Уместо 105 најављене деце са Космета у петак 8. децембра дошло је само 91 што је изазвало сузе код деце која су очекивала, а нису могли да угосте другаре са Косова. Посета је организована преко Народне канцеларије и невладине организације “Дечја радост” из Гњилана.
– Организација је основана 2002. са циљем да деци врати осмех, посебно деци ометеној у развоју, деци из најугроженијих средина, деци без једног или оба родитеља, да пружи психо -социјалну подршку и да обезбеди хуманитарну помоћ. Према евиденцији на нашој територији има око 120 деце без једног или оба родитеља, 15 деце ометене у развоју и око 700 деце која живе у најугроженијим срединама где нема елементарних услова за њихов нормалан развој , истиче Зоран Марковић, председник “Дечје радости”.
Деца са Косова су у недељу обишла Нови Сад, били гости компаније «Родић», присуствовали завршној свечаности менифестације «Заштитимо нашу децу», која је била управо њима посвећена. Пет дана похађали су наставу, најчешће идући у разред у који иде и домаћин. Представници општине Тител обилазили су домаћинства у којима су били смештени мали гости. Михајло Зец је угостио Милоша Костића из Великог Ропотова близу Косовске Каменице. Иако је Михајло шести, а Милош осми разред ишли су пет дана заједно у шести јер нису хтели да се раздвајају. Пошто на Косову имају струју имају по сат времена сваких шест сати договорили су се да ће направити продужни кабал до тамо. Мама Елвира се жали да Милош мало једе и мало прича. Хранитељска породица Валерије и Милана Кикаша угостила је Милицу Симјоновић из Паралова којој су брат и сестра Јована и Јован угађали. -Овде ми је јако лепо, и у школи је лепо, а свакодневно се чујем са својима, највише сам пожелела малог брата, каже Милица. Весна Симић из Бољевце код Косовске Каменице је у породици Вељковић, а на овај пут су кренула и њена млађа браћа Марко и Милош. Код Митрића журка за петаке. Кажу да смо дошли рано јер се нису сви окупили. Ту су Анђелија Николић из Штрпца, Милош Јефтић из Ропотова, Лазар Гавриловић и Александар Дунчић из Косовске Каменице, Стефан Стојановић из Цернице који су смештени у породице Жарковић, Хуцки, Лаганин. Нису били расположени за причу, била је интересантнија игра «твист» .Марија Антић из Косовске Каменице ученица је седмог разреда ОШ «Десанка Максимовић» , члан је КУД-а «Радомир Поповић» у гостима је код Николине Гвоздић. -Волела бих поново да дођем, било ми је лепо, обишли смо и Београд. Никола(осми) и Младен, (шести) Стојчић били су домаћини Марку Симићу (седми разред) који се хвали да је добро урадио контролни из техничког и прекида разговор јер га зове 2-годишња Анастазија.
У петак, 15. децембра, у сали биоскопа пред 500 посетилаца извели су заједнички хуманитарни концерт под називом «Деци Косова с љубављу». Приказан је потресан 15-минутни документарни филм о Милошу, Марку, Весни и Мирославу Симићу и њиховој мајци Зорици, чији је отац на свиреп начин убијен, који живе неколико километара удаљени од најближег насеља, у трошној кући, о интерно расељеном Данијелу Петковићу чији је отац нестао 1999. који живи у дединој кући у само једној просторији јер су само толико дозволил
и ујаци који живе у Србији, о Светозару и Дејану Дикићу које на путу до 4 километра кроз шуму удаљене школе, од вукова чувају три пса и који нису хтели да крену пут Војводине јер би морали оставити саму болесну мајку… Потресне приче, али малишани са Косова су показали да знају да играју, говоре стихове, да предивно певају попут Иконије Станковић. Након концерта деца са Косова, сви учесници концерта, деца и родитељи који су били домаћини заједнички су се дружили у хотелу. Деца са Косова, прерано сазрела, то вече показала су да знају да се радују и веселе. Уручени су им бројни поклони, а вредне маме након вечере припремиле су им брдо колача. У школама жале што деца нису дошла у другом термину, пошто је крај полугодишта, јер им се тада могла посветити далеко већа пажња, а свако одељење за свог госта је купило поклон.
Становници тителске општине отворили су душу за госте, а домаћини су били и хранитељска породица Кикаш, избегличке породице Гвоздић и Лаганин, Стојчићи који имају троје деце… – Пријатно смо изненађени да су људи без обзира на национално или политичко опредељење једнодушно подржали ову акцију и тако лепо прихватили нашу децу, истичу пратиоци деце. Деца су имала пуно проблема приликом уласка у Србију, а да ли им је непријатност требало направити приликом одласка!? Сигурно је да је растанак свима тешко пао, било је много суза, уз договор да ће се ускоро видети поново.