Тител, град на три реке, лежи на десној обали реке Тисе. Ту се река Бегеј улива у Тису, а 9 km јужно, Тиса се улива у Дунав. Тител је административни, привредни и културни центар општине и налази се на 50 km од Београда, 40 km од Новог Сада и 30 km од Зрењанина.
Из Титела се друмским, железничким и речним путевима на најбржи начин долази до великих урбаних центара, а коридор 10 и коридор 7 – Дунав су веза са Европом и Светом.
СРП Тителски брег
Дана 30.05.2012. Влада Републике Србије усвојила је Уредбу којом се Тителски брег проглашава Специјалним резерватом природе. За управљача СРП „Тителски брег“ одређено је Јавно предузеће „Тителски брег“ Тител које је престало да постоји, а 30. новембра 2016. године, Скупштина општине Тител донела је Одлуку о оснивању Установе за заштиту природе и културних добара „Тителски брег“ Тител.
Седиште Установе за заштиту природе и културних добара „Тителски брег“ Тител је у улици Главна бр. 10.
Тителски брег представља изоловано лесно острво на крајњем југоистоку Бачке, смештено у међуречју Дунава и Тисе. Издиже се 50 м из алувијалних равни ових река, док се југозападно од самог Титела надовезује на Тителску лесну терасу и на алувијалну раван Дунава. Елипсастог је облика што је последица ерозивног дејства дунавских и тиских вода.
Са свих страна јасно је омеђено стрмим падинама и одсецима који се издижу од 35 до 55 м у односу на околни простор. Површина овог лесног платоа износи 79,5 км2. Дужа оса оријентисана правцем северозапад-југоисток пружа се у дужини од 16,1 км, просечна ширина брега је 4,9 км, а највећа 7,2 км.
Прелаз од платоа ка нижем земљишту (подножју) је двојак. Јавља се у виду благих падина или је изражен одсецима различите висине. На југу, ближе месту Тител, лесни одсеци уз Тису досежу 30 м висине, док су на источној и североисточној страни брега, такође уз Тису, највиши.
Просечна надморска висина Тителског брега износи 120 м. И то је изохипса која дели Тителски брег на два висинска дела: нижи, западни део заравни (110-120 м, код Вилова) и виши, источни део заравни (преко 130 м, код Пајићевог салаша уз Тису). Ова чињеница као и стално присутно подлокавање источног дела заравни водама Тисе, допринела је разноврсности живог света, а још више необичном богатству лесних геоморфолошких творевина. Оне су са научног аспекта посебно интересантне, поготово због тога што су сконцентрисане на географски релативно малом простору, какво је подручје Тителског брега. Његов постанак и састав проучавао је читав низ истраживача који су заступали различите, па и опречне теорије. Опште је мишљење да је Тителски брег најинтересантнија лесна зараван у Средњој Европи.
Река Тиса
Река Тиса је највећа лева притока Дунава са укупном дужином од 977 километара. Настаје у Украјини, у западним Карпатима, спајањем Црне Тисе и Беле Тисе. У Србији, ток Тисе износи око 164 километра, она представља природну границу између Бачке, на десној, и Баната на левој страни, а улива се у Дунав наспрам Старог Сланкамена.
На територију тителске општине она улази као гранична река према Банату на 30 километру од ушћа у Дунав. На свом току Тиса има двојако корито: природно и вештачко. Вештачко је у каналима, прокопаним током друге половине XIX века, а остали део је у природном кориту. 40-тих година XIX века отпочела је регулација Тисе на целој дужини његог корита. Пресецањем 112 меандара, дужина Тисе је смањена са 1429 на 977 километара. То велико скраћивање тока изазвало је повећани пад реке и брже отицање воде, већу транспортну снагу и успореније нагомилавање ситних честица у самом току. Ширина речног корита је прилично уједначена и креће се приближно између 200 и 250 метара. Дубина корита је прилично велика, у просеку знатно већа него што је има Дунав, креће се око 400 сантиметара.
Постоје две аде од Мошорина до Титела. Тителска ада дужине је око 1800 метара, друга ада је нешто мања, а на њеном крају према Мошорину, у периодима када је Тиса у свом кориту, постоји лепа пешчана плажа. Некада су постојале још две аде јужно од Титела, између 3 и 6 километра. Оне су ометале речни саобраћај те су механичким путем регулисане. Крајњи леви рукавац Тисе продубљен је за пловидбу док су друга два рукавца између адица затворена каменим насипима.
Река Тиса има многих чари, идеално је место за пецање и пловидбу, питома је и типична панонска река. За њу су везане многе легенде и мистерије, попут оне о хунском вођи Атили „Бичу Божијем“. На њеној површини се јуна месеца сваке године изводи најчудотворнији љубавни плес Тиског цвета (Palingenia longicauda). Тиса је једно од два преостала места на целој планети на којој се овај прелепи инсект још увек може видети.
Извор: Букуров,Бранислав: Географска монографија општине Тител, Нови Сад 1986.
(Овај садржај је део пројекта који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.)