Слога и памет су најважнији за успешан брак, тврди 98-годишњи Ђока Васић који са својом Милицом пуних 76 година живи у лепој брачној луци у Локу.
– Састајали смо се кријући. За Ђоку није знала ни моја најбоља другарица. Виђали смо се по кућама који су тајили наше састанке, присећа се 92 – годишња крепка старица Милица Васић. Колика је била Милицина љубав сведочи податак да је њен отац и умро а да јој није опростио што се удала за дете растављених родитеља.
– Били смо тешка сиротиња, земљорадници, ишли у надницу. Првих година брака, 6-7 година, нисмо имали своју кућу па смо били у кирији. Много, много и тешко смо радили, па ми никако није јасно како смо овако дубоку старост дочекали, пита се бака Милица. На то деда Ђока, који се одмара на кревету, додаје да добро народна пословица каже да слога кућу прави и да су они најбољи пример за то. Радили су, чували и постали богата паорска породица. Присећа се да надалеко нико није имао боље коње од његових. Захваљујући управо стеченом капиталу данас живе продајући део по део.
– Волем да радим, није ми тешко. Ми смо, на срећу, здрави. Код лекара нисмо ишли више од 50 година. Сећам се да сам се 1945. тешко разболела, јако сам се прехладила, поготово стомак и тада сам последњи пут била код лекара. Добро једемо, добро спавамо, само све мање можемо да радимо. Често се одмарамо јер брзо клонемо, прича бака Милица и додаје да отхрани живину, јариће, али ће ове јесени козу морати заклати јер је то постао превелики терет за њих.
Плачући прича да им је пре десет година умро син, па унук од кћерке. Кћерка их обилази, а имају две унуке од деце у Новом Саду.
Бака Милица са поносом показује своје собе пуне ручних радова које је радила када заврши паорске послове. На зиду увеличана венчана фотографија Милице и Ђоке Васића.- Ма није било венчанице, какви, то тако наместили. У кухињи на ормарима бројне тегле са компотима, а шпајз пун тегли и флаша са зимницом.
– Кад би се посвађали или наљутили ја загрлим моју вредну бабу и све буде у реду. Ћутање и неговорење није добро за брак, тврди деда Ђока.