ТИТЕЛ: Народна библиотека „Стојан Трумић“ Тител била је место где је 25. августа 2023. године свечано представљена књига песама „Читав живот на нешто сам чекао“, аутора Јовaна Мићина из Лока.
Народна библиотека „Стојан Трумић“ Тител је издавач ове књиге која је штампана у 250 примерака. Књига садржи око 70 песама у којима су кроз стихове описани разни тренуци који човека прате кроз његов живот, као што то говори и сам наслов књиге.
Најављујући песника и његову књигу, Горан Поповић, директор библиотеке, посетиоце је укратко упознао са ликом и делом Јована Мићина и о његовој досадашњој сарадњи са библиотеком.
Јованове стихове су са великом емоцијом и изражајношћу читале Војислава Војка Мојсиловић, Оливера Јовановић и Бранка Станковић. Песме садрже и неке локализме и старе речи и појмове карактеристичне за Лок, место у којем је песник провео досадашњи део живота. Захваливши Горану Поповићу, директору библиотеке, Ивани Зечевић и Светлани Арамбашић, аутор је најавио своју нову књигу из које је прочитана, како сам рече, једна од најјачих песама „Дај ми, Боже!“.
По завршетку презентације разговарали смо са песником Јованом.
– Реците нам нешто мало више о себи, о свом животу, чим се бавите, када сте почели да пишете песме, какви су Вам планови…
„Ја сам Јован Мићин из Лока. Пишем песме већ дуго година, али сам у последње две године написао око 250 песама. Бавио сам се пољопривредом, а сада сам запослен у хотелу „Тиса“ као достављач хране. Сваки дан напишем по једну песму. Инспирацију добијем од само једне речи.“
– Да ли сте имали бољу инспирацију док сте се бавили пољопривредом или сада када се бавите, условно речено, мало лакшим послом?
„Сада ми посао даје мало више времена, тако да ми док возим, речи готово саме теку. Једну песму напишем у току путовања од Лока до Титела и у супротном смеру.“
– Значи ли то да код Вас не важи она прича да мука највише натера човека да постане песник?
„Ма не! Песник може да постане скоро свако. Треба сложити праве речи и да песма има неки смисао. Ја волим када песма има почетак, средину и крај. Волим да користим старе речи и да пишем о старим обичајима.“
– Значи да песма одише амбијентом и средином у којој је настала?
„Да, баш тако. Више пишем на ове наше војвођанске теме – о салашима и о коњима. Некада је на Тителском брегу било много салаша, а сада је остало свега пар.“
– Када планирате нову књигу?
„Па, видите, ја већ имам готове песме не за једну него за две овакве књиге. Имам већ преко 200 песама које би могле да прођу, а надам се договору са Гораном (Поповићем, оп. С.Д.). Да није било њега не би ми ни прва књига изашла. Ја се још једном захваљујем директору Горану и свим радницима библиотеке који су помогли да та књига изађе.“
Текст и фото: Стево Диклић