ТИТЕЛ: У понедељак, 25. августа,у Тителу је представљена књига песама „Лелек камена“ књижевника Мирка П Жигића. Издавач је Народна библиотека „Стојан Трумић“, Тител, рецезент, лектор и коректор је Тамара Стојшић, професорка српског језика и књижевности, а корице је урадила Јелена Галић.
Књига је подељена у четири циклуса: „Лелек камена“, „Она спава“, „Минијатуре“ и „И друге песме“.
Тамара Стојшић у анализи књиге, између осталог је написала: „…Песник се креће кроз четири циклуса у покушају обнове разорене стварности. Први међу њима је „Лелек камена“, по коме је и збирка названа, је поетика рата и страдања, простор испуњен галеријом ликова и моралном дискусијом која се развија кроз ћутање.
У другом циклусу „Она спава“ преплићу се мир и немир – хармонија у расклопу. Након бурног оквира првог циклуса чини се као да је управо на овом месту песник застао и да одабира пут свог спасења.
„Минијатуре“ представљају катарзу бола. Блиставе ономатопеје и свеопшта синестезија потпуно разбијају реално у нагону да га реконструишу. Симболизам се подиже до постмодернистичке засићености.
Четврти циклус „И друге песме“ обнавља ничеанску идеју о томе да су велики градитељи превасходно велики рушитељи. Рађа се ново Сунце – Лепота равнице чији мириси опчињавају песника и чине га надахнутим да тој лепоти испева антологијску песму…“
Мирко П Жигић рођен је 9. октобра 1946. године у Новој Криваји у Славонији. Школовао се у Новој Криваји, Дарувару и Београду. Од пада РСК живи у Гардиновцима.
Песме пише и објављује још од основне школе.
Радови су му објављени у неколико заједничких збирки у Вировитици, Инђији, Оџацима, Вршцу… Добитник је више награда за поезију:на првом међународном конкурсу УСКОР-а у Београду 2009. (Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању), на другом, трећем, четвртом и петом међународном конкурсу „Драган Жигић“ (2010-2013.), Добитник је награде „Мајсторско перо“ за изузетан допринос на очувању српске књижевне речи (Вршац 2012.) и Новембарске награде СО Тител 2012.
Објављене књиге песама: „Крик из таме“ (2003.), „Лелек за прагом“ (2004.), „Време самоће“ (2008.), књига песама за децу „Маштарије“ (2008 и 2009.), песме „Запис у времену“ (2013.) и роман „Алексина освета“ (2014.). Редовни је члан Матице српске, Нови Сад и УСКОР-а Београд и огранка „Ковиљски круг“ из Ковиља.
На представљању књиге песама „Лелек камена“ највећи утисак изазвале су песме „Она спава“, „Стари дуд“ и „Мириси равнице“. Песму „Стари дуд“ посветио је свом комшији Радовану Стојкову у чијем се дворишту налази поменути дуд, један од најстаријих у Војводини. Велике емотивне набоје изазвала је песма „Она спава“ посвећена његовој супрузи Милени са којом ће следеће године обележити 50 златних година верности и заједничког живота. Песма „Мирис равнице“ награђена је на четвртом међународном конкурсу УСКОР-а, 2012. године. Она је такође настала као резултат љубави према новој-старој домовини и новом кућном прагу.
Песник је инсистирао на пажњи публике док је једну од песама читао његов унук Филип Фића још не иде у школу, али је песму прочитао изражајно и течно, са правим осећајем за ритам и риму.
Деда у њему види свог наследника и поноси се њиме. Дотле ваља писати нове песме, обележити 50 златних година, па и више од тога ако тако буде божја воља.
Текст и фото: Стево Диклић