ТИТЕЛ: Прошло је пуних 20 година од првих почетничких корака реализације једне идеје која се зове „Смотра ћириличке писмености“.
Идејни творац ове манифестације је Драган Колак, који је у то време радио као наставник руског језика у ОШ „Светозар Милетић“ Тител. Он је уочио да ћирилица губи корак у односу на латиницу и то у земљи коју су некада препознавали баш по српској ћирилици, писму које, по мишљењу многих, спада у ред најсавршенијих и најједноставнијих писама на свету. У то време биле су веома ретке манифестације у славу ћирилице, али је аутор ипак одлучио да своју идеју заштити од сличних које ће се касније, делом и из помодарских разлога, појавити на овим просторима, па је Смотра постала препознатљива по мотоу „Читај лепо пиши“. У првим годинама смотра је опстајала захваљујући упорности њеног аутора, али је касније „заразила“ све запослене у НБ „Стојан Трумић“ Тител, као и многе љубитеље лепе речи писане лепим писмом – ћирилицом. Убрзо по реализацији прве Смотре Колак је прешао да ради у библиотеку, тако да је сваке следеће године на Дан словенске писмености, који се обележава 24. маја на дан Свете браће Ћирила и Методија, Тител био пун аутомобила из разних крајева Србије којима су стизали награђени ученици, њихови родитељи и наставници.
Да је идеја за Смотру ћириличке писмености ухватила корење, доказ је и то што је опстала годинама по одласку њеног творца у пензију.
Данас запослени у библиотеци са једнаким ентузијазмом и срећом дочекују своје госте који бивају награђени дипломама и књигама и где они најбољи имају прилику да пред публиком прочитају своје стихове, прозне саставе или се пореде са другима у калиграфским креацијама.
Смотра од самог почетка негује не само нашу ћирилицу, него афирмише и језике других народа који пишу својим ћириличким писмом, као што су руски, украјински, бугарски, македонски, русински…
Обраћајући се бројним учесницима и љубитељима ћирилице, Горан Поповић, директор НБ „Стојан Трумић“, између осталог је рекао:
„С поносом и радошћу вам саопштавам да је пред нама двадесета, јубиларна Смотра ћириличке писмености.
Ово је својеврстан празник за нас, првенствено зато што се сад срећемо са вама који сте нас својим учешћем у Смотри пратили и подржавали свих двадесет година. Неизмерно смо вам захвални на вашој дугогодишњој подршци. Искрено се надамо да смо све ове године успевали на том путу који смо себи зацртали, а то је пут неговања свести о себи и свом језику и да смо успевали да афирмишемо традиционалне културне и духовне вредности. Смотру стога сматрамо духовном платформом и мостом између савремености и најдубље традиције.
Завршио бих поруком да наставите да се трудите да будете достојни представници свог језика. Пазите како и шта говорите да бисте увек и свуда могли да станете иза својих речи…“
Побројавши тридестак основних и средњих школа које су учествовале на овогодишњој Смотри, Поповић се захвалио члановима жирија који су прегледали све писмене задатке писане на српском, русинском и бугарском језику, као и калиграфске радове у калиграфским категоријама брзописа, традиционалног писма, ликовне креације, калиграфске креације, иницијала, монограма…
Мирјана Авгуштин, Ивана Зечевић, Горан Зечевић, Светлана Лозанов, Меланија Римар и Стево Диклић, чланови жирија, награђени су књигама и дипломама за дугогодишњу успешну сарадњу.
Захвалност за рад на Смотри припала је Светлани Арамбашић, Маријани Грлић, Сузани Ђуричић, Ивани Зечевић, Катарини Пантић, Ивани Петровић, Зорици Чорто и радницима библиотеке.
Истакнута је општина Тител за несебичну финансијску подршку Смотри.
Директор Поповић захвалио се и Петру Којићу, директору ОШ „Светозар Милетић“ Тител, овогодишњем куму Смотре.
Након што је свештеник благословио Смотру и освештао славски колач, награде победницима је уручила Гордана Малетић, књижевница из Београда. Претходно је Зорица Чорто, водитељка програма, рекла неколико реченица о богатој биографији и књижевном стваралаштву госпође Малетић.
По завршетку програма уследила је укусна закуска, разговори другара, размена искустава и планови за следећу Смотру ћириличке писмености.
Текст и фото: Стево Диклић