Пре годину дана, 8. новембра 2018, навршило се сто година Титела, Вилова, Гардиноваца, Лока, Мошорина и Сентивана (Шајкаша) у Србији. Ове године завршила се њихова прва година другог српског века.
Не зна се време када су Срби населили простор троугла ушћа Тисе у Дунав у државама којe су њима владалe. Деспот Стефан Лазаревић, Стеван Високи, син кнеза Лазара, добио је титулу витеза реда Змаја и поседе у Потисју од мађарског краља Жигмунда, (Сигмунда). Насељавао је ту Србе после Косовске битке. Много касније, после Мохачке битке, 1526, у Тителу је боравио султан Сулејман Величанствени и организовао турску власт. Мађари су пред Турцима напустили Тител. Остали су само Срби. У турским дефтерима забележен је 1545. само један Мађар који је плаћао порез. У Тителу је тада било четири православна свештеника, дакако Срба. Приликом обнове Пећке патријаршије основана је Сегединска епархија за подручје Сегединског санџака. Титула епископа је била „митрополит Сегедина, Сомбора, Бача и Титела“.
Према пописима пореских домаћинстава у првој половини 18. века, становници ових простора су само Срби. Они су једини становници Подунавске и Потиске војне крајине. Тителског капетана Пантелију Божића упутио је, 1704, патријарх Арсеније Четврти Чарнојевић (Црнојевић), у Русију да онде заступа Србе.
У другој деценији 18. века тителски капетан био је Стојан Бошњак, а међу онима који су плаћали порез био је и један Брчанин. Несумњиво су Бошњак и Брчанин досељени из Босне (други из Брчког) разменом имања. Турци, односно потурице, исељавали су се у Босну, а оданде су се досељавали Срби.
Развојачењем Подунавске, Потиске и Поморишке војне крајине, половином 18. века, у Русији су исељеници из ових крајева основали село Мошорине у Новој Србији, сада у Украјини на граници према Русији.
Оснивањем Шајкашког батаљона, 1763, становници са угла Бачке су у огромној већини Срби. Та њихова територија добиће топоним Шајкашка који ће задржати и поред тога што је 1850. расформиран Шајакашки батаљон, јер су пароброди заменили шајке, па је уместо њега формиран Тителски пешачки батаљон. Оснивањем Шајкашког батаљона у Тител је насељено нешто Немаца за рад у штабу Батаљона, администрацији и школама, а уз њих су настањени и свештениици, судије, лекари, апотекари, занатлије и трговци. Појединачно је насељен и понеки Мађар.
Развојачењем Тителског пешачког батаљона, ушао је Тител са Шајкашком у Бачко-бодрошку жупанију, односно у Мађарску. Осамдесетих година 19. века колонизовани су у Шајкашку Немци и Мађари у неколики места. У циљу етничке измене основано је и ново немачко-мађарско село Тисакалманфалва, Будисава. За четврт века, између 1880. и 1914, знатно је етнички измењено становништво Шајкашке. Године 1918. прекинута је даља денационализација. Шајкашка је тада са Банатом, Бачком и Сремом доспела у границе Србије. Вековима су у њој организоване власти Мађара, Турака и Немаца Аустријанаца, мењали су се Мађари, Турци и Немци, а једино преживљавали Срби. Било је праведно да се они нађу у својој држави. Нису се у новој држави увек сналазили, али су опстајали, страдали и надали се.
Између два светска рата и у Тителу се славио само Први децембар, несрећни Дан уједињења. Одлуке Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена 25. новембра 1918. сасвим су занемарене. Заборављен је и Митровдан, дан када су и шајкашка места изишла из Аустроугарске, вољом још увек већинског дела становништва, циљ коме су тежили дуго и дуго.
Тај дан није дуго помињан ни после Другог светског рата. Срећом, постао је дан и свих места Шајкашке за незаборав.
Надања и даље остају. Митровдан ће их на то подсећати. За памћење је. Он је и за трајање и рађање нових нада и нове вере у добро и лепо.
Текст: Лаза Чурчић
Фотографија: Бошко Брзић