ТИТЕЛ: Жан Беливо, Канађанин, на свој 45-ти рођендан 18. августа 2000. кренуо је на пут око света. Прешао је да сада Северну и Јужну Америку, Африку, Европу. Сада је у Србији, у Тителу. До сада је прешао око 40 000 км, једном је већ обишао земаљску куглу по њеном најширем делу и подерао 33 пара ципела.
Показујући албум у коме је успео да сачува илустроване новинске исечке на бројним језицима који говоре о његовом путу, Беливо тврди да пуним животом живи, откако је кренуо на овај подухват. – Тајну сам чувао више од ос
ам месеци од породице, припремајући се за пут. Три недеље пре поласка рекао сам породици да крећем на пут око света пешице гурајући мала колица са најнеопходнијом опремом. Моја срећа је била бескрајна када су супруга, син и кћерка разумели моју потребу, објашњава Беливо додајући да се са супругом сваке године види по месец дана и да од 2000. имају сваке године медени месец. Поновни сусрет заказан је ускоро у Истамбулу, а тада ће му у посету доћи и мајка. Жан има и две унуке. Старију је видео, а млађу још није. Са сином се видео недавно у Немачкој где тренутно ради.
– У колицима имам најнужније – одећу, шатор, врећу за спавање, прву помоћ, алат за њихову поправку, прича Беливо. Тако опремљен кренуо је из Монтреала, прешао источну обалу Северне Америке, да би прешао на западну, пацифичку обалу Јужне Америке, преко Чилеа и Аргентине дошао до Бразила. Из Сао Паола 1. јула 2003, један Бразилац платио му је авионску карту, летео је до Кејп Тауна одакле је препешачио Африку источним делом. У Порт Елизабету је био 18. августа 2003, а годину дана касније у Адис Абеби. Једино у Либији није добио визу па је овај северни део Африке морао да прелети, али је преко Марока и Туниса наставио пут за Европу. У Лисабону се нашао 3. марта 2005.
– Овај пут је мој пут мира, моја жеља да мир влада у целом свету. На том путу
имао сам и сусрете са три добитника Нобелове награде за мир, из Костарике и Аргентине и последњи са Нелсоном Менделом. Морам признати свугде сам наилазио на добродошлицу, прича Беливо.
– Физички најтеже је било путовати кроз пустиње Суданску, а поготово пустињом Атакама у Чилеу у којој нема ни инсеката. Тешко је било прећи и Анде, јер сам био и на надморској висини од 4600 метара где је јако разређен ваздух. Видео сам прелепе пределе као што је Луизијана, област Чија Пас, Мозамбик, Северни Судан, Ирска, прича своје утиске Жан Беливо.
На путу је упознао преко 1200 породица. Каже да је одушевљен гостопримством у Србији у коју је ушао 12. јануара. Још није одлучио да ли ће до Истамбула преко Македоније или Бугарске. Планира да пут настави преко Ирана, Индије, Кине, Аустралије и Новог Зеланда, да би се у Канади поново нашао у фебруару, марту 2012, да пређе целу Канаду и свој пут заврши у јесен те године у Монтреалу.