математичар, физичар (Тител, 19.12.1875 – Цирих, 4.8.1948)
Отац Милош, родом из Каћа, био је подофицир, административни судски чиновник, а мати Марија Ружић била је из богате тителске породице пореклом из Црне Горе. Обе њихове ћерке имале су урођену луксацију кука и обе школоване, а син им Милош био је професор хистологије на универзитетима у Коложвару и Москви. Милева је детињство провела у Тителу и Каћу. Основну школу завршила је у Руми (1881-1885), средњошколско образовање започиње у Вишој девојачкој школи у Новом Саду а 1887. прелази у Краљевску малу реалну гимназију у Сремској Митровици. У пети разред Краљевске српске гимназије у Шапцу уписује се 1890, где је учила француски. Маја 1892. отац јој добија премештај у Загреб, а Милева као посебно надарена и успешна ученица добија дозволу да се као приватни ђак поново упише у шести разред елитне мушке Краљевске више гимназије. Пре завршетка осмог разреда без положене матуре одлази у Цирих са намером да студира медицину. Код професора Гросминстера завршава допунски учитељски семинар и положивши матуру 1896. на Савезној медицинској школи у Берну стиче предуслов за студирање. Уписала је Савезну техничку високу школу у Цириху на студије математике и физике. Зимски семинар 1897. провела је у Хајделбергу код професора физике, нобеловца Филипа Ленарда, где проучава фото-електрични ефекат. Када се вратила у Цирих априла 1898, лично и професионално се зближава са Албертом Ајнштајном са којим свакодневно учи, размењују идеје, проучавају литературу и дела најпознатијих физичара и филозофа. Иако није положила дипломске испите одлази 1900. на истраживачки рад у лабораторију код професора Вебера, где припрема дипломски рад. Поново слуша предавања из физике и астрономије 1901, али се повлачи и завршава студије, а да није дипломирала. Одлази код родитеља у Нови Сад и ванбрачно рађа девојчицу Лизарел (Љубицу) коју даје на усвајање у Каћ. Судбина девојчице је остала непозната. Упркос противљењу обеју породица враћа се у Цирих и почиње да живи са Албертом. Венчали су се 1903. а син Ханс Алберт, будући професор универзитета у Берклију (Калифорнија), родио се 1904. а други син Едуард 1910. године. Како је Едуард у младости душевно оболео мајка се о њему старала до краја живота. Супружници су два пута боравили (1905. и 1907) у Новом Саду, били су у Београду, Тителу и Каћу. Живели су у Цириху, Берну, Прагу и Берлину. Од 1914. живе раздвојени уз повремене Албертове посете и 1919. се на његов захтев разводе. Због слабог здравља често борави по болницама, отац јој умире 1922, брат нестаје после Првог светског рата, мајка умире 1935. а сестра јој је душевно поремећена. Душевно сломљена, дубоко разочарана и потпуно усамљена разболела се, а остатак живота је провела у сиромаштву негујући Едуарда, посећујући га по болницама и санаторијумима. Последњи пут је била у завичају 1938. године. Умрла је и сахрањена у Цириху на гробљу Нордхајм. За рад о фото-електричном ефекту Ајнштајн је 1922. добио Нобелову награду и сав износ је дао бившој супрузи.
(Др Александар Николић, СБР, т. 1.)
Српски биографски речник (Матица српска, Нови Сад)