривалка, недорасла супарница мојој мисли је и победница, јер она остаје, а ја…ја немам зелене очи.“
Доминка је члан Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању УСКОР из Београда, његовог огранка у Ковиљу „Ковиљски књижевни круг“. Члан је Друштва жена „Дрен“ и оснивач Женског певачког друштва „Сарке“ у којем је наступала до својих позних година.
Нису је мимоишле ни награде за њен професионални и књижевни рад. Тако је на „Сабору књижевног стваралаштва Србије“ у Барајеву, под називом „Оловка не ћути“ освојила прву награду за социјално-сатиричну песму „Вреди живети“, за рад на радном месту награђивана је од стране школе, а општинско признање у виду Почасног писма „Велики грађани општине Тител“, добила је 2008. године.
Данас живи у Новом Саду у Дому за стара лица на Лиману. Како каже, тамо је међу људима њених година и сличних интересовања пронашла смисао живота у касном животном добу. Активно учествује у свим друштвеним догађајима у организацији Дома Лиман.
Идеја да се Гардиновци на леп и адекватан начин одуже својој суграђанки је потекла од великог броја мештана. Сам догађај уобличио је Игор Станимировић, један од оних који је захваљујући Доминки у себи открио честицу љубави према писању и фолклору. Иначе он је редовни учесник сличних догађаја у Гардиновцима. Приредбу која се састојала од рецитација сопствених песама или песама наших великих песника, певања изворних народних песама и играња народних кола, водила је др Смиљана Чурић, професор ликовне уметности у СТШ „Милева Марић“ Тител.
Учесници у рецитацијама су били: Ђорђе Плавшић из Ковиља који се бави писањем и глумом, Радован Чавић, најпознатији гардиновачки рецитатор, 90-годишњи Бранислав Ранисављев, члан огранка УСКОР-а, рођени брат Доминке Арсић и Љиљана Стојков – Калем, ћерка Јелисавете Стојков – преминуле песникиње и чланице певачке групе „Сарке“. Она је у име Гардиновчана – организатора казивала мајчину песму „Да ми је“.
У певачком и фолклорном делу учествовале су ученици ОШ „Светозар Милетић“, АКУД „Ђокица Марковић“ и чланице Женског певачког друштва „Сарке“.
Врхунац и смисао свега била је дирљива сцена када је Игор Станимировић уручио Доминки плакету и велики букет цвећа за све оно што је она своме родном месту несебично давала претходних деценија.
Текст и фото: Стево Диклић