ТИТЕЛ: У недељу, 5. марта, у невеликој просторији АКУД-а „Јован Поповић“ Тител, чланице Актива жена Друштва, као и најмлађи чланови, приредили су приредбу и изложбу ручних радова „Стварале су и стварају наше вредне руке“ којој су присуствовали бројни посетиоци – углавном чланице клуба, пријатељи Друштва и мештани.
Деца, најмлађи чланови АКУД-а, приредили су приредбу која се састојала од песама и рецитација посвећених мајци, што је одговарајућа тема уочи Међународног дана жена.
Приредбу која се под називом „Стварале су и стварају наше вредне руке“, одржава већ пуне 22 године, отворила је суграђанка Данијела Родић, власница кланице живине „ДБ Родић“. Она је у кратком обраћању подржала ову традиционалну манифестацију, са жељом да се настави и убудуће.
Нешто више од двадесет чланица АКУД-а „Јован Поповић“ Тител изложило је стотинак радова, што је било лимитирано величином просторије која је била препуњена изложеним радовима, посетиоцима и учесницима.
Разговарајући са Анком Лозанов, председницом Актива жена АКУД-а „Јован Поповић“ Тител, сазнали смо да је спонзор манифестације Скупштина општине Тител, а за, како рече, слатки програм који се састојао од колача, кафе и сокова побринуле су се чланице, издвојивши за то своја лична средства. Сведоци смо да је свега било у изобиљу и да су у слатком програму подједнако уживали најмлађи чланови друштва, али и посетиоци изложбе и приредбе.
Истакавши разноликост експоната, госпођа Лозанов је рекла да је изложба тако осмишљена да су на њој приказане разне технике и да није ручни рад само везење и хеклање, него да ту има и ришељеа, толеда, поентлеса, слика на платну, осликаних дашчица, ручно осликаних марама, ешарпи и штошта другог, које су урадиле вредне руке. Са задовољством наглашава да је АКУД-у ово прва изложба у властитим просторијама. Проблем је још увек мали простор, али ту је још једна знатно већа просторија која још није оспособљена, за коју се нада да ће уз помоћ друштвене заједнице ускоро и то бити решено. Некада смо, каже госпођа Лозанов, излагали и по 400 експоната, а не стотињак као ове године, али није сва кривица у малом изложбеном простору. Постоји већи проблем, а то је да код неких савремених жена постоји мишљење да је ручни рад демоде. Постепено то мишљење губи на снази, али још увек нема довољно млађих девојака и жена које би желеле да науче неке вештине и знања док још имају од кога.
Старије чланице већ имају слабији вид за тако фине и осетљиве послове, а постепено губе снагу и вољу за путовањима и наступима у другим местима. Са задовољством истиче да је њена ћерка, професорка разредне наставе, научила многе од вештина које чине ручни рад и да се нада да ће бити још таквих примера.
По завршетку програма, многа насмејана лица и руке са саксијом цвећа, напустиле су просторије АКУД-а „Јован Поповић“, уверене да ће оно што оне сада раде имати вредност и подршку и у будућим временима.
Текст и фото: Стево Диклић