ТИТЕЛ: Проф. др Слободан Рељић гостовао је на трибини Друштва српско-руског јединства „Тител“ у сали Скупштине општине Тител.
Трибину је отворио Светозар Иконов, председник Друштва. Он је искористио присуство великог броја људи да би чланство и симпатизере упознао са планом активности Друштва у 2020. години, при томе дајући велики значај предстојећој посети Тителу амбасадора Руске Федерације у Србији, Александра Боцан Харченка. Високо место у Иконовом излагању заузима и информација о позиву Руског дома у Београду за гостовање Друпштва српско-руског јединства и представника општине Тител, 31. марта ове године. Иконов је открио део плана, који се нада да ће остварити уз помоћ господина Мирослава Лазанског, нашег амбасадора у Москви, по којем би била пронађена нека област или место у Русији, до 50 000 становника, са којом би општина Тител успоставила привредну, културну, спортску и сваку другу сарадњу. Такође је изнео део протокола за долазак и боравак у Тителу, господина Боцана Харченка чије присуство би могло да буде искоришћено за слање неког нашег талентованог детета на бесплатно школовање у Русију, али и гостовања у Тителу неких музичких и других уметника из Русије . На крају свог излагања, господин Иконов је најавио скоро гостовање Љубинке Милетић, главног и одговорног уредника Спутњика.
Најављујући проф. др Слободана Рељића, истакао је да је он познати социолог и новинар. Дипломирао је журналистику на факултету политичких наука у Београду, а магистрирао на Филозофском факултету, Одељења за социологију у Источном Сарајеву. Био је главни уредник НИН-а у периоду 2002-2009. године. Завршио је специјалистички курс Медији и демократија на америчком универзитету Дарам у Северној Каролини. Године 2010. одбранио је докторску дисертацију под насловом : „Промена карактера медија у савременом капитализму: узроци , актери и последице“. Објавио је књиге: Одумирање слободних медија, Криза медија и медији кризе и Медији и Трећи светски рат – сматрајте се мобилисаним.
Говорећи о теми на овој трибини: „Руски одговор на покушаје ревизије резултата Другог светског рата“, професор Рељић је цитирао Џорџа Орвела: „Ко контролише прошлост, контролише садашњост. Ко контролише садашњост, контролише будућност“. У току занимљивог предавања додирнуо се многих тема које је немогуће пренети у кратком новинарском тексту, па их само овлаш дотичемо.
Пољски премијер Матеуш Моровјецки, поводом непозивања Путина (Вучића такође) на обележавање 80 година од избијања сукоба у Другом светском рату, изјавио је да ће се „Пољска оштро супроставити настојању Русије да оживи стаљинистичку визију савремене историје“. За Пољску је велик ударац био недолазак америчког председника Доналда Тампа који је свој недолазак „оправдао“ доласком урагана Доријана и његовом потребом да у том случају буде у Америци „код куће“. Пољској је честитао јер је „лепа земља“. Русија и Путин, као и још неки у свету, упитали су да ли се на Рајхстагу 1945. завијорила америчка или руска застава, да ли су 600 000 погинулих бораца Црвеноармејаца у Пољској ништа, да ли су Руси били ослободиоци или освајачи и многа друга питања.
Данас се поставља питање да ли је Запад уопште био за пораз Хитлера, а у прилог тој сумњи иде и чињеница да бомбардовања Немачке скоро у току целог рата, уопште нису била усмеравана на војне циљеве, уништавање фабрика оружја, муниције и војне опреме, него на радничка насеља и слично. Циљ је био да се Руси и Немци што више истребе и да сукоб потраје што дуже, па је помоћ издашно стизала увек оној страни која губи. Одмах по завршетку рата планиран је напад на СССР, па је у тим удруженим снагама требало да учествује и десет наоружаних немачких дивизија.
Данас запад покушава да изједначи улогу Хитлера и Стаљина. Истовремено Стаљин у Русији има све већи рејтинг. Тако је за њега 1989. било тек 12% Руса, 2012. 42%, а 2015. године 52% Руса сматрају га позитивном личношћу. Истовремено 52% Руса, Борису Јељцину не може да пронађе ниједно позитивно достигнуће. Стаљин, какав год да је био, у Русији је симбол победе и индустријализације. Сам Черчил једном приликом је рекао да су у заблуди сви они који мисле да народ таквог човека може заборавити.
Данас је у Русији на делу историјско помирење комунизма и цркве. Ни Зјуганов више не поставља услов да се у Уставу не помиње Бог. Народ у русији враћа се хришћанским вредностима. У историји, на западу никад није било друштва које је било атеистичко иако је било појединаца и група, али није постојао атеистички систем.
Парада, 9. маја на Црвеном тргу биће коначан обрачун са свима онима који желе да прекроје историју. Професор доктор Слободан Рељић, за Немачку је рекао да је она најокупиранија земља у Европи, па отуда његово чуђење како Србија може да од ње очекује помоћ у решењу питања Косова. Немци чине само оно што им је допуштено. За Енглезе је рекао да су политички веома интелигентна нација, да су ушли у Европску унију онда када им је то одговарало и да сада излазе кад ту за себе не виде перспективу. Од њих не можемо очекивати никакву добру намеру. Биле су ово само цртице извучене из стручног и обимног предавања које је одржао проф. др Слободан Рељић.
Текст и фото: Стево Диклић