Након кратке и тешке болести, неочекивано и прерано 24.03.2018. године напустио нас је Ненад Глишић, пријатељ и члан редакције магазина Равница која упућује искрено саучешће породици.
Ненад Глишић је рођен 1943. године у Новом Саду. Отац Радомир био је фотограф – завршио је занат код мајстора Хуга Рајса у Панчеву, једно време био и фоторепортер у Београду, а после рата је на главној улици преко пута Владичанског Двора у Новом Саду, отворио фотографску радњу у којој је овековечио генерације и генерације новосадјана.
Ненад је гимназију завршио у Новом Саду, а потом дипломирао на Правном факултету. Свој радни век је провео у Новкабелу, Југоинспекту и Победи, а био је активан и у Удружењу занатлија Новог Сада. Фотоапарат му је био у руци читавог живота, али се интензивније почео бавити фотографијом тек од пензионерских дана, када је – доласком дигиталне фотографије која је постајала све приступачнија и практичнија – кренуо у походе документовања не само наше равнице, њених људи, насеља и обичаја, већ где год би се обрео. Поготову је страсно забележавао појаве, начин живота и предмете који полако нестају. Био је рођен и одрастао у граду, све до позних дана у тој урбаној средини је и живео, а ипак се у њему пробудила потреба да обиђе и толика села Војводине и да у њима забележи, за потомке овековечи све важне детаље – од локалне историје, архитектуралних детаља, до обичаја, заната, начина живота и система вредности, који временом бивају потиснути и осудјени на заборав. Био је врстан познавалац географије и историје Војводине. Од око 450 насељених места у нашој покрајини обишао је, према сопственој процени, близу 400. Имао је дар да садашње стање посматра кроз контекст историје, па чак и топографије, и да не бива занесен или заслепљен дневнополитичким утицајима. Био је тих и скроман, а ипак, на неки начин и продоран: где год се његов препознатљив лик са фотоапаратом појавио, отварала су му се сва врата и очекивало га је искрено гостопримство. Као администратор fb странице Моја Војводина, мој дом представио је публици око невероватних 1500 албума – неки од њих су праве мале фото-монографије селā, репортаже о локалним манифестацијама, па чак и истраживачких подухвата, нпр. о водицама у Војводини.
Био је изузетно активан и до пре само неколико недеља неуморно је крстарио путевима и ленијама, готово у грчу покушавајући да забележи све оно што још није документовано, не би ли што више оног што нас чини оним и онаквим кави јесмо, сачувао.
Неизмерно ће нам недостајати, али ће нас сваки кутак, сваки типичан детаљ ове равнице, сваки призор који нам се чини битним, увек подсећати на њега.
Александра Глишић, 26.03.2018. fb страницa Моја Војводина, мој дом