ЖАБАЉ: Председник Општине Жабаљ Урош Радановић састао се са археологом Станком Трифуновићем из Музеја Војводине, који већ 23 године истражује локалитете у Чуругу.
Археолози су најпре истраживали само локалитет „Стари виногради“, код Циглане, које представља највећи археолошки пројекат у Војводини у протеклих пола века, а са својом површином од више од стотину хектара једно је од највећих археолошких налазишта у Србији. Од 2008. године археолози у Чуругу истражују још два локалитета – прво је гробље сермата из првог века нове ере, а на другом гробљу сахрањивано је илирско панонско становништво.
Циљ разговора је будућа сарадња између Општине Жабаљ и Музеја Војводине, односно потенцијал Чуруга да ту буде направљен археолошки парк и музеј, а тиме би Чуруг постао први археолошки парк у Војводини.
Председник Општине истакао је да Чуруг, према званичним подацима, датира из 13. века и да је свестан потенцијала који има.
„Чуруг иза себе има богату историју и много значајних историјских личности, на шта треба да будемо поносни сви ми из општине Жабаљ. Зато ћемо увек бити подршка археолозима и тежићемо ка томе да остваримо што бољу сарадњу, како бисмо у будућности, уколико услови буду дозвољавали, улагали у археолошки парк и тиме обогатили нашу општину“, рекао је Радановић.
Руководилац пројекта „Стари Виногради” археолог Станко Трифуновић каже да је налазиште вредно са становишта археолошке и историјске науке.
„На археолошком налазишту „Стари виногради“ у Чуругу пронађени су остаци културе од каменог доба до праисторијских епоха, античког доба, средњег века, до краја 17. и почетка 18. века. Налазиште се простире на више стотина хектара и до сада се утврдило да се на овом простору у континуитету живело од праисторије до 18. века. Волео бих да се у Чуругу отвори археолошки парк, музеј на отвореном, где би се на локалитету реконструисао период и уз пронађене археолошке објекте отворила музејска поставка.
Локација за то је одлична, налазиште је у близини пута на асфалту, а у близини је и мотел, па би се археологија добро повезала са туристичком привредом“, наглашава Трифуновић.
Уколико буде могућности да се сви ти планови остваре, посетиоцима би био дочаран свакодневни живот минулих времена, од најмлађег гвозденог доба до краја турске власти, од дечје колевке до заната и ратовања, као и однос тадашњег човека према мртвима и религији.
Извор: zabalj.rs