НОВИ САД: На Митровдан 2019. године Титељану, Лазару Кузманову, који живи и ради као архитекта у Новом Саду, уз присуство породице, родбине, бројних сарадника и пријатеља, додељена је награда за 20 година плодног рада и стваралаштва.
Фотографије: Светлана Стојковић
Веће Награде за архитектуру „Ђорђе Табаковић“, Друштва архитеката Новог Сада, одлучило је да за 2019. годину награду додели архитекти Лазару Кузманов.
У правилнику о додели награде стоји: „Награда за архитектуру „Ђорђе Табаковић“ је највише признање Друштва архитеката Новог Сада за изузетан стваралачки и прегалачки допринос у области архитектуре. Награда архитектуре „Ђорђе Табаковић“ се додељује појединцима или ауторским тимовима који делују у континуитету, за истакнута и плодотворна остварења на територији Војводине, која су потврђена вредностима врхунског домета и која су имала у одређеном раздобљу прогресивни утицај на достигнуће, развој и друштвену улогу архитектуре“.
По мишљењу чланова Већа, све ове одреднице управо су се сабрале у личности Лазара Кузманова – високи креативни домет његових дела, стручна и научна делатност и публицистика, рад у стручним организацијама, ангажовање у настави на Департману за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, и као посебно константна ангажованост на бранику Архитектуре и Културе уопште. Не може, а да се не наведе, да је као Покрајински секретар, први, сигурно и једини на овим просторима, Секретаријат за архитектуру, урбанизам и градитељство назвао правим именом.
Градитељски опус архитекте Лазара Кузманова чини четрдесетак остварења различите садржине које је радио сам или у коауторству са више својих колега, у почетку највише са Иљом Микитишином, а у последње време са Миљаном Цвијетићем.
Посебно треба истаћи да су деведесетих година прошлог века и на почетку новог миленијума његови објекти, било да их је радио сам или у коауторству, извршили једну посебну мисију. Они су у поплави објеката формалне, декадентне Постмодерне повратили „ново-стари“ дух градској стамбеној архитектури. Увођењем прочишћених ликовних елемената сложених у простудиране вишебојне целине, вратили су архитектуру у једну од њене три основне компоненте – у уметност. При томе треба имати у виду даборба са новоинвеститорима није могла бити лака.
Познавање протекле и праћење савремене светске архитектуре интерпретира се на својствен начин, нема директног преузимања облика, нема рутине. Преузима се, могло би се рећи мисао и асоцијација која се не додаје накнадно, већ се уграђује у сам концепт објекта чинећи га посебним и препознатљивим.
Добијање ове награде у најбољим годинама живота и креативне снаге значи и поруку да аутор досадашње високе домете у архитектури и даље следи и да их надграђује, као и препоруку да лепоту фасадног омотача стамбене зграде треба увек да подразумева и добро простудирана организација стана.